Hronologija Osmanskog carstva

1261-1310. Gazije osvajaju kneževine Menteneše, Ajdin, Sarhuan, Keresiju i Osmanlijsku (Osmansku) u zapadnoj Anadoliji.
1299. Osman I osniva Osmansko carstvo.
1304. Katalonski plaćenici pod imenom Almogaversi se bore protiv Turaka u službi Vizantije
1326. Osmanlije zauzimaju Brusu. Osman-Gazijina smrt i Orhanovo ustoličenje
1327. Prvi Orhanov novac iskovan u Brusi
1331. Osmanlije zauzimaju Nikomediju (Izmit)
1346. Orhan se ženi Teodorom, ćerkom Jovana Kantakuzina.
1352. Orhan daje trgovačke povlastice Đenovljanima. Sulejman zauzima tvrđavu Cippe. Početak Turskog osvajanja u Trakiji
1354. Osmanlije zauzimaju Ankaru i Galipolj.
1357. Sulejmanova smrt. Početak mira sa Vizantijom
1359. Princ Murat I napada Trakiju
1361. Murat zauzima Jedrene
1362. Orhan umire. Ustoličenje Murata I
1371. Muratova pobeda nad Uglješom i kraljem Vukašinom kod Černomena na Marici (26. septembra)
1375-1380. Osmanlije prisajedinjuju delove Germijane i Hamidilije
1385. Murat zauzima Sofiju
1386. Murat osvaja Niš.
1388. Muratov poraz na Pločniku (27. avgusta)
1389. Kosovski boj (28. juna). Smrt Murata i ustoličenje Bajazita I
1389-1390. Bajazit osvaja zapadnu Anadoliju i kneževine Menteše, Ajdin, Saruhan, Germijanu i Hamidiliju
1394-1402. Bajazitova blokada Carigrada
1395. Bajazitov pohod na Ugarsku i Vlašku. Bitka na Rovinama (17. maja).
1396. Bitka kod Nikopolja (25. septembra)
1402. Bitka kod Agore (28. jula). Bajazit pada u zarobljeništvo.
1403. Bajazit izvršio samoubistvo u Akšehiru (8. marta)
1403-1413. Građanski rat u Turskoj između Bajazitovih sinova
1413. Mehmed pobeđuje Musu kod Sofije. Ujedinjuje osmanske teritorije.
1415. Mehmed I na čelu vojnog pohoda odlazi u Anadoliju. Sukob sa Venecijom
1418. Pohod Mehmeda na Džanik
1421. Smrt Mehmeda. Ustoličenje Murata II u Brusi.
1424. Mirovni ugovor Murata II sa Venecijom
1428. Mirovni ugovor sa Ugarskom
1438. Pohod Murata na Erdelj
1439. Murat osvaja Smederevo; prvi pad Srbije
1441-1442. Janko Hunjadi odnosi pobedu nad Osmanlijama u Erdelju.
