Habad

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dio serije o judaizmu
Judaizam
Davidova zvezda Deset zapovesti Menora
Pokreti
Filozofija
Svete knjige
Zakon
Sveti gradovi / mesta
Važne ličnosti
Religijske uloge
Kultura i obrazovanje
Verski predmeti
Molitve
Veći praznici
Druge religije
Srodne teme

Habad (hebr. חב״ד) poznato i kao Habad Ljubavič[1] je najpoznatija hasidska sekta ortodoksnog judaizma. Habad Ljubavič je danas najbrojniji hasidski pokret[2][3][4] i jedna od najvećih jevrejskih organizacija u svetu.

Habad je osnovao rabin Šneur Zalman iz Ljozne, Ruska Imperija[5]. Reč habad je akronim, i dolazi iz hebrejskih reči Hohma, Bina, Daat (Mudrost, Razumevanje i Znanje) (hebr. חכמה, בינה, דעת), pojmovi koji podupiru pokret[6][7]. Ime Ljubavič dolazi iz jidiša, označava selo odakle je pokret krenuo u svet. Danas je deo Rusije, gde su živeli lideri Habada više od 100 godina. 1951. rabin Menahem Mendelj Šnerson, sedmi rabin Habad-Ljubaviča, preobrazio je malu sektu u najveći pokret unutar judaizma. Pokret ima više od 3600 institucija (religijske, socijalne i humanitarne), u više od 1000 gradova, u preko 80 zemlja sveta, najprisutniji je u SAD, gde deluje u 50 saveznih država[8][9][10][11][12][13][14]. Institucije obezbeđuju pristup nepovezanim Jevrejima humanitarnoj pomoći, verskim, kulturnim i obrazovnim aktivnostima u Habadovim centrima; u sinagogama, školama, kampovima, i narodnim kuhinjama.

Studije pokazuju da je između 1993 do 1996 broj članova sa 40.000[15] povećan na 200.000[16][17][18][19]. Jerusalimski centar za odnose sa javnošću (JCPA) je u svom izveštaju iz 2015. naveo je da godišnje, na Habadovim skupovima, prisustvuje najmanje milion ljudi.[20][21] Za vreme Hanuke prisutno je oko 8 miliona Jevreja u 80 zemalja sveta[22].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Habad je bio osnovan u Ljozni 1775. godine, Ruska Imperija. Osnivač pokreta je rabin Šneur Zalman[23], student Magida iz Mežariča (rabin Dovber ben Abraham), naslednik pokreta hasidskog judaizma, rabina Izrael Bal Šem Tova. Sedište je u početku bilo u selu Ljubaviči, oko 100 godina, jedno kratko vreme u Rostovu na Donu, Rigi i Varšavi. Od 1940. centar je premešten u Bruklin, Njujork.[24][25] Iako je bilo više pokreta koji su se vezivali za ime Habad, Habad Ljubavič je jedini koji je danas aktivan.[26] Prema profesoru Džonatanu Sarni (Istorija Jevreja u Americi), pokret Habad doživeo je veliki uspon y periodu 1946-2015.[27] Početkom 20. veka (oko 1900) osnovali su krovnu organizaciju Agudas Hasidej Habad.

Lideri pokreta Habad[uredi | uredi izvor]

Pokret Habad je od osnivanja predvodilo sedam glavnih rabina:

