Tupoljev Tu-128

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev Tu-128/Tu-28
Tupoljev Tu-128
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1964.
Uveden u upotrebu8. juna 1965.
Povučen iz upotrebe1992.
Statusneoperativan (ali leti još nekoliko primeraka)
Prvi korisnikSovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka188
Dužina27,20
Razmah krila18,10
Visina7,00
Površina krila80,00
Prazan24.500
Normalna poletna40.000
Maks. masa pri uzletanju43.700 kg
Turbo-mlazni motor2 h AL-7F-2
Potisak TMM2 h 107,9 kN
Maks. brzina na Hopt1.655 do 1910 km/h
Dolet2.565 km
Plafon leta15.600 m
Brzina penjanja7.500 m/min

Tupoljev Tu-128/Tu-28, (rus. Туполев Ту-128/Ту-28; NATO klasifikacija Fiddler) je bio sovjetski dvomotorni lovac presretač dugog doleta iz perioda 1960-ih godina. Bio je najteži lovac presretač ikada napravljen. Projektovao ga je OKB 156 Tupoljev (Opitni konstrukcioni biro - Tupoljev) a proizvođen je u periodu od 1963. do 1970. godine

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)
Avion Tu-128 u muzeju u gradu Monino
Avion Tupoljev Tu-128 izgled sa prednje strane
Avion Tupoljev Tu-128 izgled sa bočne strane

Zbog svog velikog prostranstva Sovjetski Savez nije mogao da organizuje efikasnu protiv vazdušnu odbranu raketnim sistemima zemlja-vazduh niti lovcima srednjeg i kratkog doleta jer su se pojavili savremeni bombarderi nosači raketa koji su mogli da lansiraju svoje oružje pre nego što dođu u oblast dejstva lovačkih aviona. Uočivši ovaj problem druge polovine 1950-tih godina u OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) početo je da se radi na projektu supersoničnog lovca dalekog doleta koji bi bio u stanju sa presretne i obori bombardere B-52 (i one koji su se kasnije pojavili B-70 i A-5 Vigilante Američke mornarice) i pre nego što ovi budu u stanju da izvrše napad na unutrašnjost teritorije Sovjetskog Saveza. Radovi na projektu ovakvog aviona početi su 1957. godine. Projekt lovca presretača nazvanog Tu-28-24 je zamišljen kao lovac presretač naoružan raketama K-24. Kada je početo da se radi na ovom projektu uvidelo se da je problem mnogo veći nego što je to u prvi mah izgledalo. Naime, letjelica je bila samo jedan deo sistema koji je obuhvatao: konstruisanje letilice sa odgovarajućim performansama, opremanje odgovarajućim motorima koji tada nisu postojali, razvoj radarskih sistema koji su bili u stanju da uoče cilj na velikoj udaljenosti, razvoj raketnih sistema sa radarskim i termalnim navođenjem velikog dometa. Pored toga avion je trebalo opremiti čitavim nizom instrumenata i opremom koja će omogućiti bezbedan let u svim mogućim uslovima i izvršenje borbenog zadatka a poznato je da je najkraći put između dva protivnika bio preko Severnog pola što je trebalo da bude najčešća borbena zona ovih aviona. Pored OKB 156 Tupoljev na ovom projektu su bili uključeni svi najbolji naučni instituti i proizvođači vojne opreme. U OKB 156 Tupoljev se projekt počeo raditi pod opštom kontrolom S. M. Egera.[1] a za glavnog porjektajnta je određen D. S. Markov[1], međutim zbog prezauzetosti radom na čitavom nizu drugih projekata ovaj projekt je poveren glavnom konstruktoru I. F. Nezvalja[1]

Na bazi predprojekta OKB 156 Tupoljev, Državni komitet za vazduhoplovstvo se svojim odlukama od 17. juna i 20. septembra 1958. godine saglasio da se pristupi projektovanju sistema protivvazdušne odbrane zasnovan na lovcu presretaču Tu-28 sa dva turbomlazna motora sa dopunskim sagorevanjem AL-7F-2 konstrukcija A. M. Ljuljka ili VD-19 konstrukcija OKB 36 V. A. Dobrinina, radarskim sistemom RP-S „Smerč“ i raketama klase vazduh-vazduh K-80 sa radarskim i toplotnim navođenjem stim da sistem bude gotov za državno testiranje u prvom kvartalu 1960. godine. U junu meseci 1959. godine je bio završen idejni projekt sa tačno definisanim svim funkcijama u cilju povećanja efikasnosti sistema predloženo je da sistem bude opremljen sa 4 rakete K-80, dva sa radarskim navođenjem za napad na avione sa prednje strane i dve rakete sa toplotnim navođenjem za napad na avione sa zadnje sfere. Prototip je bio gotov 12. jula 1960. godine i isporučen ostalim učesnicima u projektu kako bi oni završili svoj deo posla. Kompletiran sistem je dostavljen fabrici 23. januara 1961. godine radi fabričkog testiranja. Do polovine marta meseca avion je rulajući po pisti napravio stotine kilometara da bi 18. marta 1961. probni piloti M. Kozlov i K. Malhasijan prviput podigli avion i napravili let od 30 minuta, a već 24. aprila ovim avionom je probijen zvučni zid. Nakon fabričkog testiranja avion je predat na državno testiranje koje je trajalo do 1967. godine.

Paralelno sa ovim, 1959. godine je ne čekajući rezultate testiranja u Voronješkoj fabrici aviona počela probna serija od četiri aviona koji su završei početkom 1961. godine i prvi put poleteli 13. maja 1961. godine. Za sve vreme testiranja vršena su poboljšanja ovog aviona tako da je 18. septembra 1964. godine avion Tu-128 odobren za redovnu upotrebu.[2][3]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev Tu-128 je bio lovac presretač dalekog doleta sa dva turbomlazna motora AL-7F-2 sa dodatnim sagorevanjem (forsaž) potiska oko 125 kN, postavljena u trupu na repu aviona. Bio je niskokrilac sa krilima strelastog oblika, sa uglom nagiba krila 55°, koja su se pri korenu krila širila. Krila su bila masivna, ispod krila su se nalazilo četiri nosača raketa i „mahune“ koje su prelazile ivice krila za smeštaj nosećih nogu stajnog trapa. Uvlačeći stajni trap je bio sistema tricikl, na prednjoj nosnoj nozi imao je dva točka blizanca a dve osnovne noge koje su se nalazile ispod krila imale su po 4 točka tako da je avion imao ukupno 10 točkova, što mu je olakšavalo sletanje i poletanje sa različito pripremljenih poletno sletnih staza. Trup aviona je na početku okruglog poprečnog preseka sa izduženim vrhom nosa u obliku vrha koplja u kome se nalazio radar i sistem protivpožarne zaštite, dok se prijemna antena nalazila u utrobi aviona. Jedina ispupčina na trupu je kabina pilota, u kojoj su jedan iza drugog sedeli pilot i navigator-operator. Kabina je bila pod pritiskom dobro oklopljena i imala sistem za katapultiranje sedišta u slučaju opasnosti. U kabinu je posada ulazila preko gornjeg poklopca kabine koristeći merdevine sa 11 prečaga. Avion je bio opremljen naprednim autopolotom AP-7P, navigacionim kompjuterom NvU-B1 i Put-4 sistemom za kontrolu leta koji je omogućavao avionu Tu-128 samonavođenje, let na malim visinama, sletanje i ostale funkcije.[4] Iza kabine pilota su se sa strane trupa a iznad krila nalazili otvori usisnika za vazduh. Kako se ide ka repu aviona trup prelazi u elipsasti poprečni presek sve do kraja aviona. U centralnom delu trupa se nalazilo osam rezervoara za gorivo ukupne zapremine 15.000 litara.[5][6][7]

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • Tu-102 - razvojna verzija aviona Tu-128, napravljen samo jedan primerak,
  • Tu-28P/Tu-128 - serijski proizvođeni Tu-128 sa motorom AL-7F-2, oznaka Tu-28 je bila oznaka OKB Tupoljeva a Tu-128 zvanična oznaka Vojnog Vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza,
  • Tu-128A - oznaka korišćena za serijski proizvođene Tu-128 sa pojačanim motorom AL-7F-4, opremljen novim radarom i raketama povećanog doleta,
  • Tu-128M - dalje poboljšanje sistema Tu-128 kako same platforme (aviona) tako i naoružanja i elektronskih uređaja i omogućavanje leta u borbenim uslovima na malim visinama, 1979. godine počela upotreba ovog aviona,
  • Tu-128B - bombarderska verzija aviona Tu-128, napravljen 1969. godine sa naoružanjem 1.500 kg bombi leteo je brzinom od 1.770 km/h na nadmorskoj visini od 11.000 m i imao dolet 2.345 km, sa opterećenjem od 3.000 kg bombi leteo je brzinom od 1.210 km/h na nadmorskoj visini od 11.000 m i imao dolet 1.430 km[3],
  • Tu-128UT - školska varijanta aviona Tu-128, avion sa duplim komandama namenjen za obuku pilota, za instruktora je bila adaptirana kabina u špicu aviona na mestu gde se nalazi radar u operatrivnim avionima,
  • Tu-138 - poboljšana verzija aviona Tu-128, ostala samo na prototipu,
  • Tu-148 - poboljšana verzija aviona Tu-128, ostala samo na prototipu,

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Lovačke varijante aviona Tu-128 su bile opremljen sledećim naoružanjem:

  • 4 h rakete vazduh-vazduh (sa radarskim ili infracrvenim navođenjem) tipovi raketa: P-4T; P-4R; P-4TM i P-4RM

Bombarderska varijanta aviona Tu-128B je mogla da ponese sledeće naoružanje:

  • slobodno padajuće bombe (250; 500 i 1000 kg) do ukupne težine 3.000 kg ili
  • rakete vazduh-zemlja do do ukupne težine 3.000 kg.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Tu-28/128 je bio klasični dvosedi lovac presretač velikog doleta koji je u službi Sovjetskog vojnog vazduhoplovstva bio od 1965. do 1992. godine. Iako je zvanično prestao da se koristi za namenu za koju je projektovan nekoliko primeraka ovih aviona se i danas koriste uglavnom za trenažu ili za vuču meta pri gađanju protiv vazdušne odbrane. Napravljeno je oko 200 primeraka ovih aviona u Voronješkoj Fabrici aviona N°64, a bili su raspoređeni u sibirskoj oblasti štiteći severne granice Sovjetskog Saveza od mogućih napada američkih bombardera preko Severnog pola, pošto ova oblast nije bila pokrivena raketnom odbranom (SAM raketama).[8] Imao je dugotrajnu službu što verovatno govori o kvalitetu i upotrebljivosti ovog aviona. Bio je naoružan sa po dva para raketa K-80 dometa 80 km sa radarskim i termalnim navođenjem tako da je mogao efikasno da napada avione kako sa prednje tako i sa zadnje strane. Opremljen moćnim radarskim sistemima mogao je da napada avione bez vizuelnog kontakta. Avionika kojom je bio opremljen avion Tu-28/128 mu je omogućavala da leti po svim vremenskim uslovima u bilo koje doba dana i to na malim visinama što mu je omogućavalo da dugo ostane neprimećen za protivničke radarske sisteme. Pokretljivost i upravljivost raketa kojima je bio naoružan omogućavalo mu je da rakete ispali iz bilo kog položaja u kome se nađe sa velikom verovatnoćom pogađanja cilja oko 77%. Dvočlana posada ovog aviona je bila optimalan izbor a podela poslova je bila sledeća: pilot upravlja avionom i vrši izbor ciljeva za gađanje i ispaljuje rakete, navigator-operater vrši navigaciju leta, obavlja radio komunikaciju sa bazom vrši pretragu i snimanje svih interakcija između aviona i projektila.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Tupolev Tu-128”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ a b „TU-128 FIDDLER interceptor”. legion.wplus.net. Arhivirano iz originala 31. 07. 2011. g. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Tupolev TU-128 Fiddler”. www.pilotfriend.com. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  5. ^ [1][mrtva veza]
  6. ^ „Tupolev Tu-28 / Tu-128 - interceptor”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  7. ^ „Tupolew / Tupolev Tu-28 / Tu-128 - Specifications - Technical Data / Description (english)”. www.flugzeuginfo.net. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  8. ^ [2][mrtva veza]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Gordon, Yefim; Rigament,, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tupoljev Tu-128 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_Ту-128&oldid=27557374”