Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine
| Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine | |
|---|---|
| Dodeljuje se za | najčitaniju knjigu godine |
| Dodeljuje | Narodna biblioteka Srbije |
| Lokacija | Beograd |
| Zemlja | Srbija |
| Prvo dodeljivanje | 1974. god. |
| Poslednje dodeljivanje | 2016. god. |
Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine dodeljivala se domaćem autoru za knjigu iz oblasti književnosti, nauke ili umetnosti, objavljenu prvi put u Srbiji za poslednje tri godine.
O nagradi[uredi | uredi izvor]
Nagradu je ustanovila Narodna biblioteka Srbije, povodom otvaranja svoje nove zgrade 6. aprila 1973, na godišnjicu nemačkog bombardovanja Beograda u kom je uništena Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu. Nagrada je prvi put je dodeljena 1974. a poslednji put 2016.
Nagrada je dodeljivanja za knjigu koja je u prošloj godini prema statistici bila najčitanija u Mreži javnih biblioteka Srbije, na osnovu izveštaja (anketnih listića) više od polovine matičnih biblioteka u Srbiji, Biblioteke Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije i univerzitetskih biblioteka. Nagrada je mogla više puta pripasti istom autoru, pa su tako nekima pripala dva puta, Slobodanu Seleniću tri, a Ljiljani Habjanović Đurović četiri puta. Od 2006. do 2015. o dodeli je prema Pravilniku iz 2005. odlučivao Žiri, koji je glasao za najbolju knjigu sa spiska najčitanijih, a tada je naziv nagrade preformulisan u: Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najbolju najčitaniju knjigu godine.[1]
Nagrada se sastojala od Povelje i novčanog iznosa. Uručenje priređivano 6. aprila (na Dan biblioteke), a od 2002. 28. februara (datum kada je 1832. godine osnovana Narodna biblioteka).
Ukidanje nagrade[uredi | uredi izvor]
Nakon prvobitnog ukidanja pravilnika iz 2005, a prema spisku najčitanijih knjiga u bibliotekama u Srbiji, nagrada je 2017. godine (za 2016. godinu) trebalo da pripadne Draganu Velikiću za roman Islednik. Međutim, nakon što nagrada nije dodeljena, ubrzo je zvanično i ukinuta odlukom Upravnog odbora Narodne biblioteke Srbije, koji je radio u sastavu: Mihajlo Pantić (predsednik), Vladislav Bajac, Ivana Dimić i Ljubomir Branković – bez petog člana.[2]
Ovakva odluka svakako je štetna, naročito ako se uzme u obzir spisak dosadašnjih dobitnika nagrade. Kao jedan od laureata i kao čovek koji je radio u Narodnoj biblioteci svestan sam problema sa kojima se sučeljavala ta nagrada, ali je ona bila samo pokazatelj opštih problema u bibliotekarstvu i kulturi, pa njeno ukidanje nimalo ne popravlja stanje u ovoj oblasti već, jednostavno, samo ukida jedan instrument koji je to pokazivao.
Dobitnici[uredi | uredi izvor]
Nagradu su dobili sledeći autori:[3][4][5]
Od 1974. do 1980.[uredi | uredi izvor]
- 1974 — Miloš Crnjanski, za knjigu Roman o Londonu.
- 1975 — nagrada nije dodeljena
- 1976 — Mihailo Lalić, za knjigu Ratna sreća.
- 1977 — Miodrag Bulatović, za knjigu Ljudi s četiri prsta.
- 1978 — Aleksandar Tišma, za knjigu Upotreba čoveka.
- 1979 — Dobrilo Nenadić, za knjigu Dorotej.
- 1980 — Mirko Kovač, za knjigu Vrata od utrobe.
Od 1981. do 1990.[uredi | uredi izvor]
- 1981 — Saša Božović, za knjigu Tebi moja Dolores.
- 1982 — Slobodan Selenić, za knjigu Prijatelji.
- 1983 — nagrada nije dodeljena
- 1984 — Meša Selimović, za knjigu Krug.
- 1985 — Dragoslav Mihailović, za knjigu Čizmaši.
- 1986–1989 — nagrada nije dodeljivana
- 1990 — Milorad Pavić, za knjigu Predeo slikan čajem.
Od 1991. do 2000.[uredi | uredi izvor]
- 1991 — Dobrica Ćosić, za knjigu Vernik.
- 1992 — Svetlana Velmar Janković, za knjigu Lagum.
- 1993 — Momo Kapor i Zuko Džumhur, za knjigu Zelena čoja Montenegra.
- 1994 — Dejan Medaković, za knjigu Efemeris 1-3.
- 1995 — Slobodan Selenić, za knjigu Ubistvo s predumišljajem.
- 1996 — Slobodan Selenić, za knjigu Ubistvo s predumišljajem.
- 1997 — Dobrica Ćosić, za knjigu Vreme vlasti.
- 1998 — David Albahari, za knjigu Mamac.
- 1999 — Ljiljana Habjanović Đurović, za knjigu Ženski rodoslov.
- 2000 — Dobrilo Nenadić, za knjigu Despot i žrtva.
Od 2001. do 2010.[uredi | uredi izvor]
- 2001 — Ljiljana Habjanović Đurović, za knjigu Paunovo pero.
- 2002 — Goran Petrović, za knjigu Sitničarnica kod „Srećne ruke“.
- 2003 — Zoran Ćirić, za knjigu Hobo.
- 2004 — Ljiljana Habjanović Đurović, za knjigu Igra anđela.
- 2005 — Ljiljana Habjanović Đurović, za knjigu Igra anđela.
- 2006 — Vladimir Tasić, za knjigu Kiša i hartija.
- 2007 — Vida Ognjenović, za knjigu Preljubnici.
- 2008 — Srđan Valjarević, za knjigu Komo.
- 2009 — Svetislav Basara, za knjigu Uspon i pad Parkinsonove bolesti.
- 2010 — Vladimir Pištalo, za knjigu Tesla, portret među maskama.
Od 2011. do 2020.[uredi | uredi izvor]
- 2011 — Vladimir Arsenijević, za knjigu Predator.
- 2012 — Svetislav Basara, za knjigu Mein Kampf.
- 2013 — Slobodan Tišma, za knjigu Bernardijeva soba.
- 2014 — Aleksandar Gatalica, za knjigu Veliki rat.
- 2015 — Goran Gocić, za knjigu Tai.
- 2016 — Filip David, za knjigu Kuća sećanja i zaborava.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ukinuta nagrada za najbolju knjigu u bibliotekama”. SEECult. 24. 2. 2017. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ „Najbolja knjiga naprečac ukinuta!”. Novosti. 23. 2. 2017. Pristupljeno 13. 1. 2023.
- ^ Stojković, Ratko (2004). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade : 1839-2002. Beograd: Potez. str. 158—159. ISBN 86-81331-25-6.
- ^ Stojković, Ratko B. (2011). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 2, 2003-2010. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 124. ISBN 978-86-912077-3-1.
- ^ Stojković, Ratko B. (2016). Leksikon literata - laureata : srpske književne nagrade. Knj. 3, 2011-2015. Beograd: Enigmatski savez Srbije. str. 185—186. ISBN 978-86-911565-1-0.