Homonacionalizam
Homonacionalizam opisuje povezanost nacionalističke ideologije sa LGBT+ osobama ili njihovim pravima.[1][2][3]
Ovaj pojam je prvobitno predložila istraživačica iz oblasti rodnih studija, Džazbir K. Puar, 2007. godine kako bi opisala procese u kojima se stavovi moćnika preklapaju sa tvrdnjama LGBT+ zajednice u cilju opravdavanja ksenofobije, posebno okrenute protiv islama, bazirajući ih na predrasudama da su migranti navodno homofobni i da je zapadno društvo potpuno egalitarno.[1][2][4][5][6][7][8][9] Stoga se seksualna raznolikost i LGBT prava koriste kako bi se održali politički stavovi protiv imigracije, što je rastući slučaj među krajnje desničarskim strankama.[10][11][12]
Glavne kritike ovog fenomena fokusiraju se na delimičnu upotrebu LGBT pokreta na daljnje ciljeve zasnovane na netoleranciji, ignorišući homofobiju i nedostatak stvarne jednakosti u zapadnom društvu kao celini.[13] Ova ideja jednakosti obično simbolički predstavljena kao davanje jednakog pristupa braku, heteronormativizuje odnose između pripadnika LGBTI zajednice i daje prednost šovinističkim stavovima zapadnih zemalja i sumnju na ljude koji dolaze iz zemalja koje još nisu legalizovale bilo kakvo priznanje istopolnih parova ili koje i dalje kriminalizuju homoseksualnost. Takvi stavovi se najčešće povezuju sa muslimanima. Puar u svojim diskusijama govori da se koncept ne sme koristiti kao optužba ili identitet, već je potrebno sagledati ga kao transnacionalni proces koji prikazuje istorijski pomak. Savremeni homonacionalizam tako predstavlja dijametralno suprotan diskurs od onog iz vremena evropskog kolonijalizma 19. i ranog 20. veka kada se široko rasprostranjena tolerancija homoseksualnosti uzimala kao dokaz dekadencije islamskog sveta.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Puar 2007, str. 83
- ^ a b Homonationalism, Heteronationalism and LGBTI Rights in the EU. Public Seminar. 31 August 2016.
- ^ Homonationalism and Pinkwashing. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2017) CLAGS. Center for LGBTQ Studies. 2013.
- ^ Homonationalism and the Death of the Radical Queer. Inquiries Journal. 2015.
- ^ (jezik: španski) Conchita Wurst y los peligros del homonacionalismo. Periódico Diagonal. 21 May 2014.
- ^ (jezik: španski) Nuevo nacionalismo y movimiento gay. Viento Sur. 15 July 2012.
- ^ In America, Muslims Are More Likely to Support Gay Marriage Than Evangelical Christians. Reason. 13 June 2016
- ^ (jezik: katalonski) La regidora musulmana de Badalona casa una parella gai. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. februar 2017) Directe!cat. 11 January 2016.
- ^ (jezik: portugalski) Homonacionalismo e cidadania LGBT em tempos de neoliberalismo: dilemas e impasses às lutas por direitos sexuais no Brasil. Revista Em Pauta. 2014.
- ^ The Men Who Would Be Queen: France, Le Pen & The LGBT Vote. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jul 2018) Pride Life. 7 June 2016.
- ^ (jezik: španski) El ascenso de la extrema derecha en Europa, en clave LGTB. Dos manzanas. 2 June 2014.
- ^ (jezik: francuski) Homo et d'extrême droite: qu'est-ce que «l'homonationalisme»? Le Monde. 22 December 2014.
- ^ Why Pinkwashing Insults Gays and Hurts Palestinians. Slate Magazine. 17 June 2014.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mikdashi, Maya (16. 12. 2011). „Gay rights as human rights: pinkwashing homonationalism”. Jadaliyya.
- Mikdashi, Maya; Puar, Jasbir (9. 8. 2009). „Pinkwatching and pinkwashing: interpenetration and its discontents”. Jadaliyya.
- Puar, Jasbir (maj 2013). „Rethinking homonationalism”. International Journal of Middle East Studies. 45 (2): 336—339. S2CID 232253207. doi:10.1017/S002074381300007X.
- Schotten, C. Heike (2016). „Homonationalism: from critique to diagnosis, or, we are all homonational now”. International Feminist Journal of Politics. 18 (3): 351—370. doi:10.1080/14616742.2015.1103061.
