Sport u Švajcarskoj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skijanje u Cermatu. Švajcarska je prva država u kojoj su zimski sportovi razvijeni u velikom obimu.[1]

Sport u Švajcarskoj je redovna aktivnost, svaki četvrti je aktivan član sportskog kluba.[2] Najvažnije sveobuhvatne sportske organizacije u Švajcarskoj su Savezna federacija i olimpijski komitet.

Zbog svog raznolikog pejzaža i klime, Švajcarska nudi široku vrstu sportova svojim stanovnicima i posetiocima. Iako se zimski sportovi igraju u celoj zemlji, fudbal i hokej na ledu i dalje su najpopularniji sportovi.[3]

Glavni sportski događaji u Švajcarskoj uključuju Olimpijske igre, koje su dva puta održane u Sankt Moricu 1928. i 1948. i Svetsko prvenstvo 1954, Evropsko prvenstvo 2008. u Švajcarskoj i Austriji.

Zimski sportovi[uredi | uredi izvor]

Skijanje i planinarenje su česti u Švajcarskoj i svetu, a najviši vrhovi privlače planinare iz celog sveta.

Kao pretežno planinska zemlja, Švajcarska je tradicionalno bila jedna od najjačih nacija u alpskom skijanju, gde je dugo bila u konkurenciji sa Austrijom.[4] Švajcarci su dostigli vrhunac u tom sportu 1980-ih godina, kada su osvojili Kup nacija na Svetskom kupu u alpskom skijanju sedam puta uzastopno od 1981. do 1987. Među najuspešnijim alpskim skijašima u Švajcarskoj su Pirmin Curbrigen, Peter Miler, Bernard Rusi, Didje Kiš, Franc Hajncer i Mihael fon Grinigen među muškarcima i Freni Šnajder, Erika Hes, Mikela Fiđini, Marija Valizer, Mari-Terez Nadig, Sonja Nef, Liz-Mari Morero i Brižit Ertli među ženama.

Švajcarska je zapažena i kao rodno mesto takmičarskog sankanja, koje potiče iz odmarališta Sankt Moric, gde je takođe izgrađen prvi bob krajem devetnaestog veka. Švajcarska je tradicionalno bila snažna država u bobu, u konkurenciji sa Istočnom Nemačkom tokom 1970-ih i 1980-ih.[5]

Simon Aman je bio jedan od najboljih svetskih skijaških skakača u 21. veku, dok je Dario Kolonja bio jedan od najboljih skijaških trkača na svetu u kasnim 2000-ih.

Kerling je veoma popularan zimski sport više od 30 godina. Švajcarske ekipe su osvojile tri Svetska prvenstva za muškarce i dva za žene. Muška ekipa je osvojila zlatnu medalju na Zimskim olimpijskim igrama 1998. u Naganu.

Stefan Lambijel, dvostruki pobednik Svetskog prvenstva u umetničkom klizanju, među brojnim drugim domaćim i međunarodnim takmičenjima, jedan je od najboljih svetskih umetničkih klizača.

Bendi nije toliko popularan. U septembru 2017. Švajcarska je debitovala na godišnjem turniru u Nimburku, Češkoj.[6][7] Na Svetskom prvenstvu 2018. učestvovala je Švajcarska.[8][9]

Hokej na ledu[uredi | uredi izvor]

Većina Švajcaraca prati hokej na ledu i podržava jedan od dvanaest timova Nacionalne lige koja je od 2017. najposećenija evropska liga u hokeju na ledu.[10]

U aprilu – maju 2009. Švajcarska je po deseti put bila domaćin Svetskog prvenstva.[11] Najnovija dostignuća reprezentacije su dve srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 2013. i 2018. reprezentacija je trenutno na sedmom mestu Svetske rang liste hokejaške federacije.

Fudbal[uredi | uredi izvor]

Kao i mnogi drugi Evropljani, i većina Švajcaraca je ljubitelj fudbala, a reprezentacija je široko poznata. Ranije je učestvovala na jedanaest različitih Svetska prvenstva (poslednji put 2018) i četiri različita Evropska prvenstva (poslednji put 2016). Evropsko prvenstvo 2008. održano je u Astriji i Švajcarskoj.

FK Grashoper drži rekorde po osvajanju najviše Superliga (27) i najviše trofeja u švajcarskom kupu (19). U novije vreme Bazel je postigao veliki uspeh na nacionalnom (osvajanje sedam titula prvaka u poslednjih deset godina) i međunarodnom nivou (kvalifikovali su se pet puta u UEFA Ligu šampiona).

Košarka[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Košarkaška reprezentacija Švajcarske

Klint Kapela je trenutno najplaćeniji timski sportista u istoriji Švajcarske.[12]

U Miesu je sedište FIBA, svetske upravne agencije za međunarodne događaje. Švajcarska kao jedna od osnivača FIBA ima jednu od najdužih svetskih košarkaških tradicija.

Nekada glavni tim na međunarodnoj sceni, njegova reprezentacija više nema veliki međunarodni značaj, uprkos povremenim jakim prikazivanjima na kvalifikacionim utakmicama.

Imaju dva NBA igrača: Tabo Sefološa i Klint Kapela.

Tenis[uredi | uredi izvor]

Rodžer Federer se smatra najboljim muškim igračem u istoriji tenisa.

Tokom poslednjih nekoliko decenija, švajcarski teniseri Rodžer Federer, Stanislav Vavrinka i Martina Hingis bili su najuspešniji. Osvojili su Grend slem u singlu. Federer je osvojio dvadeset Grend slem titula i drži rekord kao najduži svetski prvak 237 nedelja.[13] Ukupno je osvojio osam rekordnih titula na Vimbldonu, a takođe je osvojio Otvoreno prvenstvo Australije šest puta, Otvoreno prvenstvo SAD pet puta i Rolan Garos jednom. Mark Rose je osvojio zlatnu medalju u singlu na Letnjim olimpijskim igrama 1992. I Federer i Vavrinka udružili su se na Letnjim olimpijskim igrama 2008. kako bi osvojili zlatnu medalju u dublu. Federer i Vavrinka su imali ogroman uticaj u Švajcarskoj osvojivši titulu Dejvis kupa 2014.

Ragbi[uredi | uredi izvor]

Švajcarski ragbi datira više od jednog veka.

U novije vreme, Kup evropskih šampiona 2006/07. između Bourgoin-Jallieu i Manster ragbija održan je na stadionu Ženeva. Kapacitet stadiona je 30.000, a posećenost tog dana je bila 16.255.[14]

Moto-sport[uredi | uredi izvor]

Moto-sport zabranjen je u Švajcarskoj, nakon katastrofe 1955. sa izuzetkom manifestacija u nadmetanju. Državni savet Švajcarske usvojio je 6. juna 2007. amandman za ukidanje zabrane.[15] Međutim, predloženi zakon Savet kantona Švajcarske nije usvojio i povučen je 2009. nakon što je dva puta odbijen.[16] Švajcarska vlada je 2015. dozvolila ublažavanje zakona, dozvolivši međusobne trke samo za električna vozila.[17] U junu 2018. Švajcarska je bila domaćin svoje prve moto trke u 63 godine, kada je prvi Zürich ePrix održan kao runda šampionata Formule E.[18]

Uprkos dugogodišnjim ograničenjima, zemlja je imala uspešne drumske vozače kao što su Klej Regaconi, Džo Zifert i uspešni vozač Svetskog prvenstva u turističkim automobilima Alen Menu. Švajcarska je osvojila A1 Grand Prix 2007—08. sa Nil Janom. Marsel Fesler osvojio je FIA Svetski šampionat izdržljivosti 2012. i tri puta 24 časa Le Mana. Tomas Liti osvojio je MotoGP 2005. u kategoriji 125cc. Urs Erbaher je šestostruki evropski šampion u trkama. Takođe, konstruktor Alfa Romeo F1 ima sedište u Švajcarskoj. Poslednjih godina vozači kao što su Romen Grožan, Sebastjen Buemi i Edoardo Mortara bili su uspešni u Formuli 1, Formuli E, FIA Svetski šampionat izdržljivosti i 24 časa Le Mana.

Međutim, prisutni su i drugi oblici moto sporta, kao što su reli, motokros, supermoto i enduro.

Uspešni vozači Formule 1 i Svetskog reli šampionata su Mihael Šumaher, Nik Hajdfeld, Kimi Rejkenen, Fernando Alonso, Levis Hamilton, Sebastjen Leb i Sebastijan Fetel, svi imaju prebivalište u Švajcarskoj,[19] ponekad zbog poreza.[20][21]

Ostali sportovi[uredi | uredi izvor]

Popularan sport u Švajcarskoj je jedrenje. Alinghi je osvojio Kup Amerike 2003. i odbranio je titulu 2007. Golf postaje sve popularniji, sa više od 35 raspoloživih terena i za planiranje. Andre Bosert je uspešan švajcarski profesionalni igrač golfa.

Reprezentacija je osvojila Evropsku ligu u fudbalu na pesku 2005. godine i dva puta je bila vicešampion, 2008. i 2009. U novije vreme bili su i vicešampioni na Svetskom prvenstvu u fudbalu na pesku 2009. koji se održao u novembru.

Ženska reprezentacija u florbolu postala je jednom svetski šampion 2005. i osvajala je medalje na većini drugih turnira. Muška reprezentacija je na dvanaest turnira osvojila osam medalja.

Ostali sportovi u kojima su Švajcarci bili uspešni uključuju atletiku (Verner Ginter i Markus Rifel), mačevanje (Marsel Fišer), biciklizam (Fabijan Kančelara, Ferdinand Kibler, Hugo Koblet, Oskar Eg, Jolanda Nef, Štefan King), kik boks (Endi Hag), slalom u vodenim vodama (Roni Direnmat: kanu, Mathias Rothenmund: kajak), odbojka na pesku (Saša Hejer, Markus Eger, Paul i Martin Lasiga), profesionalno rvanje i triatlon (Brižit Makman, Reto Hug, Sven Riderer, Nikola Špirig, Danijela Rif).

U biciklizmu je Fabijan Kančelara jedan od najboljih drumskih biciklista modernog doba. Postigao je veliki uspeh u klasici: tri puta je pobedio Pariz—Rube, jednom Milano—Sanremo i tri puta Ronde van Flanderen. Kančelar je pet puta pobedio u Tur de Fransu. Njegov uspeh nije bio ograničen samo na hronometar i klasiku, jer je osvojio Tireno—Adrijatiko, Tour de Švajcarska i Tur de Oman. Godine 2008. osvojio je zlato u individualnoj vožnji i srebro u muškoj drumskom biciklizmu na Letnjim olimpijskim igrama. Godine 2016, na Letnjim olimpijskim igrama, pobedio je u svojoj poslednjoj trci i osvojio je zlato u pojedinačnom hronometru. Pored toga, četiri puta je u karijeri bio svetski prvak u hronometeru.

Švajcarska je treća najuspešnija zemlja u istoriji orijentiringa.

Reprezentacija lakrosa kvalifikovala se za Svetsko prvenstvo tri puta zaredom (2010—2018). Godine 2018. završila je na 20. mestu od 46.

Lokalni sportovi[uredi | uredi izvor]

Tradicionalno rvanje

Tradicionalni sportovi uključuju švajcarsko rvanje ili „Schwingen”. To je stara tradicija iz ruralnih centralnih kantona i neki je smatraju nacionalnim sportom. Hornusen je još jedan autohtoni švajcarski sport, koji je poput mešavine između bejzbola i golfa. Steinstosen je švajcarska varijanta takmičenja u bacanju teškog kamena. Smatra se da je bio popularan samo među alpskim stanovništvom od praistorije u Bazelu u 13. veku. Festival Unspunnenfest je prvi put održan 1805. godine.

Događaji[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

 

  1. ^ Michelin Travel Publications, Switzerland, p. 51, 2000
  2. ^ Studie «Sport Schweiz 2008» Arhivirano 2008-12-18 na sajtu Wayback Machine admin.ch, Retrieved on 2009-06-24
  3. ^ Sport in Switzerland topendsports.com. Retrieved 2011-05-12
  4. ^ Sappenfield, Mark; Case Bryant, Christa (16. 2. 2010). „For Swiss, an Olympic skiing gold is good - beating Austria makes it great”. csmonitor. Pristupljeno 1. 1. 2016. 
  5. ^ Verschoth, Anita (27. 1. 1988). „Spies That Slide”. Pristupljeno 13. 3. 2016. 
  6. ^ [1]
  7. ^ „European Rinkbandy Cup in Nymburk, Czech Republic”. Arhivirano iz originala 03. 01. 2018. g. Pristupljeno 26. 04. 2021. 
  8. ^ [2]
  9. ^ [3]
  10. ^ http://www.eurohockey.com/article/2438-sc-bern-tops-the-2012-13-european-attendance-ranking-again.html
  11. ^ IIHF World Championships 2009 official website
  12. ^ Berger, Nicola (6. 11. 2019). „«Wie ein grosser Bruder»: Was Clint Capela an Thabo Sefolosha schätzt – und wie die beiden in Houston einen globalen Konflikt umschiffen”. Neue Züricher Zeitung (na jeziku: nemački). Pristupljeno 18. 12. 2019. 
  13. ^ „Roger Federer wins sixth Australian Open and 20th Grand Slam title”. BBC. Pristupljeno 24. 1. 2021. 
  14. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 2007-02-10. g. Pristupljeno 2007-01-15. 
  15. ^ UpdateF1 >> Formula 1 News > Switzerland lifts motor racing ban Arhivirano 2007-10-10 na sajtu Wayback Machine
  16. ^ One motor racing ban to continue[mrtva veza]
  17. ^ Adams, Ariel (3. 3. 2015). „TAG Heuer and Formula E Racing Help End 60-Year Auto Racing Ban in Switzerland”. forbes.com. Pristupljeno 10. 6. 2018. 
  18. ^ Pauchard, Olivier (8. 6. 2018). „Motor racing returns to Switzerland via Formula E”. Swissinfo. Pristupljeno 10. 6. 2018. 
  19. ^ Sébastien Loeb Identity card
  20. ^ BBC Hamilton decides to leave Britain
  21. ^ Celebrities in Switzerland - Where Tina Turner and Co. Live Arhivirano 2013-08-27 na sajtu Wayback Machine

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Sport u Švajcarskoj na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спорт_у_Швајцарској&oldid=27013575”