Projekat za prijavljivanje organizovanog kriminala i korupcije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Projekat za prijavljivanje organizovanog kriminala i korupcije
Organized Crime and Corruption Reporting Project
SkraćenicaOCCRP
OsnivačDru Saliven, Pol Radu
Datum osnivanja2006.
Tipmeđunarodna nevladina organizacija
Namenaistraživanje organizovanog kriminala i korupcije
Matična organizacijaJournalism Development Network (Mreža za razvoj novinarstva)
Veb-sajtwww.occrp.org

Projekat za prijavljivanje organizovanog kriminala i korupcije (engl. Organized Crime and Corruption Reporting Project, OCCRP), osnovan je 2006. godine kao konzorcijum istraživačkih centara, medija i novinara koji deluju u istočnoj Evropi, Kavkazu, Centralnoj Aziji i Centralnoj Americi. OCCRP je jedina stalna istraživačka organizacija koja se bavi organizovanim kriminalom i korupcijom. Svoje priče objavljuje putem lokalnih medija na engleskom i ruskom jeziku preko svoje internet stranice. Tokom 2017. godine, NVO savetnik ju je svrstao na 69. mesto u svetu na svojoj godišnjoj listi od 500 najboljih nevladinih organizacija (NVO).

Istorija[uredi | uredi izvor]

OCCRP su osnovali novinari veterani Dru Salivan i Pol Radu. Salivan je bio urednik Centra za istraživačko novinarstvo (CIN), a Radu je prethodno radio pri Rumunskom centru za istraživačko novinarstvo. Ovaj dvojac se udružio sa kolegama u regionu oko priče o trgovcima energijom. Projekat je pokazao da su trgovci kupovali električnu energiju po nižim cenama proizvodnje, dok je javnost plaćala mnogo veće iznose. Projekt je 2007. godine osvojio prvu nagradu Global Shining Light[1] koju dodeljuje Globalna mreža istraživačkog novinarstva. Radu i Salivan su shvatili da je potrebno omogućiti više međunarodnog istraživačkog novinarstva i pokrenuo OCCRP sa grantom Fonda za demokratiju Ujedinjenih nacija.

OCCRP je bio rani rezultat udruženog, međunarodnog istraživačkog novinarstva od strane neprofitnih novinarskih organizacija, metod koji dobija priznanje u Sjedinjenim Državama i Evropi. Ovaj konzorcijum je partner Arapskih reportera za istraživačko novinarstvo (ARIJ) u Jordanu, organizacije Connectas u Kolumbiji, Afričke mreže centara za istraživačko novinarstvo u Južnoj Africi, InsightCrime u Kolumbiji i Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) u Vašingtonu. Radio je sa stotinama novinskih organizacija, uključujući Gardijan, Fajnenšal tajms, Le Soir, Bi-Bi-Si, Tajm, Al Džazira i drugim velikim medijima.

Zalaganje[uredi | uredi izvor]

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Projekat je bio uključen u brojne istrage visokog profila, uključujući istraživanje ofšor usluga, vlasništvo nad organizovanim kriminalom u fudbalskim klubovima, kockarnicama i sigurnosnoj industriji.[2][3][4] Tokom 2013, otkrio je nove dokaze u slučaju Magnicki, najveće poreske prevare u ruskoj istoriji, i pokazao da su sredstva ukradena iz ruske riznice završila u kompaniji koja je sada u vlasništvu sina bivšeg moskovskog ministra transporta. Deo novca je korišćen za kupovinu nekretnina u blizini Vol strita.[5] Američki tužioci su od tada zahtevali zaplenu imovine kompanije u vrednosti od 18 miliona dolara.[6]

Radeći sa švedskom televizijom SVT i novinskom agencijom TT, otkrio je da su švedsko-finski telekomunikacijski gigant TeliaSonera (sada Telia), Vimpelkom i druge telefonske kompanije platile oko 1 milijardu dolara mita za kompanije koje kontroliše Gulnara Karimova, kći predsednika Uzbekistana Islama Karimova. Više od 800 miliona dolara u imovini je zaplenjeno ili zamrznuto od strane policije nakon ovog skandala. Vimpelkom je platio 775 miliona dolara novčane kazne za svoj deo mita. Priča je osvojila brojne međunarodne nagrade.

