1459
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1459 на Викимедијиној остави.
| |
1459 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- Стефан Томашевић (1438 — крај јуна 1463) владар из династије Котроманића, постаје деспот Србије, а затим и краљ Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна. Током своје краткотрајне владавине пред турском опасношћу, грчевито је бранио и Српску деспотовину, а потом и Краљевину Босну. Међутим, након што му је понуђен мир и гарантован живот, погубљен је на превару од стране турског султана Мехмеда II Освајача.
Јануар
[уреди | уреди извор]- 18. јануар — Папа Пије II основао је Ред Госпе од Витлејема, ради одбране острва Лемнос.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Крунисање Франсоа II за војводу полунезависног војводства Бретање одржано је у Нанту.
- 27. фебруар — Фридрих III, цар Светог римског царства и надвојвода Аустрије, прогласио се правим краљем Угарске и спрема се за инвазију на краљевство како би свргнуо краља Матију Корвина.
Март
[уреди | уреди извор]- 4. март — Аустријске трупе, по наређењу Фридриха III, напале су Угарску, започињући Аустријско-угарски рат. Рат се наставља три године пре него што се Аустријанци повуку 1462. године.
Април
[уреди | уреди извор]- 8. април — Стефана Бранковића, деспота Србије, збацује босански краљ Стефан Томаш, који поставља свог сина, Стефана Томашевића, за новог деспота.
- 24. април — Фра Мауроову карту света завршавају италијански картографи Фра Мауро и Андреа Бјанко, које је ангажовао покојни португалски краљ Афонсо V да израде ажурирану географију за употребу истраживача.
- 25. април — Представници Краљевине Бохемије и Саксоније потписују Егерски уговор, постављајући границу која остаје више од 500 година касније као граница између Чешке Републике и Немачке, а која иде дуж главног гребена Рудних планина од Егера до реке Лабе.
Мај
[уреди | уреди извор]- 3. мај — Папа Пије II издаје папску булу којом се одобрава изградња Универзитета у Валенсији у Француској. Универзитет ће постојати скоро 240 година пре него што буде затворен током Француске револуције.
- 12. мај — У Индији, Рао Џодха, владар Краљевине Марвар (сада у држави Раџастан) бира локацију за нови главни град, који ће бити назван Џодпур у његову част.
- 27. мај — Папа Пије II стиже у Мантову у италијанској регији Ломбардија као гост Лудовика III Гонзаге, маркиза од Мантове, како би сазвао Сабор у Мантови у нади да ће организовати крсташки рат против Османског царства. Сабор се одржава 1. јуна и траје шест месеци.
Јун
[уреди | уреди извор]- 20. јун — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји, и већина битака између Угарске и Османлија се води у Србији. То доводи до великог исељавања Срба у Угарску.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Султанат Мароко обнавља опсаду Ксар ес-Сегира, који је заузела Краљевина Португал 24. октобра 1458. Португалски гувернер Дуарте де Менесес предводи одбрану града од напада које је предводио султан Абд ел-Хак II, који прекида опсаду после мање од два месеца.
Август
[уреди | уреди извор]- 24. август — Марокански султан Абд ел-Хак II завршава опсаду португалске тврђаве у Ксар ес-Сегиру.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 23. септембар — Ратови ружа: У бици код Блор Хита у Краљевини Енглеској, Јоркисти под командом Ричарда Невила, 5. грофа од Солсберија, побеђују ланкастерске снаге.
- 26. септембар — Папа Пије II позива учеснике Сабора у Мантови да финансирају и учествују у хришћанском крсташком рату како би повратили Цариград од Османлија, који су га заузели 1453. године.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 12. октобар — Ратови ружа: Са краљевским снагама које напредују ка његовој тврђави у Ладлоу, Ричард Плантагенет, војвода од Јорка, бежи у Ирску, док његов савезник Ричард Невил, 16. гроф од Ворвика одлази у Кале.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 12. новембар — Папа Пије II издаје папску булу Inter Ceteras, оснивајући Универзитет у Базелу у Швајцарској, иако универзитет почиње са радом тек 4. априла следеће године.
- 20. новембар — У Енглеској, „Парламент ђавола“ (назван тако јер се састоји од присталица Ланкастера, а јоркистички племићи нису позвани) отвара своју седницу у Ковентрију у приорату и катедрали Свете Марије.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 18. децембар — На конзисторији 1439. године, папа Евгеније IV именује 17 нових римокатоличких кардинала.
- 20. децембар — Енглески „Парламент ђавола“ је распуштен након што је испунио своју сврху усвајања закона о заплени за велеиздају, оптужница против Ричарда од Јорка, 3. војводе од Јорка и других присталица јоркиста у Рату ружа. Остале истакнуте оптужбе јоркиста су Едвард, гроф од Марча (будући краљ Едвард IV), Едмунд, гроф од Ратланда, Ричард Невил, 5. гроф од Солсберија, и његов син, Ричард Невил, 16. гроф од Ворика.
