Savez komunista Srbije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savez komunista Srbije
Komunistička partija Srbije
Simbol Saveza komunista
KoalicijaSavez komunista Jugoslavije
SloganProleteri svih zemalja, ujedinite se!
Osnovana8. maj 1945.
Raspuštena16. jul 1990.(1990-07-16) (45 god.)
PrethodnikPokrajinski komitet KPJ za Srbiju
NaslednikSocijalistička partija Srbije
SedišteBeograd
 SR Srbija
 SFR Jugoslavija
Mladi ogranakSavez socijalističke omladine Srbije
Broj članova  (1981)907.672[1]
IdeologijaKomunizam
Politička pozicijakrajnja levica
Religijaateizam
HimnaInternacionala
Zastava stranke

Savez komunista Srbije (skraćeno SKS) bio je društveno-politička organizacija, koja je od 1945. do 1990. delovala u Socijalističkoj Republici Srbiji, kao republička organizacija Saveza komunista Jugoslavije (SKJ).

Osnovan je 8. maja 1945. pod nazivom Komunistička partija Srbije (KPS) od dotadašnjeg Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, koji je od osnivanja KP Jugoslavije delovao na području Srbije. U vreme Šestojanuarske diktature 1929. i par godina nakon, delovao je kao Oblasni komitet KPJ za Srbiju, ali je nakon obnavljanja partijskih organizacija ponovo podignut na nivo Pokrajinskog komiteta. U toku Drugog svetskog rata, 1941—1945. organizovao je i rukovodio Narodnooslobodilačkom borbom u Srbiji, tokom koje je došao na vlast.

Odlukama Šestog kongresa KPJ, novembra 1952. preimenovan je u Savez komunista Srbije. Godine 1968. u okviru SK Srbije, kao zasebni entiteti, autonomiju su stekli Pokrajinski komiteti za Vojvodinu i Kosovo, odnosno Savez komunista Vojvodine i Savez komunista Kosova, koji su imali svoje nezavisne delegate u organima Savez komunista Jugoslavije. Tokom „antibirokratske revolucije”, u jesen 1988, smenjena su pokrajinska rukovodstva, nakon čega je SK Srbije ponovo preuzeo vlast nad pokrajinskim organizacijama. Godine 1981. SK Srbije imao je 907.672 članova, od čega su 203.350 bili članovi SK Vojvodine, a 91.381 članovi SK Kosova.

Nakon prekida 14. kongresa i raspada SKJ, rukovodstva Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije donela su odluku o ujedinjenju ovih organizacija što je i učinjeno na Dvanaestom kongresu SKS 16. jula 1990. koji je prerastao u Osnivački kongres Socijalističke partije Srbije (SPS) koja je pravni naslednik SK Srbije.

Od kraja Drugog svetskog rata, 1945. do početka raspada Jugoslavije, 1990. bio je vodeća društveno-politička organizacija u Srbiji i imao apsolutnu vlast. Na prvim višepartijskim izborima u Srbiji, održanim decembra 1990. SPS (reformisani SKS) osvojio je 46% glasova, odnosno 194 (od 250) poslaničkih mesta i uspeo da sačuva apsolutnu vlast.[a]

Kongresi i Konferencije[uredi | uredi izvor]

Palata društebno-političkih organizacija (poznata kao CeKa) u Novom Beogradu u kojoj se nalazilo sedište CK SK Srbije

Konferencije PK KPJ za Srbiju[uredi | uredi izvor]

  • Pokrajinska konferencija KPJ za Srbiju — održana 23. oktobra u Nišu i 25. oktobra 1928. u Beogradu
  • Četvrta pokrajinska konferencija KPJ za Srbiju — održana 16. septembra na Zlatiboru i 30. septembra 1934. u Beogradu
  • Peta pokrajinska konferencija KPJ za Srbiju — održana maja 1940. u Beogradu

Kongresi KPS/SKS[uredi | uredi izvor]

  • Prvi (osnivački) kongres KP Srbije — održan od 8. do 12. maja 1945. u Beogradu
  • Drugi kongres KP Srbije — održan od 17. do 21. januara 1949. u Beogradu
  • Treći kongres SK Srbije — održan od 26. do 29. aprila 1954. u Beogradu
  • Četvrti kongres SK Srbije — održan od 4. do 6. juna 1959. u Beogradu
  • Peti kongres SK Srbije — održan od 11. do 14. maja 1965. u Beogradu
  • Šesti kongres SK Srbije — održan od 21. do 23. novembra 1968. u Beogradu
  • Sedmi kongres SK Srbije — održan od 23. do 25. aprila 1974. u Beogradu
  • Osmi kongres SK Srbije — održan od 29. do 31. maja 1978. u Beogradu
  • Deveti kongres SK Srbije — održan od 27. do 29. maja 1982. u Beogradu
  • Deseti kongres SK Srbije — održan od 26. do 28. maja 1986. u Beogradu
  • Jedanaesti kongres SK Srbije — održan od 15. do 17. decembra 1989. u Beogradu
  • Dvanaesti vanredni kongres SK Srbije — održan 16. jula 1990. u Beogradu (sledećeg dana nastavio rad kao Prvi kongres Socijalističke partije Srbije)

Lideri[uredi | uredi izvor]

Lideri 1919—1945.[uredi | uredi izvor]

Pregled rukovodećih ličnosti Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju[b]
ime i prezime Početak mandata kraj mandata napomena
Sekretari Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju
Blagoje Parović (v.d.) novembar 1933.[2] 30. septembar 1934. instruktor CK KPJ zadužen za obnovu Pokrajinskog komiteta
Trajko Stamenković 30. septembar 1934.[3] novembar 1935.
Radovan Vuković januar 1936 novembar/decembar 1936.
Aleksandar Ranković maj 1937. 11. septembar 1941.
Blagoje Nešković 11. septembar 1941. 12. maj 1945.