OCCRP je radio na projektu „Panamski papiri” sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara i Sudojče Cajtungom, gde su proizveli više od 40 priča o korupciji putem korišćenja ofšor entiteta, uključujući i to kako su prijatelji bliski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu primali velike sume novca putem ofšor kompanija, kako je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev bio vlasnik većine rudarske industrije svoje zemlje preko ofšor kompanija i kako je ukrajinski predsednik Petro Porošenko prekršio ukrajinski zakon i izbegao plaćanje poreza koristeći ofšor kompanije.

Projekat je takođe istraživao pokušaj atentata na ruskog bankara, što je navelo moldavsku vladu da zabrani prorusku političku stranku Patria na izborima 2014. godine i dovelo do toga da lider stranke pobegne iz zemlje.[7][8] Takođe je otkriveno organizovano pranje novca, „Ruska perionica rublja”, koja je prebacila desetine milijardi dolara u Evropu koristeći ofšor kompanije, lažne kredite i podmićene moldavske sudije. Neke od ruskih banaka koje su uključene bile su delimično u vlasništvu Igora Putina, rođaka ruskog predsednika Vladimira Putina.[9]

Izveštavao je i o dugogodišnjem crnogorskom predsedniku i premijeru Milu Đukanoviću što je dovelo do uličnih demonstracija, poziva na njegovu smenu i intenzivan nadzor od strane Evropske unije i NATO-a po pitanju crnogorskih zahteva za članstvo. Dve serije istraživanja su razmatrale veze između Đukanovića i organizovanog kriminala. Jedna serija pratila je predsednikovu porodičnu banku, Prvu banku, i kako ju je predsednik jeftino privatizovao pod vlasništvo svog brata, prebacio ogromne državne fondove u banku, a potom pozajmio novac svojoj porodici, prijateljima i organizovanom kriminalu po veoma povoljnim uslovima. Kada je banka propala pod teretom ovih loših kredita, predsednik ju je spasio novcem poreskih obveznika. Centralna banka je saopštila da je vlada lagala o otplati zajma, tako što je jednostavno prebacivala sredstva iznova i iznova i tvrdila da je kredit otplaćen.[10] Druga serija ispitivala je kako predsednik preko svojih zaposlenih održava bliske veze s međunarodnim trgovcima drogom kao što je Darko Šarić, do te mere da su opštine pod kontrolom predsednikove stranke gotovo besplatno dodelile ekskluzivna primorska imanja traženom zločincu. Takođe je dokazano kako je italijanska mafija krijumčarila cigarete u Italiju sa ostrva na obali Crne Gore u vlasništvu njegovog dobrog prijatelja Stanka Subotića i pod kontrolom njegovog šefa obezbeđenja.[11]

Dru Salivan je rekao da se filipinski predsednik Rodrigo Duterte „podsmeva vladavini zakona u svojoj zemlji. Iako on nije tipični korumpirani vođa, on je na inovativan način osnažio korupciju. Njegovi odredi smrti navodno su se fokusirali na kriminalce, ali nisu toliko diskriminišući. On je osnažio siledžijski sistem opstanka najžešćih, a na kraju su Filipini postali korumpiranija, okrutnija i manje demokratska država.”[12]

Nagrada Ličnost godine[uredi | uredi izvor]

Od 2012, OCCRP je dodelio nagradu „Ličnost godine” koja prepoznaje pojedinca koji je učinio najviše na svetu u cilju unapređenja organizovane kriminalne aktivnosti i korupcije.[13]

Dnevne novosti[uredi | uredi izvor]