1446. Murat II po drugi put na prestolu.
1451. Smrt Murata II (3. februar); ustoličenje Mehmeda II (18. februara)
1453. Mehmed opseda Carigrad (6. april-29. maj). Pad Pere
1459. Predaja Smedereva (juna). Pad srednjovekovne Despotovine Srbije.
1462. Mehmed pokorava Vlašku (leto)
1463. Pad srednjovekovne Kraljevine Bosne pod tursku vlast.
1478. Uzun Hasan umire, Mehmed II opseda Skadar u Albaniji. Osmanlije upadaju u Furlandiju
1481. Mehmed umire (3. maja), Bajazit II stupa na presto (20. maja)
1483. Osmanlije osvajaju poslednje ostatke zemlje hercega od sv. Save (Hercegovina).
1484-1491. Rat sa egipatskim Mamelucima
1497-1499. Rat sa Poljskom
1499. Osmanlije osvajaju Crnu Goru
1499-1503. Rat sa Venecijom
1512. Selim I prisiljava svog oca da abdicira
1514. Selim nanosi poraz šahu Ismailu kod Čaldirana
1520. Smrt Selima I (21. septembra); Sulejman I stupa na presto (30. septembra)
1521. Ugarski Beograd osvojen (29. avgusta).
1526. Bitka kod Mohača (29. avgusta)
1529. Sulejman I zauzima Budim (8. septembra); Opsedanje Beča (26. septembra-16. oktobra).
1532. Ratni pohod Sulejmana na Austriju.
1537. Rat sa Venecijom; Sulejman u Albaniji. Osmanlije upadaju u Apuliju (jula).
1539. Osvajanje Herceg-Novog (10. avgusta).
1541. Ratni pohod Sulejmana na Ferdinanda, pripajanje Ugarske
1545. Primirje između Sulejmana i Ferdinanda
1548. Ratni pohod Sulejmana na Iran, pad Vana (25. avgusta)
1559. Građanski ratizmeđu Sulejmanovih sinova Selima i Bajazita.
1562. Mir sa carem Ferdinandom (1. jula).
1566. Opsada Sigeta (5. avgust-7. septembar); Sulejma umire pod Sigetom (6. septembra); ustoličenje Selima II (24. septembra); zauzimanje Hiosa.
1569. Pohod Osmanlija protiv Rusa; plan kanal Don-Volga i opsada Astrahana.
1571. Obrazovanje Sv. lige protiv Osmanlija; Osmanlije osvajaju Famagustu; Bitka kod Lepanta (7. oktobra).
1578. Atentat na Mehmeda Sokolovića, velikog vezira; rat sa Iranom.
1588. Osmanlije zauzimaju Karadag.
1589. Ustanak janičara u Carigradu (3. aprila).
1593. Pobuna spahija u Carigradu (27. januara); Sinan-paša imenovan za velikog vezira; poraz Turaka kod Siska (20. juna); rat sa Austrijom.
1595. Smrt Murata III; Mehmed III stupa na presto.
1603. Spahijska buna. Smrt Mehmeda III (22. decembra); Ahmed I stupa na presto (23. decembra).
1606. Osmanlije i Austrijanci sklapaju mirovni ugovor u Žitva-Topoku.
1617. Smrt Ahmeda I
1617-1623. Kriza Sultanata. Unutrašnji nemiri.
1656-1683. Doba Ćuprilića
1645-1669. Kandijski rat protiv Venecije
1648. Na presto stupa Mehmed IV „Lovac“.
1656. Veliki vezir postaje Mehmed-paša Ćuprilić. Preokrenuo Kandijski rat.
1657-1658. Pobuna Abaz Hasan-paše iz Brusa.
1682. Pohod Mehmeda na Beograd.
1683. Bečki rat.
1687. Na presto stupa Sulejman III.
1689. Napad Sulejmana na Austriju.
1691. Smrt Sulejmana. Dolazak na presto Ahmeta II.
1699. Mirovni ugovor u Karlovcima sa Austrijom (26. januara).
1703. Mustafa II se odriče prestola u korist brata Ahmeda III.
1713. Sultan Ahmed proteruje švedskog kralja Karla XII sa dvora i potpisuje ugovor o miru sa Rusijom.
1715. Rat sa Mlečanima za Moreju.
1717. Halil-paša predvodi vojsku na Beograd.
1718. Mir u Požarevcu. Turska se odriče Temišvara, Smedereva i Beograda.
1719. Potpisan trgovački ugovor sa Austrijom.
1727. Otvorena prva štamparija u Carigradu.
1730. Pobuna janičara pod Patronom Halilom. Stupanje na presto Mahmuda I.
1739. Pobeda Turaka kod Grocke. Beogradski mir.
1768-1774. Rusko-turski rat.
1770. Pobeda u pomorskoj bici kod Česme.
1771. Mir u Fokšanima.
1772. Mir u Bukureštu.
1774. Mir u Kučuk-Kainardži (10-21. juli). Turska priznaje pravo Rusiji da drži u Carigradu svog predstavnika i da će štititi hrišćansku veru i crkve. Rusija dobija slobodan izlaz na Crno More.
1787. Novi rat Rusije i Turske.
1789. Austrijanci su osvojili Beograd. Stupanje Selima III.
1790-1791. Tursko-Austrijski rat.
