Сврака

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Svraka
Vremenski raspon: Middle Pleistocene–Recent
↓
Nominalna podvrsta u Tuluzu u Francuskoj
Oglašavanje svrake snimljeno u Engleskoj
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Corvidae
Rod: Pica
Vrsta:
P. pica
Binomno ime
Pica pica
Podvrste

Vidi tekst

Karta rasprostranjenosti različitih podvrsta
Sinonimi

Corvus pica Linnaeus, 1758

Svraka ili švraka (lat. Pica pica) vrsta je ptice iz roda svraka koji pripada porodici vrana. Nastanjuje najveći deo Evroazije i severnu Afriku. Lako je prepoznatljiva zbog dugog repa i crno-belog perja, kao i veoma glasnog kreštanja. Svraka je jedna od najinteligentnijih ptica. Po IUCN-u (svetskoj organizaciji za zaštitu prirode) svrstana je u kategoriju LC (least concern).[2]

Opis[uredi | uredi izvor]

Svraka je obično veličine od 45 do 50 cm, od kojih oko 50% otpada na rep, sa rasponom krila od 50 do 65 cm. Glava, rep i grudi su crne boje, dok je stomak beo.

Veoma je prepoznatljiva i lako ju je uočiti po crno beloj kombinaciji perja, kakvu nema ni jedna druga ptica u Evropi. Perje joj se presijava zeleno. Vrlo prepoznatljivim "kreštanjem" upozoravaju jedne druge ukoliko naiđe neki predator, kao što su mačke, pa izazivaju veliku buku u gradovima[3]

Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Gnezdi se na području čitave Evrope, izuzev Islanda. Uočljiva je tokom cele godine i može se videti na njivama gde ima žbunja, na obodima šuma, u gradovima i gradskim parkovima, a u poslednje vreme je sve češća u urbanim sredinama u gradskim naseljima i dvorištima.[4]

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

The magpie was described and illustrated by Swiss naturalist Conrad Gessner in his Historiae animalium of 1555.[5] In 1758 Linnaeus included the species in the 10th edition of his Systema Naturae under the binomial name Corvus pica.[6][7] The magpie was moved to a separate genus Pica by the French zoologist Mathurin Jacques Brisson in 1760.[6][8][9] Pica is the Classical Latin word for this magpie.[10]

Međunarodna ornitološka unija priznaje deset podvrsta (Pica pica hemileucoptera se smatra delom podvrste Pica pica bactriana):[11]

  • Pica pica fennorum – Lönnberg, 1927: severna Skandinavija i severozapadna Rusija
  • Pica pica pica – (Linnaeus, 1758): Britanska ostrva i južna Skandinavija na istoku do Rusije, na jugu do Mediterana, uključujući većinu ostrva
  • Pica pica melanotos – A.E. Brehm, 1857: Iberijsko poluostrvo
  • Pica pica mauritanica – Malherbe, 1845: Severna Afrika (Maroko, severni Alžir i Tunis)
  • Pica pica asirensis – Bates, 1936: jugozapadna Saudijska Arabija
  • Pica pica bactriana – Bonaparte, 1850: Sibir na istoku do Bajkalskog jezera, na jugu do Kavkaza, Iraka, Irana, Centralne Azije i Pakistana
  • Pica pica leucoptera – Gould, 1862: jugoistočna Rusija i severoistočna Kina
  • Pica pica camtschatica – Stejneger, 1884: poluostrvo Kamčatka na ruskom dalekom istoku
  • Pica pica serica – Gould, 1845:istočna i južna Kina, kinesko ostrvo Tajvan, severna Burma (Mjanmar), severni Laos i severni Vijetnam
  • Pica pica bottanensis – Delessert, 1840: centralna Kina

Način života[uredi | uredi izvor]

Vrlo socijalna ptica koju obično možemo videti u parovima. Neretko se dešava da formira omanja jata ili čak veća jata koja mogu naseliti čitavo drveće u gradovima (čak 20 do 40 jedinki), u doba parenja.[4] Hitre su, iako ne deluje tako, i mogu velikom brzinom da se sruče na svoj plen. Let im je obično prav, uz jako lepršanje krilima koje podseća na veslanje. [4]

Gnežđenje[uredi | uredi izvor]

Gradi velika gnezda koja se mogu lako uočiti tokom zime: kada lišće opadne mogu se videti velika kupolasta gnezda koja služe kao zaštita od predatora i drugih svraka. Gnezdo grade od grančica, a u njega polažu 5 do 8 jaja od aprila do juna.[4]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Jelovnik im se uglavnom sastoji od insekata, zrnevlja i različitih ostataka hrane. Hrane se na različitim staništima, od polja, preko gradskih naselja, do njiva. Dešava se i da se hrane tuđim jajima i mladim ptićima tokom leta. [4]

Odnos sa ljudima[uredi | uredi izvor]

Igra školica u Engleskoj sa rimom svraka.