Internet stranica organizacije svakodnevno pruža informacije o navodnim slučajevima korupcije i organizovanog kriminala širom sveta, koji dosežu 6 miliona posetilaca svakog meseca.[18]

Misija[uredi | uredi izvor]

Cilj OCCRP-a je da pomogne ljudima širom sveta da shvate kako organizovani kriminal i korupcija funkcionišu u njihovim zemljama i vladama.[19] Organizacija ne pripada nijednoj zemlji, političkoj filozofiji ili skupu verovanja, osim da bi svima trebalo omogućiti da sami biraju svoje vlade i vode svoj život u sigurnosti, slobodi i mogućnostima.[19] Reporteri i urednici dolaze iz desetina zemalja.[19]

Izjava misije OCCRP-a glasi: „Naš svet je sve više polarizovan. Svetski medijski kanali su prepuni propagande, dezinformacija i jednostavno pogrešnih informacija. Svi moramo da pokušamo da shvatimo kako funkcioniše naše sve kompleksnije društvo. Moramo biti u stanju da pronađemo istinu kako bismo mogli da donesemo ispravnu odluku. Mi smo posvećeni na naš mali način da kažemo istinu najbolje što možemo."[19]

OCCRP je postao jedna od najvećih istraživačkih organizacija na svetu, koja godišnje generiše više od 60 međunarodnih istraga.[19] Veb sajtovi OCCRP Mreže obaveštavaju više od 6 miliona čitalaca i gledalaca svakog meseca, a 200 miliona drugih čitalaca i gledalaca ima pristup preko sekundarnih medija koji objavljuju njegove članke.[19] Sve veći uticaj izveštaja OCCRP-a pokazuje da kada dovoljno ljudi poseduje pravu vrstu informacija, oni mogu doneti pravu vrstu promene.[19]

Organizacija takođe obučava novinare i partnere u naprednim tehnikama novinarstva, gradi praktične alate visoke upotrebe koji se koriste za poboljšanje efikasnosti izveštavanja i objavljivanja i aktivno unapređuje istraživačko novinarstvo kako bi bilo interaktivnije, efikasnije, efektnije i relevantnije za čitaoce.[19]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Od 2009, izveštavanje OCCRP-a dovelo je do:

  • 4,2 milijarde američkih dolara u imovini koja je zamrznuta ili oduzeta od strane vlada.[19]
  • 55 krivičnih istraga pokrenutih kao rezultat njegovih izveštaja.[19]
  • 25 poziva na delovanje civilnih ili međunarodnih tela.[19]
  • 115 izdatih naloga za hapšenje, sa 7 poternica za beguncima.[19]
  • 12 značajnih ostavki, uključujući predsednika, premijera i direktore glavnih međunarodnih korporacija.[19]
  • Preko 1.300 zatvaranja preduzeća i sudskih odluka.[19]

Organizacija je vratila više od 56.000% vladama putem zaplena i novčanih kazni, što je gotovo nečuven uspeh.[19]

Članovi[uredi | uredi izvor]

Partnerski centri uključuju: Centar za istraživačko novinarstvo (Bosna i Hercegovina) (CIN) u Sarajevu, RISE projekat u Bukureštu, Centar za istraživačko novinarstvo - Srbija (CINS)[20] u Beogradu, istraživački novinari Jermenije (HETQ)[21] u Jerevanu, Bugarski centar za istraživačko novinarstvo[22] u Sofiji, Átlátszó.hu[23] u Budimpešti, Mreža za afirmaciju nevladinog sektora[24] u Crnoj Gori, Re:Baltica u Rigi, Centar za istraživačko novinarstvo[25] u Skoplju, Bivol.bg u Bugarskoj, Slidstvo.info u Ukrajini, Češki centar za istraživačko novinarstvo[26] u Pragu i RISE Moldova u Kišinjevu među ostalima. Takođe je u partnerstvu sa Новая газета u Moskvi i Kyiv Post u Kijevu. Novi partnerski centri dodani su OCCRP mreži između 2015. i 2016. godine, uključujući Projekat istraživačkog izveštavanja Italija (IRPI), Direkt36 u Mađarskoj, Slidstvo.Info u Ukrajini i DOSSIER u Austriji.[27]

Od 2017. godine OCCRP se proširio na Afriku, Bliski istok i Srednju Aziju. Prva srednjoazijska članica OCCRP-a je Kloop u Kirgistanu.

