Sinhronizacija (tonska obrada)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Sinhronizacija je post-produkcijski proces koji se koristi u pravljenju filmova i video produkciji u kom se dodatna i dopunska snimanja miksuju sa originalnim produkcijskim zvukom kako bi se napravio završni saundtrek. Predstavlja nasnimavanje glasova, koje gledaocima filma ili drugog audio-vizuelnog materijala na stranom jeziku omogućuje da razumeju dijaloge.

Proces se obično odvija u studiju. Nakon što urednici zvuka urede i pripreme sve neophodno (dijaloge, efekte, muziku, itd), mikseri ujedinjuju sve elemente sinhronizacije u finalni saundtrek.

Globalna upotreba[uredi]

Evropa[uredi]

  Sinhronizuju samo za decu, za ostalo se koriste titlovi.
  Države za sve koriste sinhronizacije.
  Vojs-over: Države koriste nekoliko ili jednog glasovnog glumca koji snimaju zvuk preko originalnog, koji se ne uklanja. Filmovi i serije za decu generalno se sinhronizuju profesionalno, ne kao vojs-overi.
  Mešano: Države često koriste kompletne sinhronizacije, za ostalo titlove ili vojs-overe.
  Belgija: Holandsko govorno područje često proizvodi sinhronizovane verzije programa za decu na svom dijalektu, ali takođe ponekad koriste sinhronizacije iz Holandije za taj program, ostalo se titluje. Francusko govorno područje koristi samo kompletne sinhronizacije.
  Slovačka i Belorusija: Države sa odvojenim službenim jezicima koje ponekad proizvode sopstvene sinhronizacije, ali generalno koriste sinhronizacije iz drugih država, jer su njihovi jezici dovoljno slični.

Većina evropskih zemalja sinhronizuje samo program za decu, dok se program za odrasle generalno titluje. To su države Skandinavskog i Balkanskog poluostrva (sem Bugarske), Portugal, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Holandija i deo Belgije.

Nasuprot tome u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rusiji i Ukrajini se uglavnom sav sadržaj sinhronizuje i male su šanse da se u ovim državama neki film pogleda u originalnoj verziji, bez sinhronizacije. Nemačko govorno područje (Nemačka, Austrija, Švajcarska) je najveće tržište sinhronizacija u celoj Evropi.

Vojs-over sinhronizacije predstavljaju presnimavanje zvuka sinhronizacije preko zvuka originala, koji se ne uklanja. Generalno se rade manje profesionalno od kompletnih sinhronizacija, u čestim slučajevima na njima radi i jedan glasovni glumac. U mnogim državama poput Rusije, Poljske, Ukrajine, Baltičkih država, Bugarske i Turske, vojs-overi se još uvek rade, dok su na srpskom govornom području iskorenjeni tokom 2000-ih.

Srpsko govorno područje[uredi]

Najviše sinhronizacija na srpskom govornom području proizvodi Srbija, a one se takođe emituju u Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Severnoj Makedoniji. Crna Gora i Republika Srpska ne proizvode zasebne sinhronizacije već emituju samo srpske, dok se u Severnoj Makedoniji, pored srpskih, emituju i proizvode makedonske sinhronizacije većine crtanih filmova. U Bosni i Hercegovini koriste se i srpske i hrvatske sinhronizacije — Republika Srpska koristi srpske, a Federacija BiH koristi hrvatske. Uprkos tome što su u ovoj državi emitovane i srpska i hrvatska sinhronizacija crtaća Moj mali poni: Prijateljstvo je čarolija, postoji sinhronizacija ove serije na bošnjačkom jeziku,[1] ali sinhronizacije na ovom jeziku su redak slučaj.