U Evropi, svrake su istorijski demonizovane od strane ljudi, uglavnom kao rezultat sujeverja i mitova. Ptica se našla u ovoj situaciji uglavnom zbog asocijacije, kaže Stiv Roud: „Velike crne ptice, poput vrane i gavrana, u britanskom folkloru se smatraju zlim, a bele ptice dobrim”.[12] U evropskom folkloru svraka je povezana sa mnoštvom sujeverja[13] oko njene reputacije kao predznaka nesreće. U knjizi iz 19. veka, Vodič za naučno znanje poznatih stvari, izrečena je poslovica o svrakama: „Jedna svraka u proleće, ružno vreme doneće“. Knjiga dalje objašnjava da ovo sujeverje proizilazi iz navika parova svraka da se zajedno hrane samo kada je lepo vreme. U Škotskoj se kaže da svraka blizu prozora kuće proriče smrt.[14] Engleska tradicija napominje da se pojedinačna svraka pozdravlja pozdravom kako bi se odagnala loša sreća koju može doneti. Pozdrav može imati oblik izgovaranja reči „Dobro jutro, gospodine svrako, kako su gospođa svraka i sve ostale male svrake?“[15]

U Britaniji i Irskoj, široko rasprostranjena tradicionalna rima, „Jedna za tugu“, beleži mit (nije jasno da li se u njega ozbiljno verovalo) da viđenje svraka predviđa budućnost, u zavisnosti od toga koliko ih se vidi. Postoji mnogo regionalnih varijacija rime, što znači da je nemoguće dati konačnu verziju.[14][16]

U italijanskom, britanskom i francuskom folkloru veruje se da svrake imaju sklonost da skupljaju sjajne predmete, posebno drago kamenje ili metalne predmete. Rosinijeva opera La gazza ladra i strip Tintinovih avantura The Castafiore Emerald zasnovani su na ovoj temi. Međutim, jedna nedavna istraživačka studija bacila je sumnju na istinitost ovog uverenja.[17][18] U bugarskom, češkom, nemačkom, mađarskom, poljskom, ruskom, slovačkom i švedskom folkloru svraka je viđena kao lopov. U Mađarskoj postoji stara izreka da ako svraka csörög (~ „prsten”, zov), gost dolazi u kuću.[19][20][21] Možda zato što je svraka volela da sedi na drveću ispred seoskih kuća i davala je znak kada se čovek približava.[22]

U Švedskoj se dalje povezuje sa vradžbinama.[14] U Norveškoj svraka se smatra lukavom i lopovskom, ali i pticom huldera, ljudi pod zemljom.[23]

Svrake su napadane zbog svoje uloge grabljivica, što uključuje jedenje jaja drugih ptica i njihovih mladunaca. Međutim, jedna studija osporila je gledište da one utiču na ukupnu populaciju ptica pevačica, pronalazeći „nema dokaza o bilo kakvom uticaju vrsta grabljivica [svraka] na stope rasta populacije ptica pevačica. Stoga nema naznaka da grabežljivci imaju opšti uticaj na stope rasta populacije ptica pevačica“.[24] Jedna druga studija je tvrdila da je populacija ptica pevačica porasla na mestima gde je populacija svraka bila velika i da one nemaju negativan uticaj na ukupnu populaciju ptica pevačica.[25]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Svraka slikana u parku u Nišu, Srbija
    Svraka slikana u parku u Nišu, Srbija
  • Svraka u kljunu nosi insekta
    Svraka u kljunu nosi insekta
  • Svraka slikana u parku u Nišu, Srbija
    Svraka slikana u parku u Nišu, Srbija
  • Svraka u letu
    Svraka u letu
  • Gnezdo svrake na sibirskom brestu u aprilu
    Gnezdo svrake na sibirskom brestu u aprilu
  • Jaje svrake
    Jaje svrake
  • Svraka, Narodni muzej Zrenjanin
    Svraka, Narodni muzej Zrenjanin

