Горан Гоцић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Горан Гоцић
Goran Gocic.jpg
Горан Гоцић на додели награде „Мома Димић”, 12. јули 2018, Неменикуће код Сопота
Датум рођења 6. мај 1962.
Место рођења Титово Ужице
Југославија
Најважнија дела
Награде НИН-ова награда критике (2013)

Горан Гоцић је српски књижевник, филмски аутор, преводилац и новинар. Родио се у Ужицу, 6. мај 1962. Дипломирао је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду (1991). Магистрирао је у области медија и комуникација на Лондонској школи економије и политичких наука (The London School of Economics and Political Science).[1] Радио је као новинар и уредник у тридесетак медијских кућа (НИН, Дневни телеграф, Борба, Политика, РТС, Би-Би-Си, Ченел 4, Индипендент, Сајт енд саунд, итд).

Објавио је студије „Енди Ворхол и стратегије попа“ (1997/2012) и „Емир Кустурица: Култ маргине“ (2001/2006). Аутор је дугометражних документарних филмова „Проклети странци“ (2000) и „Балкански дневник: Бугарска“ (2010).

За „Таи“, његов роман првенац, добио је НИН-ову награду критике за најбољи роман у 2013. години и Награду Милош Црњански за дело из периода 2011/2013.[2]

Године 2018. за роман Последња станица Британија добио је награду „Мома Димић”.[3]

Књижевни рад[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Горан Гоцић: Важно је бити истрајан, Вечерње новости, 17. 1. 2014. (Приступљено: 25. новембар 2015)
  2. ^ Зоран Главоњић: Горан гоцићу НИН-ова награда за Таи, Слободна Европа, 13. јануар 2014. (Приступљено: 25. новембар 2015)
  3. ^ Мирковић, М. (9. 7. 2018). „Горану Гоцићу награда "Мома Димић". Вечерње Новости. Приступљено 13. 7. 2018. 

Спољашње везе[уреди]