Sinhronizuje se isključivo program za decu, dok se program za odrasle emituje titlovan. Tokom 2006. godine dve igrane serije za odrasle su sinhronizovane na srpski jezik — Muški svet na TV Košava[2] i Bračne vode na TV Foks.[3] Obe serije je sinhronizovao studio Prizor. Muški svet je emitovan do kraja sa sinhronizacijom, ali nije ostvario zavidnu popularnost, dok je sinhronizacija serije Bračne vode ukinuta zbog lošeg prijema nakon prve sezone, te je ostatak serije emitovan titlovan. Istu sudbinu imala je 2011. godine turska sapunica Polje lala na RTV Pink.[4] Uprkos kvalitetnoj glumačkoj postavi, sinhronizaciju je publika loše primila, pa je kasnije ukinuta i uvedeni su titlovi. Prvi i do sada jedini kanal na srpskom govornom području sa potpuno sinhronizovanim sadržajem jeste kanal Nikelodion, gde se i igrani i crtani filmovi i serije emituju sinhronizovani. Zadnjih godina, sinhronizuju se Dizni igrani filmovi, ali zbog bolje prodaje, u bioskopima su dostupne i sinhronizovana i titlovana verzija.

Sinhronizacija crtanih filmova na srpski jezik već je tradicionalna, te su svi crtani filmovi za decu koji se emituju, sinhronizovani na srpski jezik. Sinhronizacija crtaća na srpski jezik je u bivšoj Jugoslaviji imala sopstveni preokret. Tokom 1980-ih, popularni srpski glumci, kao što su Nikola Simić, Mića Tatić, Nada Blam i drugi[5] pozajmili su svoje glasove likovima iz studija Dizni, Vorner bros i MGM, koristeći specifične fraze za ovo područje i time doneli crtaću i lokalni humor. Ove fraze postale su kultne i izuzetno popularne i prepoznatljive i još uvek se koriste u specifičnim situacijama.[5] Ove sinhronizacije se danas smatraju kultnima. Mnoge sinhronizacije iz ovog vremena izgorele su u Bombardovanju zgrade RTS 1999. godine. U kultne sinhronizacije spadaju još i Nindža kornjače i Sunđer Bob Kockalone. Nindža kornjače emitovane su u više navrata, sa različitim sinhronizacijama. Prvobitnu, najpoznatiju, radili su glumci iz 1980-ih sa TV Beograd.[6] Sledeću sinhronizaciju radila je kultna sinhronizacijska grupa Kvartet Amigo — Violeta Peković, Goran Peković, Tatjana Stanković i Nebojša Burović. Ostali su upamćeni po brojnim sinhronizacijama iz 1990-ih i 2000-ih. Najviše su radili za televiziju BK. Sinhronizacija popularnog crtaća Sunđer Bob Kockalone počela je 2003. godine na televiziji B92 i imala je mali broj glumaca u postavi — sve glavne i većinu sporednih likova tumačili su Vladislava Đorđević i Dimitrije Stojanović, a dodatne glasove je radio Žika Milenković.[7][8] Uprkos tome, sinhronizacija i sam crtani su postali izuzetno popularni. Sinhronizacija je dosta podsećala na sinhronizacije iz 1980-ih, sadržala je prilično dosta lokalnog humora, a imena likova su lokalizovana na srpski.[7][8] Zbog prepoznatljivog i karakterističnog glasa koji je davala Sunđer Bobu, proslavila se glumica Vladislava Đorđević.[5][7][8][9] Zbog popularnosti, ova postava je bila prisutna i u zvaničnoj sinhronizaciji filma Sunđer na suvom.[7][8] Međutim, u septembru 2017. godine, nakon promene vlasničke strukture TV B92 koja je postala O2 TV, sinhronizacija je obustavljena, a naredne epizode sinhronizuje studio Gold digi net za Nikelodion, sa potpuno novom i promenjenom glumačkom postavom.[7][8] Uprkos tome što novu postavu čine poznati i iskusni glasovni glumci, sinhronizacija novih epizoda žestoko je kritikovana od strane obožavalaca.[8]