Njegova matična organizacija je Mreža za razvoj novinarstva, neprofitna organizacija sa sedištem u Merilendu koja upravlja organizacijom u ime centara članica. Rumunski novinar Paul Kristijan Radu je izvršni direktor, a američki novinar Dru Salivan je urednik projekta.

Finansiranje i partnerstva[uredi | uredi izvor]

OCCRP je podržan od strane donacija Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID), Međunarodnog centra za novinare (ICFJ), Američkog državnog sekretarijata, Švajcarske konfederacije, Fondacija za otvoreno društvo (OSF), Gugl Ideja i Viteške fondacije.[19]

Mreža OCCRP takođe ima projekte i programe koji se delimično finansiraju ili rade u partnerstvu sa drugim organizacijama, uključujući Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), Stokholmsku školu ekonomije, Arapske reportere za istraživačko novinarstvo (ARIJ), i Afričku mrežu centara za istraživačko novinarstvo (ANCIR).

OCCRP je registrovano ime Mreže za razvoj novinarstva, dobrotvorne organizacije sa sedištem u Merilendu (501(c)3).

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

OCCRP je jedna od najnagrađenijih medijskih organizacija u neprofitnom medijskom sektoru. Osvojila je posebnu nagradu Evropske nagrade za štampu za 2015. godinu za svoj rad, a sudije su rekle da je "OCCRP nesumnjivo motivisana, odlučna snaga za dobro svuda gde deluje. Njeni članovi se ne obogaćuju, ali društva kojima služe su bogatija i čistija, što samo istinito, nezavisno novinarstvo može pružiti."[28]

Dobitnik je nagrade za istraživačke novinare i urednike za 2015. Tom Renner za projekat "Projekat Hadidža", inicijativu za nastavak rada uhapšene novinarke OCCRP Hadidže Ismailove.[29] Tri godine je bio finalista za nagradu Daniel Perl za izuzetno međunarodno istraživačko novinarstvo Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara. Bio je finalista 2010. godine za svoj projekat o ilegalnoj trgovini dokumentima.[30] Dobitnik je nagrade Daniel Perl 2011 za svoj projekat[31] "Ofšor Kriminal",[32] niz priča koje dokumentuju ofšor poreska utočišta, kriminalce koji ih koriste i milione dolara izgubljenog novca od poreza. Ponovo je finalista 2013. godine za svoju priču o međunarodnom kartelu za pranje novca koji se zove Proksi platforma.[33] Osvojio je nagradu Global Shining Light 2008. za istraživačko izveštavanje pod prinudom za svoju seriju o trgovcima energijom.[34] OCCRP je bio dvostruki finalista za istu nagradu 2013. godine za svoje priče o prvoj porodici crnogorske banke, "Prva porodica, prva banka".[35] Osvojio je nagradu[36] za svoje priče o vlasništvu prve porodice Azerbejdžana nad velikim kompanijama u toj zemlji. U partnerstvu sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara za projekat krijumčarenja duvana[37] koji je osvojio nagradu Overseas Press Club i Tom Renner nagradu za istraživačke reportere i urednike, za izveštavanje o kriminalu.[38][39] Nagrada onlajn novinarstva za istraživačko izveštavanje o malom veb sajtu i nagrada SEEMO za organizaciju medija za jugoistočnu Evropu za 2013. godinu sa Centrom za istraživačko novinarstvo (Bosna i Hercegovina) za priču o prevarama u kotlarnici.

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Novinar Hadidža Ismailova[uredi | uredi izvor]

OCCRP i novinarka Radija Slobodna Evropa[40] Hadidža Ismailova, sa sedištem u Bakuu, Azerbejdžan, postali su poznat slučaj, kada su je ucenjivala nepoznata lica sa snimkom iz njene spavaće sobe koristeći kameru ugrađenu u zid. Kamera je postavljena dva dana nakon što je OCCRP objavio priču[41] Ismailove o predsedničkoj porodici u Azerbejdžanu i kako je tajno posedovala „Azerfon”, kompaniju za mobilnu telefoniju s monopolskom 3G licencom. Beleška je pretila da će pokazati video snimke ako Ismailova ne zaustavi svoj rad. Ona je odbila, a video snimci su prikazani na najmanje dva sajta. Ismailova se žalila da tužioci ne rade dovoljno[42] na otkrivanju krivca za koje se smatra da su bili iz vlade Azerbejdžana.

Posle ovog incidenta, Ismailova je objavila članke koji pokazuju da je prva porodica takođe posedovala deonice u šest velikih zlatnih polja[43] i da su posedovali jednu od građevinskih kompanija koje su izgradile novu izložbenu Kristalnu salu[44] u Bakuu, koja je bila lokacija Evrovizije 2012. Državni tužioci su je u decembru 2014. godine pritvorili po optužbama da je podsticala kolegu novinara da izvrši samoubistvo tako što mu je uskratila šansu da se vrati na posao u Radio Slobodna Evropa, uprkos činjenici da nije imala autoritet za zapošljavanje. Novinar je kasnije povukao svoje izjave na svom Fejsbuk profilu i pokušao da pobegne u Moskvu. Njeno hapšenje je širom sveta kritikovano od strane desetina vlada, medija i organizacija civilnog društva.

OCCRP je započeo projekat Hadidža,[45] istraživački izveštaj o nastavku rada Ismailove. Urednik Dru Salivan, kada je pokrenuo projekat, rekao je da ako vlade uhapse jednog istražitelja, dvadeset drugih novinara će zauzeti njihovo mesto. Oni su obećali da će pogledati političku elitu u Azerbejdžanu i kako su materijalno imali koristi od svojih visokih pozicija. OCCRP je uradio više od deset velikih istraživanja, uključujući i neke koji su analizirali Panamske papire. OCCRP je ustanovio da je prva porodica Azerbejdžana imala nekretnine u vrednosti više od 140 miliona dolara u elitnom delu Londona, vlasništvo nad velikim delom luksuznih hotela i bankarskih poslova u Bakuu, dobila je više od milijardu dolara od mita od telekom kompanija i druge priče.