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2017). „Pica pica”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2017. Pristupljeno 20. 7. 2018. 
  2. ^ The IUCN Red List of Threatened Species
  3. ^ Mullarney et al. 1999
  4. ^ a b v g d Hume 2006
  5. ^ Gesner, Conrad (1555). Historiæ animalium liber III qui est de auium natura. Adiecti sunt ab initio indices alphabetici decem super nominibus auium in totidem linguis diuersis: & ante illos enumeratio auium eo ordiné quo in hoc volumine continentur (na jeziku: latinski). Zurich: Froschauer. str. 666—672. 
  6. ^ a b Blake, Emmet R.; Vaurie, Charles (1962). „Family Corvidae, Crows and Jays”. Ur.: Mayer, Ernst; Greenway, James C. Jr. Check-list of Birds of the World. 15. Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. str. 250—254. 
  7. ^ Linnaeus, C. (1758). Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (na jeziku: latinski). 1 (10th izd.). Holmiae [Stockholm]: Laurentii Salvii. str. 106—107. 
  8. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie (na jeziku: francuski). 1. Paris: C.J.-B. Bauche. str. 30. 
  9. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie (na jeziku: francuski). 2. Paris: C.J.-B. Bauche. str. 35. 
  10. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 305. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  11. ^ Gill, Frank; Donsker, David (eds.). "Crows, mudnesters & birds-of-paradise". IOC World Bird List Version 6.3. International Ornithologists' Union.
  12. ^ Winterman, Denise (2008-03-28). „Why are magpies so often hated?”. BBC News Magazine. „Magpies have a dubious reputation because they are a bit of both. Over the years they have been lumped in with blackbirds” 
  13. ^ Tickner, Lisa (1980). „One for Sorrow, Two for Mirth: The Performance Work of Rose Finn-Kelcey”. Oxford Art J. 3 (1): 58—73. doi:10.1093/oxartj/3.1.58. 
  14. ^ a b v Brewer, E.C. (1970). Brewer's Dictionary of Phrase and Fable. rev. by Ivor H. Evans (centenary izd.). London: Cassell. str. 674. 
  15. ^ „How to salute a magpie - Country Life”. Country Life (na jeziku: engleski). 2015-03-19. Pristupljeno 2018-01-10. 
  16. ^ Opie, Iona; Opie, Peter (1959). The Lore and Language of Schoolchildren. Oxford: Clarendon Press. str. 217. 
  17. ^ Harrabin, Roger (16. 8. 2014). „Magpies 'don't steal shiny objects'”. BBC News. Pristupljeno 5. 12. 2017. 
  18. ^ Shephard, T.V.; Lea, Stephen E.G.; Hempel de Ibarra, N. (2015). „'The thieving magpie'? No evidence for attraction to shiny objects.”. Animal Cognition. 18 (1): 393—397. PMID 25123853. S2CID 717341. doi:10.1007/s10071-014-0794-4. hdl:10871/16723 Slobodan pristup. Pristupljeno 5. 12. 2017. 
  19. ^ „Gömöri magyar néphagyományok (Miskolc, 2002) | Könyvtár | Hungaricana”. library.hungaricana.hu. Pristupljeno 2021-08-04. 
  20. ^ „Szarka. | Régi magyar szólások és közmondások | Kézikönyvtár”. www.arcanum.com. Pristupljeno 2021-08-04. 
  21. ^ „Szarka”. www.dunaipoly.hu. Pristupljeno 2021-08-04. 
  22. ^ „Nagyvárosi természetbúvár: Szarka”. Magyarnarancs.hu (na jeziku: mađarski). 14. 12. 2000. Pristupljeno 2021-08-04. 
  23. ^ „skjære – folketro” [magpie – folklore]. Store Norske Leksikon [Norwegian Encyclopedia] (na jeziku: norveški). 2017-02-22. 
  24. ^ Stoate, C.; Thomson, D.L. (2000). „Predation and songbird populations” (PDF). Ur.: Aebischer, N.J.; Evans, A.D.; Grice, P.V.; Vickery, J.A. Ecology and Conservation of Lowland Farmland Birds. Tring, England: British Ornithologists' Union. str. 134—139. ISBN 978-0-907446-24-8. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 07. 2017. g. Pristupljeno 27. 02. 2023. 
  25. ^ Gooch, S.; Baillie, S.R.; Birkhead, T.R. (1991). „Magpie Pica pica and songbird populations. Retrospective investigation of trends in population density and breeding success”. Journal of Applied Ecology. 28 (3): 1068—1086. JSTOR 2404226. doi:10.2307/2404226. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hume, Rob (2006). Birds of Britain and Europe. UK: Dorling Kindersley. ISBN 978-1-40530-753-6. 
  • Mullarney, Killian; Svensson, Lars; Zetterstorm, Dan; Peter J. Grant (1999). Bird Guide. UK: Collins. ISBN 978-0-00-711332-3. 
  • Birkhead, T.R. (1991). The Magpies: The Ecology and Behaviour of Black-Billed and Yellow-Billed Magpies. T. & A.D. Poyser. ISBN 978-085661067-7. 
  • Birkhead, T.R. (1989). „Studies of West Palearctic birds: 189 Magpie” (PDF). British Birds. 82 (12): 583—600. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 01. 2016. g. Pristupljeno 26. 12. 2018. 
  • Song, S.; Zhang, R.; Alström, P.; Irestedt, M.; Cai, T.; Qu, Y.; Ericson, P.G.P.; Fjeldså, J.; Lei, F. (2017). „Complete taxon sampling of the avian genus Pica (magpies) reveals ancient relictual populations and synchronous Late-Pleistocene demographic expansion across the Northern Hemisphere”. Journal of Avian Biology. 49 (2): 1—14. doi:10.1111/jav.01612. 
  • American Ornithologists' Union (1998). Check-list of North American Birds (PDF). Washington, DC: American Ornithologists' Union. str. 448—449. ISBN 978-1-891276-00-2. Arhivirano iz originala (PDF) 2015-11-18. g. Pristupljeno 2015-11-17. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Svraka na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Svraka.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сврака&oldid=27556956”