Dizni filmovi se na srpski sinhronizuju od 1984. i deo su kultnih srpskih sinhronizacija.[10] Tokom 1990-ih i 2000-ih, većina Dizni filmova je dobila vojs-over. Ove vojs-overe su radili amateri, ilegalno, a izdati su na VHS kasetama. Danas je većina dostupna na internetu. Tokom 2006. godine, Radio-televizija Srbije je dobila licencu za emitovanje Dizni sadržaja.[11] Dizni se emitovao vikendom u bloku pod nazivom „Dizni na RTS”. Sinhronizovano je mnoštvo serija i filmova.[12][13] Sinhronizacije je radio studio Laudvorks. Pesme nisu bile sinhronizovane, osim u filmu Aladin, gde je sinhronizacijska postava pesme obradila dobrovoljno i besplatno, iz ljubavi prema filmu, jer RTS za njih, kao i u drugim sinhronizacijama, nije izdvojio sredstva.[14] RTS je licencu izgubio 2013. godine i nakon toga, sve do 2016, nije sinhronizovana nijedna Dizni serija.[12] Prva zvanična Dizni sinhronizacija, napravljena od strane Disney character voices international, inc. je sinhronizacija filma Priča o igračkama iz 2010. godine.[15] Tada su takođe sinhronizovani filmovi Priča o igračkama 2[16] i Priča o igračkama 3.[17] Premijera je bila u Domu sindikata u Beogradu. Od tada se svi novi Dizni filmovi sinhronizuju na srpski jezik, za razliku od starijih. Sve do 2018, jedini stari Dizni filmovi koji su sinhronizovani jesu Pepeljuga[18] i Kralj lavova.[19] Godine 2010, Taramaunt film (distributer Diznija za srpsko govorno područje), objavio je da će nadolazeći film Zlatokosa i razbojnik biti sinhronizovan, objavljen je i sinhronizovani trejler,[20] ali od sinhronizacije se odustalo iz finansijskih razloga i film do danas nije sinhronizovan. To je izazvalo brojne kritike fanova sinhronizacija.[20] Godine 2015, televizija Hepi dobija licencu za emitovanje Dizni sadržaja, a sa emitovanjem se krenulo 1. aprila 2016. godine.[21] Emitovali su popularne crtane serije Sofija Prva[22] i Miki Mausov klub[23] sa Dizni džuniora, koje su i sinhronizovali. Miki Mausov klub već je 2010. sinhronizovao Laudvorks za RTS pod nazivom Mikijeva igraonica,[23] koristeći zvaničnu postavu likova iz franšize Miki Maus, dok je Hepi iz zvanične postave doveo samo Laka Nikolića kao Paju Patka, a za ostale likove koristili su svoje glumce.[23] Iste godine, Hepi je najavio emitovanje jedne od najpopularnijih Dizni tinejdž telenovela, Violeta, za koju je uradio sinhronizaciju kao i za ostali dečiji program, ali u međuvremenu gubi licencu i sinhronizacija serije se do sada nije emitovala. Licencu je 2017. dobila televizija Prva. Do sad su emitovali nekolicinu Dizni filmova, kao što su Herkul i Priča o igračkama, a za svake novogodišnje praznike, počev od 2017, emituju se filmovi iz franšize Zaleđeno kraljevstvo.[24][25][26] Zadnjih godina, sinhronizuju se i Dizni igrani filmovi. Prvi Dizni igrani film koji je sinhronizovan je Lepotica i zver iz 2017,[27] a potom su 2019. usledili Dambo,[28] Aladin,[29] Kralj lavova[30] i Grdana — gospodarica zla.[31] Krajem 2018. godine, saznalo se da Dizni radi zvanične srpske sinhronizacije svojih klasika — Snežana i sedam patuljaka[32] i Pokahontas,[33] kao i U potrazi za Nemom.[34] Sinhronizacije jesu završene, ali još uvek nisu emitovane, a nepoznato je kada će i gde.