Lideri 1945—1990.[uredi | uredi izvor]

Pregled rukovodećih ličnosti KP Srbije / SK Srbije[v]
kongresni period broj ime i prezime naziv funkcije napomena
početak mandata kraj mandata
1 kongres KPS
1945—1949. 		1 Blagoje Nešković sekretar Centralnog komiteta 1945—1966.
12. maj 1945.[4] 21. januar 1949.
2 kongres KPS
1949—1954. 		2 Petar Stambolić 21. januar 1949.[5] 29. april 1954.
3 kongres SKS
1954—1959. 		29. april 1954.[6] 30. mart 1957.
3 Jovan Veselinov 30. mart 1957.[7] 6. jun 1959.
4 kongres SKS
1959—1965. 		6. jun 1959.[8] 14. maj 1965.
5 kongres SKS
1965—1968. 		14. maj 1965.[9] 4. novembar 1966.
4 Dobrivoje Radosavljević predsednik Centralnog komiteta 1966—1982. napustio funkciju zbog bolesti[10]
4. novembar 1966.[11] 19. januar 1968.
5 Petar Stambolić 19. januar 1968.[10] 23. novembar 1968.
6 kongres SKS
1968—1974. 		6 Marko Nikezić 23. novembar 1968.[12] 26. oktobar 1972. smenjen sa funkcije[13]
7 Tihomir Vlaškalić 26. oktobar 1972.[13] 25. april 1974.
7 kongres SKS
1974—1978. 		25. april 1974.[14] 31. maj 1978.
8 kongres SKS
1978—1982. 		31. maj 1978.[15][16] 29. maj 1982.
9 kongres SKS
1982—1986.
8 Dušan Čkrebić predsednik Predsedništva Centralnog komiteta 1982—1990.
29. maj 1982.[17] 17. maj 1984.
9 Ivan Stambolić 17. maj 1984.[18] 28. maj 1986.
10 kongres SKS
1986—1989. 		10 Slobodan Milošević 28. maj 1986.[19] 19. maj 1988.
19. maj 1988.[20] 24. maj 1989.
11 Bogdan Trifunović 24. maj 1989.[21] 18. novembar 1989.
11 kongres SKS
1989—1990. 		18. novembar 1989.[22] 16. jul 1990.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Reformisani SK Srbije (SPS) i tada još uvek nereformisani Savez komunista Crne Gore, bile su jedine republičke organizacije Saveza komunista Jugoslavije, koje su na prvim višepartijskim izborima, održanim tokom 1990, usepele da očuvaju vlast, dok su u ostalim jugoslovenkim republikama pobedu odnele opozicione stranke
  2. ^ Spisak nije potpun za period pre 1937, zbog ilegalnog načina rada KP Jugoslavije
  3. ^ Odlukama Šestog kongresa KPJ, novembra 1952. Komunistička partija Srbije promenila je naziv u Savez komunista Srbije

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Istorija SKJ 1985, str. 464.
  2. ^ Hronologija 1 1980, str. 213.
  3. ^ Hronologija 1 1980, str. 221.
  4. ^ Hronologija 2 1980, str. 351.
  5. ^ Hronologija 3 1980, str. 75.
  6. ^ Hronologija 3 1980, str. 128.
  7. ^ Hronologija 3 1980.
  8. ^ Hronologija 3 1980, str. 175.
  9. ^ Hronologija 3 1980, str. 244.
  10. ^ a b Hronologija 3 1980, str. 275.
  11. ^ Hronologija 3 1980, str. 260.
  12. ^ Hronologija 3 1980, str. 287.
  13. ^ a b Hronologija 3 1980, str. 341.
  14. ^ Hronologija 3 1980, str. 366.
  15. ^ Hronologija 3 1980, str. 420.
  16. ^ „Dr Tihomir Vlaškalić — predsjednik CK SK Srbije”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 1. 7. 1978. str. 1. 
  17. ^ „Završen Deveti kongres SK Srbije: Odlučno u akciju”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 31. 5. 1982. str. 1. 
  18. ^ „Ivan Stambolić predsedjednik CK SK Srbije”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 18. 5. 1984. str. 2. 
  19. ^ „Završen Deseti kongres Saveza komunista Srbije: I rad i odgovornost”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 5. 1986. str. 4. 
  20. ^ „Predsjedništvo CK SK Srbije: Ponovo — Milošević”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 20. 5. 1988. str. 5. 
  21. ^ „Predsjedništvo CK SK Srbije — Predsjednik Trifunović”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 25. 5. 1989. str. 4. 
  22. ^ „Završio Jedanaesti kongres Saveza komunista Srbije — Ne monopolisti, nego predvodnici”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 18. 12. 1989. str. 4. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савез_комуниста_Србије&oldid=27702743”