Осичар

Osičar
Pernis apivorus
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Accipitriformes
Porodica:	Accipitridae
Rod:	Pernis
Vrsta:	P. apivorus
Binomno ime
Pernis apivorus (Linnaeus, 1758)
Areal osičara:   leti u vreme gnežđenja   zimi

Osičar (lat. Pernis apivorus) je ptica grabljivica koja pripada porodici jastrebova. U toku leta prisutna je u velikom delu Evrope, zimi se seli na jug u Afriku.

Izgled

Osičar (lat. Pernis apivorus) dostiže dužinu od 54 – 65 cm, dok mu je raspon krila 115 – 120 cm. U letu se lako razlikuje od mišara: njegova glava, mnogo manja i izduženija, više je isturena u odnosu na prednju liniju krila; rep je takođe tanji i duži. Donja strana i bokovi glave starih mužjaka imaju pepeljastoplavičastu boju. Gornja strana glave i donja pokrivna pera krila imaju više ili manje tamnomrku boju, riđastu ili sivkastu, sa svetlijom ivicom pera; donja pokrivna pera repa, a takođe često i potiljak imaju bele pege. Donja strana glave je bele ili beličaste boje, s uzdužnim pegama na grlu i vratu koje se šire po ostalom delu tela, po mrkoj ili mrkoriđoj osnovnoj boji. Na mrkom repu vide se četiri poprečne tamnije pruge, od kojih su tri prve veoma zbližene, dok se poslednja nalazi na većem odstojanju. Mladi primerci su ili potpuno tamnomrke boje ili pak imaju mnogo belog. Nozdrve su izdužene; voskovica je crnkasta kod starijih mužjaka, siva kod ženki i žuta kod mladih ptica. Veoma su lenji, satima može stajati na istom mestu, većinom na ivicama stena ili pojedinačnom drveću u polju, gde čeka plen. Nasuprot ostalim grabljivicama, korača dosta dobro i lovi insekte trčeći za njima. Glas mu je brzo „kikikik“, koje se ponavlja, a ponekad traje i nekoliko minuta.

Prebivalište

Cela Evropa, izuzev najsevernijih krajeva, domovina je osičara. Češće živi u dolinama nego na srednjim planinama, izgleda da ne prelazi visinu od 1.000 metara, a osim toga njegovo prostranstvo zavisi od stanja šuma. Više ili manje izbegava čisto četinarske šume, voli listopadne, ali bi radije živeo u bukovoj nego u hrastovoj šumi. Kod nas se osičar gnezdi širom cele zemlje, ali je najčešći u blizini Deliblatske i Gradištanske peščare. Krajem aprila pa sve do kraja maja pojedini osičari redovno putuju do svojih severnijih prebivališta. A već u avgustu počinje povratak da bi se stiglo do unutrašnjnosti ili čak i do juga Afrike. Osičar redovno putuje sam ili u manjim grupama, ali se dešava da u toku jednog dana vidimo stotine osičara kako putuju jednom od svojih glavnih putanja.

Ishrana

Osičar se hrani uglavnom insektima, naročito osama, divljim pčelama i stršljenovima. On iskopava saće i proždire med i larve. Međutim, osičar nikada neće progutati žaoku ovih insekata, nego će ih jako vešto hvata popreko, zatim stiska kljun i na taj način otkida vrh zadnjeg dela tela u širini od nekoliko milimetara. Taj otkinut deo ispušta i ne guta ga, jer bi ga žaoka u ustima ili ždrelu ili drugim delovima organa za varenje povredila. Ovoj ishrani treba dodati pravokrilce, leptire i tvrdokrilce, zatim sitne sisare, jaja sitnih ili srednjih ptica, puževe golaće, gliste, guštere, zmije, različite plodove i voće, ponekad mlade ptice.

Razmnožavanje

Osičar gradi gnezdo u listopadnoj šumi koja se graniči sa poljem i livadama ili na usamljenom drveću u blizini kamenjara i polja. Gnezdo retko pravi sam i to samo u nevolji. Mnogo radije uzima staro gnezdo mišara, pa čak i vrane i prepravlja ukoliko je to potrebno. Za vreme parenja, par se zabavlja na taj način što se, kao i druge grabljivice, naročito kao mišari, igra u letu visoko u vazduhu. Ženka snosi dva ili tri jajeta, a ponekad i samo jedno.

Galerija

• 
  Osičar
• 
  Osičar
• 
  Glava osičara
• 
  Jato osičara
• 
  Jaje osičara

Literatura

• Brem, Alfred. Život životinja (2. izd.). Beograd: Narodna knjiga. str. 398—400. 
• Isaković, Ivan. Enciklopedija lova (1. izd.). Beograd: "Vuk Karadžić" : Intereksport. str. 133.