Homoseksualnost u antičkom Egiptu
Homoseksualnost u starom Egiptu je sporna tema unutar egiptologije. Istoričari i egiptolozi podjednako raspravljaju o tome kakve je poglede na homoseksualnost gajilo društvo starih Egipćana. Preživelo je samo nekoliko direktnih tragova, a mnoge moguće indicije su nejasne i podložne nagađanjima.
Prikazi moguće homoseksualnosti[uredi | uredi izvor]
Nijank-knum i Knum-hotep[uredi | uredi izvor]
Najpoznatiji slučaj moguće homoseksualnosti u starom Egiptu je slučaj dvojice visokih zvaničnika Nijank-knum i Knum-hotep. Obojica su živela i služila pod faraonom Njuserom tokom 5. dinastije (oko 2494–2345. p. n. e.).[1] Nijank-knum i Knum-hotep su imali svoje porodice sa decom i ženama, ali kada su umrli, njihove porodice su očigledno odlučile da ih sahrane zajedno u istoj grobnici, mastaba. U ovoj mastabi, nekoliko slika prikazuje oba muškarca kako se grle i dodiruju licem nos na nos. Ovi prikazi ostavljaju mnogo prostora za spekulacije, jer je u starom Egiptu dodir nosa na nos obično predstavljao poljubac.[1]
Egiptolozi i istoričari se ne slažu oko toga kako tumačiti slike Nijank-knuma i Knum-hotepa. Neki naučnici veruju da slike odražavaju primer homoseksualnosti između dva oženjena muškarca i dokazuju da su stari Egipćani prihvatali istopolne veze.[2] Drugi naučnici se ne slažu i tumače te scene kao dokaz da su Nijank-knum i Knum-hotep bili blizanci, ili čak možda sijamski blizanci. Bez obzira koja je interpretacija tačna, slike pokazuju u najmanju ruku da su Nijank-knum i Knum-hotep morali biti veoma bliski jedno drugom u životu kao i u smrti.[1]
Kralj Pepi II i njegov generalni oficir Sasenet[uredi | uredi izvor]
Poznata priča, koja datira još iz Srednjeg kraljevstva, govori o anonimnom građaninu, koji dolazi u salu za audijencije kralja Pepija II (ovde nazvanog po rođenom imenu Neferkare). Građanin želi da jadikuje zbog neimenovane okolnosti, ali kralj ne želi da sluša jadikovke, pa naređuje svojim kraljevskim muzičarima da utapaju govor stranca bukom. Razočaran, stranac napušta palatu. Kada se to dogodi nekoliko puta, on naređuje svom prijatelju, visokom činovniku Tjeti, da prati kralja. Kralj zauzvrat često napušta palatu tokom noći. Tjeti saznaje da kralj Pepi II stalno posećuje svog odanog generala Saseneta nekoliko sati, a zatim se vraća kući.[3]
Poglavlje u kojem kralj Pepi II posećuje svog lojalnog generala predmet je strastvenih diskusija. Naročito jedna određena fraza ostaje u centru istrage: u tekstu se kaže da je „njegovo veličanstvo ušao u Sasenetovu kuću i učinio mu šta je njegovo veličanstvo želelo“. Fraza „raditi ono što želi“ je uobičajena fraza koja opisuje seks.[4] Iz tog razloga, neki naučnici su uvereni da papirus otkriva homoseksualne interese kralja Pepija i njegovu istopolnu vezu sa njegovim generalom.[1] Ali drugi naučnici su umesto toga ubeđeni da je ovaj odlomak samo alegorijska igra reči religioznih tekstova, u kojima bog sunca Ra posećuje boga podzemnog sveta Ozirisa usred četiri sata noći. Tako bi kralj Pepi II preuzeo ulogu Ra, a Sasenet bi ulogu Ozirisa. Fraza „raditi ono što se želi“ bi stoga bila precenjena i pogrešno protumačena.[3]
Horus i Set[uredi | uredi izvor]
Još jedna poznata priča o istopolnim odnosima može se naći u Kahun papirusu, koji datira iz Srednjeg kraljevstva. Sadrži skoro potpuno sačuvanu priču o mitu o Ozirisu i legendarnoj borbi za presto Egipta između Horusa i Seta. U dotičnom poglavlju se navodi da je Set bio neizrecivo ljubomoran na svog mladog nećaka Horusa, jer je Horus bio veoma mlad i popularan. Drugi bogovi su ga prilično razmazili. Set je umesto toga imao vrlo malo drugova i bio je relativno nepopularan zbog svog koleričnog i osvetoljubivog ponašanja. Kao rezultat toga, Set je pokušao ili da otera ili čak ubije Horusa, bez obzira na cenu.
Kada Set stalno ne uspeva, planira da toliko ponizi svog rivala da bi Horusu zauvek bio zabranjen ulazak u Egipat. Set poziva Horusa na zabavu i ubeđuje Horusa tinejdžera da popije više nego što bi Horus mogao normalno da se nosi. Kada je Horus pijan, Set ga zavodi da prespava noć zajedno u jednom krevetu. Dok leže zajedno u jednom krevetu, Set zgrabi Horusa i siluje ga. Ali Horus je prevario Seta; iscenirano je njegovo pijanstvo. On rukama uhvati Setovo seme i sakri ga. Sledećeg jutra, Horus trči svojoj majci, Izidi, da joj kaže šta se dogodilo. Izida u početku ostaje bez reči od besa i neverice, a zatim govori Horusu da masturbira i koristi njegovo seme da podmaže Setovu omiljenu hranu (egipatsku zelenu salatu). Nesvestan, Set jede izmanipulisanu salatu, a zatim odlazi u božanski sud da obavesti o Horusu. U početku se božanske sudije zaklinju Horusa, ali kada Tot, sudski pisar, pozove Setovo seme da izađe iz Horusovog tela, umesto toga Horusovo seme izlazi iz Setovog tela. Set pocrveni od stida i šoka, a zatim beži. Horus je oslobođen optužbi.[1][3]
Čuveno silovanje Horusa od strane njegovog ljubomornog strica takođe je predmet strastvene rasprave. Iako se većina naučnika slaže da papirus jasno opisuje silovanje, on mora ostati otvoren, ako zapravo opisuje homoseksualno delo. Pozadina spora su Setovi motivi: on ne voli Horusa; nasuprot tome, on mrzi svog nećaka i silovanje je očigledno izvršeno da ponizi Horusa. Jedina zajednička osnova između silovanja i homoseksualizma je da je taj čin bio istopolne prirode.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Parkinson, R. B. (1995). „'Homosexual' Desire and Middle Kingdom Literature”. The Journal of Egyptian Archaeology. 81: 57. ISSN 0307-5133. doi:10.2307/3821808.
- ^ „Archaeological Sites”. web.archive.org. 2010-10-20. Arhivirano iz originala 20. 10. 2010. g. Pristupljeno 2022-01-11.
- ^ a b v g Altägyptische Märchen : Mythen und andere volkstümliche Erzählungen. Emma Brunner-Traut (8., verb. u. erweit. Aufl izd.). München: Diederichs. 1989. ISBN 3-424-01011-1. OCLC 21224527.
- ^ Burkard, Günter (2003). Einführung in die altägyptische Literaturgeschichte. Heinz-Josef Thissen, Joachim Friedrich Quack. Münster. ISBN 3-8258-6132-5. OCLC 52820895.