  • rabin Šneur Zalman, osnivač Habada u selu Ljozna. Bio je najmlađi učenik Magida iz Mazeriča (Bal Šem Tov, osnivač hasidizma) i njegov naslednik. Napisao je knjigu Tannija, glavna knjiga sledbenika Habadizma. Njegovi naslednici su preuzeli nazive Šneuri ili Šnerson, označavajući njihovo poreklo od osnivača pokreta Habad. Šneur Zalman je bio poznat kao Stari rabin (jidiš: אַלטער רבי, hebrejski: אדמו״ר הזקן).[28] [29]
  • rabin Dov Ber Šneuri (1773–1827), sin Šneura Zalmana, koji je vodio pokret Habad u selu Ljubaviči. Njegovo liderstvo je osporavano od strane rabina Aarona Halevija, uprkos tome priznato mu je očevo nasledstvo. Književno je proširio dela za hasidski pokret, takođe na objavio neka nove zapise svoga oca. Veći deo radova rabina Dov Vera je naknadno objavljavila zajednica Habad. Poznat je kao Srednji rabin (jidiš: מיטעלער רבי, hebrejski: אדמו״ר האמצעי).[30][31]
  • rabin Menahem Mendelj Šnerson (1789–1866), unuk Šneura Zalmana i nećak od Dov Bera. Aktivan je bio u selu Ljubaviči, kao prethodniki bio je aktivan kod pisanja radova, takođe je objavio neke spise Starijeg rabina, deda Šneura Zalmana. Menahema Mendelj Šnersona su zvali Cemah Cedek.[32]
  • rabin Šmuelj Šnerson (1834–1882), bio je sedmi, najmlađi, sin rabina Menahem Mendelja (Cemah Cedeka). Titulu naslednika, rabina, je primio u selu Ljubaviči, dok je ostala braća bila u ostalim, lokalnim, naseljima, koji su osnovali samostalne grupe. Posle smrti njegov rad je objavljen od strane Habada. Zvali su ga rabin Maharaš, akronim za Mareinu HaRav Šmuelj (Naš učitelj rabin Šmuelj).[33][34]
  • rabin Šalom Dov Ber Šnerson (1860–1920), bio je drugi sin Šmuelj Šnersona, koji je nasledio svog oca na mestu rabina. Pre preuzimanja titule rabin, sačekao je neko vreme, kako ne bi uvredio svog starijeg brata Zalmana Aarona. Ustanovio je ješivu (Talmudska škola za mlade) Tomhej tmimim. Za vreme Prvog svetskog rata preselio se u Rostov na Donu. Njegova dela se danas izučavaju na habadskim ješivama. U narodu poznat je kao Rašab (RAbin Šalom Ber).[35]
  • rabin Josif Jicačak Šnerson (1880–1950), jedini sin Šlomo Dov Bera Šnersona, koji je nasledio svog oca kao rabin Habada. Iz Rusije je bio proteran za vreme boljševika, koji su mu pretili smrtnom kaznom.[36] Preselio se u Poljsku, gde je vodio Habad u Varšavi, sve do Drugog svetskog rata, kada beži od nacista u SAD. Naselio se u Bruklinu, Njujork, gde vodi Habad sa svojim institucijama. Organizacija se od tada nije mnogo menjala. Kao ostali rabini i on je ostavio svoj pečat u književnim radovima. U narodu je poznat kao Prethodni rabin (prevod sa jidiša Frierdiker Rebbe)
  • rabin Menahem Mendelj Šnerson (1902–1994)[37], sin Josifa Jicačaka Šnersona i praunuk trećeg rabina iz Ljubaviča, koji je postao rabin godinu nakon smrti oca. Za njegovo vreme dosta je proširio Habadizam po svetu i dodao stotine novih ustanova. Njegove dela su deo učenja habadista. Zvali su ga Rabin iz Ljubaviča ili Rabin. Čak i nakon smrti neki ga smatraju najvažnijim od svih sedam rabina.[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Additional spellings include Lubawitz, and Jabad (in Spanish speaking countries)
  2. ^ Hasidism
  3. ^ Encyclopedia of the Arab-Israeli Conflict
  4. ^ An Architectural Guidebook to Brooklyn
  5. ^ Ljozna je pre prve podele bila deo Poljsko-latvijske unije, do 1772
  6. ^ Dara Horn, June 13, 2014 "Rebbe of Rebbe's" Archived October 26, 2014, at the Wayback Machine. The Wall Street Journal
  7. ^ "About Chabad-Lubavitch on". Chabad.org. Pristupljeno 2010-05-12.
  8. ^ South Dakota is getting its only full-time rabbi — and becoming the 50th state for Chabad - The Washington Post
  9. ^ Jewish Literacy, Telushkin, William Morrow (2001). str. 470
  10. ^ Gelbwasser, Michael, Mansfield rabbi reaches out, Sun Chronicle, March 31, 2007
  11. ^ Religion today[dead link], by Emily Fredrix, December 6, 2007 Associated Press
  12. ^ About Chabad-Lubavitch". Chabad. Pristupljeno January 13, 2015.
  13. ^ Drake, Carolyn (February 2006). "A Faith Grows in Brooklyn". National Geographic.
  14. ^ "Chabad-Lubavitch Directory". Chabad. Pristupljeno January 13, 2015.
  15. ^ Heilman, Samuel (December 15, 2005). "The Chabad Lubavitch Movement: Filling the Jewish Vacuum Worldwide". Jerusalem Center for Public Affairs. Pristupljeno January 13, 2015.
  16. ^ The perfect matzo a matter of timing". TODAY. Associated Press. April 12, 2006. Pristupljeno January 13, 2015.
  17. ^ Wertheimer, Jack. A People Divided: Judaism in Contemporary America. New York: Basic Books (A Division of Harper Collins) 1993. pg. xiv–xv". Adherents.com. Pristupljeno 2010-05-12.
  18. ^ Occhiogrosso, Peter (1996). „Judaism”. The Joy of Sects: A Spirited Guide to the World's Religious Traditions. New York: Doubleday. str. 250. 
  19. ^ Andryszewski 1996, str. 95.
  20. ^ Slater, Elinor; Slater, Robert (1996). Great Jewish Men. Jonathan David Publishers. str. 279. ISBN 978-0-8246-0381-6. 
  21. ^ Sharon Chisvin (5 August 2007). "Chabad Lubavitch centre set for River Heights area". Winnipeg Free Press. Archived from the original on 27 September 2007.
  22. ^ Chabad-Lubavitch's Global Chanukah Campaign". Chabad. Pristupljeno January 13, 2015.
  23. ^ Agudas Chasidei Chabad of United States v. Gourary NO. CV-85-2909 Archived June 9, 2015, at the Wayback Machine.
  24. ^ Sholom DovBer Schneersohn (1860–1920)". Chabad. Pristupljeno January 13, 2015.
  25. ^ Altein, R, Zaklikofsky, E, Jacobson, I: Out of the Inferno: The Efforts That Led to the Rescue of Rabbi Yosef Yitzchak Schneersohn of Lubavitch from War Torn Europe in 1939–40. Merkos L'Inyonei Chinuch. 2002. ISBN 978-0-8266-0683-9. str. 270.
  26. ^ Beck, Atara (16 August 2012). "Is Chabad Lubavitch". The Jerusalem Post.
  27. ^ Jonathan D. Sarna (October 14, 2015). "The Jewish Future: What will be the condition of the Jewish community 50 years from now?". Commentary Magazine. Commentary, Inc.
  28. ^ The Encyclopedia of Hasidism, "Habad", Jonathan Sacks. str. 161–164
  29. ^ Rabinowicz 1988, str. 83–92.
  30. ^ a b Leadership in the Chabad movement, Avrum Erlich, Jason Aronson. 2000. ISBN 978-0-7657-6055-5.
  31. ^ Hayom Yom, p. A10
  32. ^ Chanoch Glitzenshtein, Sefer Hatoldos Tzemach Tzedek
  33. ^ Hayom Yom, p. A14
  34. ^ "Sefer HaToldos Admur Maharash". Pristupljeno March 8, 2008.
  35. ^ Hayom Yom. str. 15–16
  36. ^ Encyclopedia of Hasidism, "Schneersohn, Joseph Isaac". Naftali Lowenthal. Aronson. . London. 1996. ISBN 978-1-56821-123-7. 
  37. ^ njegovo originalno ime je malo drugačije od trećeg rabina (prezime nije isto, fali drugo slovo h)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хабад&oldid=27039339”