Amerika[uredi]

U SAD i Kanadi, strani igrani filmovi se generalno prikazuju titlovani, zbog toga što su retko u SAD dobro prošli sinhronizovani igrani filmovi od 1980-ih. Nasuprot tome, japanske anime serije se tradicionalno uvek sinhronizuju.

U državama u kojima se priča španski, generalno sav program se sinhronizuje na standardni španski ili meksički španski. U Meksiku postoji zakon kojima su bioskopi obavezni da prikazuju filmove bez sinhronizacije.

Azija[uredi]

Afrika[uredi]

Okeanija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Moj mali poni”. International Entertainment Project Wikia. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  2. ^ „Prva sinhronizacija američke serije u Srbiji”. Mondo Portal. 24. 11. 2006. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  3. ^ „Married ....with children startao na Fox-u prije 32 godine”. Media Daily. 5. 4. 2019. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  4. ^ „Srpski glumci sinhronizovali seriju “Polje Lala. Svet portal. 11. 5. 2011. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  5. 5,0 5,1 5,2 „MAJSTORI SINHRONIZACIJE: Ko se krije iza Duška Dugouška, Šilje, Popaja, Sunđera Boba? (FOTO) (VIDEO)”. Telegraf. 30. 6. 2013. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  6. ^ „POVRATAK U DETINJSTVO: Ovi srpski glumci su davali glasove u "Nindža kornjačama" (VIDEO)”. Telegraf. 18. 3. 2015. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 „Sunđer Bob: Podjednako pametan i zabavan za decu i odrasle”. BBC News na srpskom. 29. 11. 2018. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 „Sunđer Bob - Najbolja srpska sinhronizacija”. Sinhroljupci. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  9. ^ „DECA U ŠOKU: Sunđer Bob je žena!”. Kurir. 2. 2. 2017. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  10. ^ „Mikijeva igraonica (1972)”. Cartoons Serbia Wikia. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  11. ^ „Diznijevi animirani filmovi na RTS-u”. Radio-televizija Srbije. 28. 11. 2008. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  12. 12,0 12,1 „Dizni”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  13. ^ „Kategorija:Disney TV dubs”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  14. ^ „Aladin”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  15. ^ „Priča o igračkama”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  16. ^ „Priča o igračkama 2”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  17. ^ „Priča o igračkama 3”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  18. ^ „Pepeljuga”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 17. 6. 2019. 
  19. ^ „Kralj lavova”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 17. 6. 2019. 
  20. 20,0 20,1 „ZLATOKOSA (RAPUNZEL) - TRAILER (SINHRONIZOVANO)”. Jutjub. Taramaunt film. 17. 6. 2010. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  21. ^ „Happy TV - Objave”. Fejsbuk. Hepi TV. 31. 3. 2016. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  22. ^ „Sofija Prva”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  23. 23,0 23,1 23,2 „Mikijeva igraonica”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  24. ^ „Zaleđeno kraljevstvo - Promo, TV Prva (Božo91)”. Jutjub. Hey Cartoons. 28. 12. 2017. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  25. ^ „Zaleđeno kraljevstvo: Praznik s Olafom - Prva srpska televizija - 01.01.2018”. MojTV. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  26. ^ „Zaleđeno kraljevstvo - O2 TV - 01.01.2019”. MojTV. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  27. ^ „Lepotica i zver (igrani film)”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  28. ^ „Dambo (igrani film)”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  29. ^ „Aladin (igrani film)”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  30. ^ „Kralj lavova (igrani film)”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  31. ^ „Grdana - gospodarica zla”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 17. 6. 2019. 
  32. ^ „Snežana i sedam patuljaka”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  33. ^ „Pokahontas”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 
  34. ^ „U potrazi za Nemom”. Cartoons Serbia Wiki. Pristupljeno 5. 5. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi]