Tutsi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Pleme Tutsi

Tutsi (/ˈtʊtsi/;[1]) su narod koji žive u Ruandi, Burundiju i severoistočnom delu Demokratske Republike Kongo. Imaju slične običaje kao i ostali narodi u regionu, Hutui i Tva. Kultura im je slična i govore sličnim jezikom. Istorijski, oni su često nazivani Vatutsi,[2] Vatusi,[2] Vahuma, Vahima ili Vahinda. Tutsi formiraju podgrupu Banjarvanda i Barundi naroda, koji prvenstveno obitavaju u Ruandi i Burundiju, ali isto tako sa znatnim populacijama u Ugandi, Demikratskoj Republici Kongo i Tanzaniji.[3] Oni govore rvanda-rundi, grupu bantu jezika.

Istorija[uredi]

Prekolonizacioni period[uredi]

U prošlosti oni su se bavili stočarstvom. Bili su manjinski narod, ali su bili viša vladajuća klasa. Pošto su bili bogatiji, oni su davali stoku siromašnijim Hutima koji su zauzvrat bili radna snaga, odani i politički podržavajući Tutse.

Kolonizacioni period[uredi]

Društveni odnosi u Ruandi i Burundiju su se promenili dolaskom Evropljana na vlast. Nemačka je posedovala ovaj region od devedesetih godina 19. veka pa sve do kraja Prvog svetskog rata (19141918.). Od tada Belgijanci upravljaju ovom oblašću sve do 1962. Za vreme ovog perioda Evropljani su tretirali Tutse bolje od Hutua. Međutim, pedesetih godina prošlog veka Belgijanci nagovaraju Hutue da ospore moć Tutsa. Godine 1959. Hutu vođe ruše monarhiju Tutsa u Ruandi. Mnogi Tutsi tada napuštaju zemlju. Iako su dve snage uspele da se dogovore, mir nije bio postignut i Hutui su pokušali da preuzmu kontrolu nad vojskom u čemu su bili poraženi.

Postkolonizacioni period[uredi]

Kada se završio kolonizacioni period Hutui su preuzeli snagu u Ruandi a Tutsi u Burundiju. U Burundiju Tutsi su 1972. počinili genocid nad Hutuima kojih je tada poginulo oko 100.000 do 300.000. 1993. Prvi demokratski izabrani predsednik Burundia, Melhior Ndadaje je ubijen a Hutui su optužili Tutse za to delo. 6. aprila 1994. ubijen je predsednik Ruande Žuvenal Habijarimana što su Hutui iskoristili da optuže Tutse i da nad njima počine genocid. Za 100 dana ubijeno je na stotine hiljada Tutsa, a veliki broj je napustio zemlju. Neka istraživanja pokazuju da je 77% ruandanskih Tutsa ubijeno.[4][5]

Lokacija[uredi]

Ruanda i Burundi su planinske zemlje u centralnom-istočnom delu Afrike. Zajedno one čine oko 54.100 km². Tutsi takođe žive u severoistočnom delu Demokratske Republike Kongo. Oni ovde žive u okolini grada Bukavu u Mulenge regionu, gde su poznatiji kao banjamulenge.

Kombinovana populacija Ruande i Burundija 1994. je iznosila oko 13.000.000. Međutim mnogo izbeglica je napustilo Ruandu te godine, ali određeni broj se vratio iz Ugande nakon poraza Hutu vojske 1994.

Jezik[uredi]

Hutui, Tutsi i Tva govore centralnim bantu jezikom. Taj jezik se zove kiniarvanda u Ruandi i kirundi u Burundiju. Oba su dijalekti istovetnog jezika. Kao i ostali bantu jezici oba koriste imenice sa prefiksom. Na primer reč „banjamulenge“ (ba-nja-mulenge) se može podeliti. Reč „banja“ znači narod a „Mulenge“ je region u kojem žive. U bukvalnom prevodu to bi značilo „Narod iz Mulenge“.

Mnogi ljudi u Ruandi i Burundiju govore francuskim jezikom koji su koristili Belgijanci za vreme kolonizacije. Francuski se koristi u školi i mnogi ga govore kao prvi jezik. Tutsi koji su izbegli u Ugandu obično govore engleski.

Lična imena su izgrađena na osnovu događaja, poezije ili verovanja. Na primer ime Ndagidžimana znači „Bog je moj pokazatelj“, Nkinzumvami znači „Samo nas kralj može spasiti“" a ime Nuvumanjambo znači „Branilac blagorodnih krava“.

Folklor[uredi]

Tutski folklor uključuje poezije, poslovice, narodne priče, zagonetke i mitove. Mnogi Tutsi koriste imena od njihovih predaka šest generacija u nazad. Mnogi Tutsi veruju da oni vode poreklo od mitskog ralja Gihange.

jedna popularna narodna priča govori o Sebgugugu. On je bio siromašan čovek kome je pomagao Bog. Bog mu je davao hranu da bi prehranio njega i njegovu porodicu. međutim svaki put Sebgugugu je tražio sve više i više. Zbog svoje pohlepe Sebgugugu je izgubio sve na kraju.

Veroispovest[uredi]

Danas većina ljudi u Burundiju i Ruandi su hrišćani pa tako i Tutsi. Međutim neki prihvataju tradicionalna verovanja. To uključuje verovanje u udaljenog stvaraoca Imaana. Ovaj bog ima moć da podari bogastvo i plodnost. Duh mrtvih se zove Abazima i on prema verovanju nosi poruke od Imaana do ljudi. Međutim Abazima može da donese i nesreću ako se ne poštuje. Ljudi daju darove kako bi se zaštitili od njega.

Glavni praznici[uredi]

Nacionalni praznici uključuju dan nezavisnosi, 1. maj, novu godinu i važnije hrišćanske praznike. Tutsi obeležavaju praznike igrom i svečanim bubnjanjem.

Životni prostor[uredi]

Tradicionalne kuće Tutsa su kolibe od drveta, trske i slame u obliku košnice. Oko njih su visoke ograde koje su kao odbrana. Moderni Tutsi grade pravougaone kuće sa savremenim građevinskim materijalima. Ove kuće imaju krov od nabacanog lima ili crepova.

Odevanje[uredi]

U prošlosti Tutsi su nosili ogrtače. Ženska odeća je uključivala bele ogrtače i bele kape. Danas se obično koristi zapadni stil oblačenja. Žene sada obično nose haljine i majce od šarenog materijala koje je popularno u istočnoj Africi.

Hrana[uredi]

Mleko, puter i meso je visoko cenjena hrana. Međutim, ljudi ubijaju kravu samo za specijalne prilike. Kozje mleko i meso se takođe jede. Međutim oni se jedu tajno jer je to protivno Tutsinim pravilima. Tutsi u ruralnim predelima konzumiraju mlečne proizvode, banane i pivo od sorguma. Alkoholna pića se prave od banana i sorguma. Ljudi ih piju samo za specijalne prilike.

Obrazovanje[uredi]

Ne više od pola Tutsa u Burundiju i Ruandi znaju da pišu urođeničkim jezikom. Mali broj njih zna da čita i piše francuskim. I Ruanda i Burundi imaju po jedan univerzitet.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ "Tutsi". Oxford English Dictionary. Oxford University Press. 2nd ed. 1989.
  2. 2,0 2,1 „Watusi definition and meaning - Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com. 
  3. ^ Gourevitch, Philip (2000). We Wish To Inform You That Tomorrow We Will Be Killed With Our Families (Reprint izd.). London; New York, N.Y.: Picador. str. 52. ISBN 978-0-330-37120-9. 
  4. ^ Leatherman, Janie. Breaking Cycles of Violence: Conflict Prevention in Intrastate Crises. str. 142. 
  5. ^ Jenkins, Dr. Orville Boyd. „Tutsi, Hutu and Hima – Cultural Background in Rwanda”. orvillejenkins.com. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]