Ismailova je puštena iz zatvora 25. maja 2016. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Global Shining Light Award”. 2016. Arhivirano iz originala 11. 08. 2019. g. Pristupljeno 26. 01. 2019. 
  2. ^ „Private security firms in the Balkans harbor corruption, observers say”. Deutsche Welle. 19. 6. 2010. 
  3. ^ „Vîntu, cercetat alături de Kiss Laszlo, pentru o fraudă de 8 milioane de euro”. Jurnalul Naţional. 16. 11. 2010. Arhivirano iz originala 18. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 01. 2019. 
  4. ^ „In Hungary, Corruption Continues”. The Vienna Review. 9. 4. 2009. Arhivirano iz originala 14. 3. 2012. g. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  5. ^ „Magnitsky Stories”. Organized Crime and Corruption Reporting Project. 9. 6. 2013. 
  6. ^ „U.S. Seeks Seizure Of Real Estate Connected To Magnitsky Fraud Scheme”. Radio Free Europe. 10. 9. 2013. Pristupljeno 27. 11. 2013. 
  7. ^ „Asasin-in-lege”. RISE Moldova. 28. 11. 2014. 
  8. ^ „Moldova: Pro-Russia Party Banned From Elections After OCCRP Expose”. OCCRP. 28. 11. 2014. 
  9. ^ „Laundromat”. OCCRP. 21. 8. 2014. 
  10. ^ „First Family First Bank”. OCCRP. 20. 5. 2012. 
  11. ^ „Unholy Alliances”. OCCRP. 1. 7. 2014. 
  12. ^ a b „OCCRP announces 2017 Organized Crime and Corruption ‘Person of the Year’ Awar”. Organized Crime and Corruption Reporting Project. 
  13. ^ a b „Venezuelan president wins OCCRP person of the year for 2016”. OCCRP. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  14. ^ „OCCRP names Aliyev "Person of the Year"”. OCCRP. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  15. ^ „OCCRP announces 2013 Organized Crime and Corruption "Person of the Year"”. OCCRP. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  16. ^ „OCCRP Person of the Year - Vladimir Putin”. OCCRP. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  17. ^ „OCCRP announces 2015 Organized Crime and Corruption 'Person of the Year' Award”. OCCRP. Pristupljeno 3. 1. 2017. 
  18. ^ „OCCPR Website”. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  19. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n OCCRP. „About Us”. www.occrp.org. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  20. ^ „EUnet Hosting - Domain Name Parking”. 
  21. ^ „Hetq - Novosti, statьi i rassledovaniя”. 15. 4. 2016. 
  22. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 4. 4. 2011. g. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  23. ^ „atlatszo.hu”. 
  24. ^ „MANS — Mreža za afirmaciju nevladinog sektora”. 
  25. ^ „SKUP”. 
  26. ^ „České centrum pro investigativní žurnalistiku - České centrum pro investigativní žurnalistiku”. 
  27. ^ OCCRP. „OCCRP Network Members”. www.occrp.org. Pristupljeno 25. 11. 2016. 
  28. ^ „European Press Prize 2015 Winners Announcement”. PR Newswire. 15. 4. 2016. 
  29. ^ „2015 IRE Award winners”. IRE. 16. 4. 2016. Arhivirano iz originala 30. 10. 2019. g. Pristupljeno 26. 01. 2019. 
  30. ^ „OCCRP Finalist for Pearl Award”. OCCRP. 18. 3. 2010. 
  31. ^ „OCCRP Wins Daniel Pearl Global Investigative Journalism Award”. HETQ. 18. 10. 2011. Arhivirano iz originala 18. 10. 2017. g. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  32. ^ „Offshore Crime, Inc.”. 
  33. ^ „stories on crime, corruption and public health are Daniel Pearl Awards finalists”. ICIJ. 12. 9. 2013. Pristupljeno 12. 9. 2013. 
  34. ^ „Memorandum submitted by Drew Sullivan”. Culture, Media and Sport Select Committee of the House of Commons of the United Kingdom. januar 2009. 
  35. ^ „First Bank – First Family”. 
  36. ^ Staff, GIJN (15. 10. 2013). „Global Shining Light Award Winners Announced”. Global Investigative Journalism Conference 2013. 
  37. ^ „Montenegro Reaches for Respectability With Port”. New York Times. 18. 8. 2010. 
  38. ^ „Playing Defense”. American Journalism Review. jun 2010. Arhivirano iz originala 22. 7. 2013. g. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  39. ^ „ICIJ Wins Tom Renner Award”. OCCRP. 2. 4. 2009. 
  40. ^ „Radio Free Europe / Radio Liberty”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 
  41. ^ „Azerbaijani President's Daughters Tied To Fast-Rising Telecoms Firm”. RadioFreeEurope/RadioLiberty. 
  42. ^ „Azerbaijan Fails to Investigate Harassment of OCCRP Reporter”. 
  43. ^ OCCRP. „Azerbaijan's President Awarded Family Stake in Gold Fields”. 
  44. ^ OCCRP. „President's Family Benefits from Eurovision Hall”. 
  45. ^ „The Khadija Project sektora”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пројекат_за_пријављивање_организованог_криминала_и_корупције&oldid=26983922”