1791. Mir u Svištovu (4. avgust). Amnestija Crne Gore, Bosne, Srbije, Vlaške i Moldavije. Mir u Jašiju (29. decembra). Rusija vraća Turskoj Besarabiju i Moldaviju.
1794. Turski sultani objavljuje povlastice Beogradskom pašaluku i uvodi Knežinsku samoupravu.
1800. Sultan Selim se miri sa Janičarima.
1800-1804. Janičarska vladavina u Beogradskom pašaluku.
1804-1813. Prvi srpski ustanak.
1806. Rusko-turski rat.
1808. Mir u Tilzitu. Prekid neprijateljstva. Stupanje na presto Mahmud II Adlija.
1812. Mir u Bukureštu. Likvidacija ustanka u Srbiji.
1815-1830. Drugi srpski ustanak.
1821. Ustanak Heterije u Rumuniji i Dunavskim kneževinama. Grčki ustanak.
1826. Rusko-turski rat.
1827. Bitka kod Navarina.
1829. Mir u Jedrenu. Porta priznaje autonomna prava Vlaške, Moldavije i Srbije.
1839-1841. Građanski rat u Turskoj između Abdulmedžida i Mehmed-Alijom. Stupanje Abdulmedžida na presto.
1853-1856. Krimski rat Turske i Rusije.
1856. Pariski mir.
1861. Abdulaziz stupa na presto.
1866. Ustanak u Bugarskoj.
1875. Ustanak u Bosni i Hercegovini.
1876. Abdulaziz zbačen sa prestola (30 i 31. maj). Na presto stupio Murat IV. Rat Srbije i Crne Gore protiv Turske. Midhat paša postavljen za velikog vezira.
1877-1878. Rusko-turski rat.
1877. Osman-paša predaje Plevnu Rusima.
1878. Vojska Sulejman-paše razbijena kod Jedrena (20. januara). Potpisano primirje u Jedrenu. (31. januara). Mir u San-Stefanu (23. februara). Berlinski kongres (jun). Teritorija Otomanske teritorije je okrnjena. Turska je izgubila Batu, Kars, Ardagan.
1878-1908. Despotska vladavina Abdulhamida.
1895. Kritski ustanak.
1897. Grčka objavila rat Turskoj.
1903. Ilindenski ustanak (2. avgusta).
1906. Revolt u Persiji.
1908. Početak Mladoturske revolucije. Vraćanje pređašnjeg Ustava.
1909. Abdulhamid pokušao da izvrši kontrarevolucionarni udar bez uspeha. Odlazak Abdulhamida i stupanje Mehmeda V na presto.
1911. Italijansko-turski rat.
1912. Prvi balkanski rat (oktobra). Mirovni ugovor u Londonu.
1913. Novo pokretanje rata (januar). Poraz i potvrda odredaba Londonskog primirja. Turska odlazi sa Balkana.
1914-1918. Prvi svetski rat.
1914. Turska izjavljuje svoju neutralnost u ratu (13. avgusta). Turska vlada naređuje da se zatvore moreuze i naređuje da se miniraju obale. Turska ulazi u rat na strani Centralnih sila (29. oktobra). Turska 3. Armija je razbijena u bici kod Sarikamiša od strane Rusa.
1915. Dardanelska ekspedicija (25. aprila). Veliki poraz Turske.
1916. Sajs-Pikov sporazum Antante o podeli Turskih teritorija.
1918. Turska na ostrvu Lemnos potpisuje kapitulaciju i predaje svoje snage Englezima. Sultan postaje Mehmed IV Vahidedin.
1918-1919. Versajska mirovna konferencija (18. decembar-16. januar 1919)
1920. Sporazum u Sevru. Razoružavanje celokupne Turske vojske. Pobuna generala Kemala Mustafe Ataturka.
1921. Turska proglašava nezavisnost i prisajedinjenje Bosfora i Dardanela. Rat sa Grcima. Poraz Grka kod Inone na Božić. Povlačenje Grka.
1922. Zajednička vlada Abdulmedžida i Kemala Ataturka. Abdulmedžid postajke samo halifa.
1923. Kemal Mustafa Ataturk proglašava Republiku (marta).

Kraj Osmanskog carstva i početak Republike do danas.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spisak sultana Osmanskog carstva