Pređi na sadržaj

Sveta velikomučenica Marina

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sveta velikomučenica Marina
Ognjena Marija ubija demona toljagom
Lični podaci
Datum rođenja3. vek
Mesto rođenjaAntiohija, Rimsko carstvo (Turska)
Datum smrti4. vek
Mesto smrtiAntiohija, Rimsko carstvo (Turska)
Svetovni podaci
Poštuje se upravoslavnoj crkvi
katoličkoj crkvi
anglikanskoj crkvi
Glavno svetilišteManastir Vatoped, (Sveta Gora)
Praznik30. jul
Obeležjakrst i grančica mirte
Zaštitnikseljaka, polja, njiva i letine, trudnica i samrtnika

Sveta velikomučenica MarinaOgnjena Marija bila je hrišćanska rimska svetiteljka iz 3. veka. Slavi se i u pravoslavnoj, i u katoličkoj, i u anglikanskoj crkvi.

Dan njenog pomena po gregorijanskom kalendaru je 30. jul.[1] Budući da je svetkovana usred leta, u srpskoj tradiciji ubraja se u red ognjevitih svetaca, zajedno sa Svetim Ilijom, Blagom Marijom i drugima za koje se verovalo da pale ognjem i ubijaju gromovima. Verovanje kaže da se na ove dane ne sme raditi u kući ili u polju, kako se na letinu ne bi navukao njihov gnev.[2]

Život

[uredi | uredi izvor]

Marina je rođena u Antiohiji, u porodici mnogobožačkog sveštenika Jedesije. O Isusovom životu slušala je od svoje dadilje, te se još kao devojčica zarekla da će mu zavetovati život i da se neće udavati. Njena odluka razbesnela je Jedesiju, koji zatim ćerku odvodi kod lokalnog namesnika Olimvrija na pokoru.[3] Marina odbija Olimvrijevo naređenje da prinese žrtvu idolima i da se odrekne Hrista.[4] Odbila je i njegovu ponudu da mu bude supruga. Podvrgnuta je raznim mučenjima, ali je još neko vreme ostala u životu. Izbavila se od davljenja u vodi, a rane od spaljivanja na vatri tajanstveno su se iscelile dok je ležala u tamnici.[3] Olimvrije je na kraju naredio da joj odseku glavu mačem. To se desilo oko 270. godine, kada je svetiteljka imala samo šesnaest godina.

Njeno stradanje preobratilo je u hrišćanstvo oko 15.000 ljudi. Danas se njena ruka čuva u svetogorskom manastiru Vatopedu. Jedan deo njenih moštiju čuva se i u Albaniji, u selu Langa, iznad Ohridskog jezera, u manastiru Svete Marine.[5] Posvećen joj je manastir Klisina, i mnoge druge crkve (Crkva Svete Velikomučenice Marine u Skorici, Crkva Svete Marine u Marini...).

Narodna tradicija

[uredi | uredi izvor]

Ognjena Marija uživa strahopoštovanje kod Srba. Nevelikom broju domova ona je krsna slava, najčešće uzeta kao zavet, zbog izbegnute nesreće ili zbog zaštite od letnjih oluja.[3]

Zbog nepoznavanja istorije i žitija svetaca narod je verovao da je Ognjena Marija rođena sestra Svetog Ilije, Blage Marije (Marije Magdaline) i Svetog Pantelije (Pantelejmona).[3] Dok je Ilija starozavetni prorok, koji je živeo devet vekova pre nove ere, Blaga Marija (Marija Magdalina) je Isusova savremenica i sledbenica iz prvog veka nove ere. Sveti Pantelejmon rođen je pet godina posle smrti velikomučenice Marine.

Vizantijska ikona svetice u crvenoj odori, sa krstom i grančicom mirte.

Njih četvoro, zajedno sa još nekolicinom svetaca čiji se dani obeležavaju krajem jula i početkom/sredinom avgusta ubrajaju se među naprasite ognjevite svece, koji pale zemlju ognjem i gromovima kada njihov dan nije ispoštovan.[3] Takvima se pominju i u narodnim pesmama, a u jednoj od njih Ognjena Marija se žali Svetom Pantelejmonu da su je plugom zaorali, trlicom satrli i izglom izboli, na šta joj on obećava da će za nju uništiti letinu i stoku.[2][3] U drugoj pesmi Marina krije od Svetog Ilije tačan dan njegovog svetkovanja, plašeći se da bi svetac bio toliko radostan da bi od sreće nespretno tukao gromovima po narodu.[3]

Zapadna crkva

[uredi | uredi izvor]

Postoje neznatne razlike između zapadnog i istočnog žitija ove svetice. Britanske hrišćanske legende beleže da je Marina postradala 305. godine, tj. u vreme cara Dioklecijana. Jedno od predanja bajkovito govori o Satani koji je uzeo formu zmaja, kako bi proždrao sveticu. Ona je krstom proburazila njegovu utrobu i pobednički iskočila iz njegovog stomaka.

Još jedan slikoviti mit govori o demonu koji je pokušao da iskušava sveticu, sve dok ga ona nije ubila toljagom. Ta scena je često ilustrovala njena zapadna žitija.

Ognjena Marija, u katoličkoj crkvi poznata kao Devica Margareta, jedna je od Svetih četrnaest pomoćnica, čiji je udruženi kult naročito poštovan u vreme Crne smrti u 14. veku. Marinu je katolička crkva beatifikovala već 1222. godine, od kada joj je posvećeno preko 250 hramova širom Engleske, od kojih je najpoznatija Vestminsterska palata.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „SVETA VELIKOMUČENICA MARINA - OGNjENA MARIJA”. Crkva Ub. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  2. ^ a b „Danas je Ognjena Marija”. RTS. Pristupljeno 30. 7. 2022. 
  3. ^ a b v g d đ e Nedeljković, Nevenka (2019). Srpske slave: čuvari ognjišta (6 izd.). Beograd: Mladinska knjiga. str. 184. ISBN 978-86-7928-364-1. 
  4. ^ „Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija”. SPC. Arhivirano iz originala 05. 02. 2020. g. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  5. ^ „Sveta velikomučenica Marina - Ognjena Marija”. Crkva. Pristupljeno 5. 2. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]