Cajdam

Koordinate: 37° 16′ 00″ S; 94° 27′ 00″ I / 37.266667° S; 94.45° I / 37.266667; 94.45
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Cajdam depresija
Lokacija Kina
Visina3.000 m
Površina120 000 km2
Geografija
Koordinate37° 16′ 00″ S; 94° 27′ 00″ I / 37.266667° S; 94.45° I / 37.266667; 94.45

Cajdam depresija, Tsajdam ili Čajdamu je hiperaridna depresija koji zauzima veliki deo prefekture Haiši u provinciji Ćinghaj u Kini. Depresija pokriva površinu od približno 120 000 km², od kojih je jedna četvrtina prekrivena slanim jezerima i endoreičkim bezenima. Otprilike trećina depresije, oko 35 000 km², je pustinja.

Ime[uredi | uredi izvor]

Tshwa'i 'Dam je Vajli romanizacija tibetanskog ཚྭའི་འདམ་ što znači "Slana močvara"; istoimena tibetanska pinjin romanizacija je Caidam. Qaidam je GNC romanizacija njegove transkripcije na mongolskom; Tsaidam[1] je varijanta romanizacije istog imena. Chaidamu je pinjin romanizacija njegove transkripcije na kinesko pismo; isto ime je ranije bilo romanizovano kao Zaidam Swamp za kinesku poštansku mapu.[2]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Orografski, depresija Cajdam je relativno nisko područje na severoistočnom delu Tibetanske visoravni.[3] Sa nadmorskom visinom od oko 3 000 m, Cajdam formira neku vrstu police između Tibeta na jugu (oko 4 300 m) i Gansua na severu (oko 1 100 m). Vododelnica niske vode razdvaja Cajdam od bazena jezera Ćinghaj na istoku. Uprkos ovoj nižoj nadmorskoj visini, Cajdam je i dalje dovoljno visok da mu je srednja godišnja temperatura 2-4 °C[4] uprkos tome što leži na istoj geografskoj širini kao Alžir, Grčka i Virdžinija u Sjedinjenim Državama.

Mapa istočnog dela Cajdam depresije
Mapa zapadnog dela Cajdam depresije

Cajdam je u obliku polumeseca[5] pokriva površinu od približno 120 000 km². [6] [7] Njegova podloga je široko podeljena u tri bloka: Mangija depresija, severna zona prekida i Sanhu depresija.[8] Cajdam je među-planinska depresija, okružena sa svih strana planinskim lancima.[3] Na jugu je planine Kuenluen odvajaju od višeg centralnog dela Tibetanske visoravni. Na severu, određeni broj manjih grebena poput Šulenanšana odvaja ga od druge više zaravni, koja se obično navodi pod imenom njene severne padine, Ćiljen ili Nanšan. Na severozapadu ga Altin-Tag odvaja od pustinje Kumtag na jugoistoku Sinkjanga.

Zbog svog položaja, Cajdam formira endoreički bazen koji akumulira jezera bez izlaza u more. Područje je među najsušnijim ne-polarnim lokacijama na zemlji, sa nekim mestima koja izveštavaju o indeksu suvoće od 0,008–0,04.[9] U čitavom slivu srednja godišnja količina padavina je 26 mm, ali je srednje godišnje isparavanje 3 000-3 200 mm.[4] Zbog slabe kiše, ova jezera su postala slana ili su potpuno presušila. Trenutno, postoje četiri glavna endoreička bazena u depresiji: Karhan na jugoistoku i (od severa do juga) Kunteji, Čahanšilatu, i Dalangtan na severozapadu.[9] Ovi bazeni i još nekoliko slanih jezera zauzimaju preko jedne četvrtine depresije,[6] sa sedimentima deponovanim od Jure dubine 10[7] do 14 km mestimično uprkos tektonskoj aktivnosti koja je više puta pomerala središte sedimentacije regiona.[9] Sezonska priroda i komercijalna eksploatacija nekih jezera je problematična po broju: neki računaju da je u bazenu 27 jezera,[10] drugi 43, sa ukupnom površinom od 16 509 km².[11]

Aridnost, slanost, velike dnevne i sezonske promene temperature i relativno visoko ultraljubičasto zračenje doveli su do toga da je Cajdam proučavao Kineski geološki zavod kao analog Marsa[9] za upotrebu u ispitivanju spektroskopije i opreme za kineski Mars program 2020. godine.[9]

Geološka istorija[uredi | uredi izvor]

Cajdam je bio deo severnokineskog kratona od pre najmanje milijardu godina, pre nego što se prekinuo pre oko 560 miliona godina na kraju neoproterozoika.[5] Bilo je to ostrvo u plitkom moru do podizanja kada se konačno pridružilo kopnu.[5]

Trodimenzionalno modeliranje pokazuje da je sadašnji bazen stisnut u nepravilan oblik dijamanta od početka kenozoika,[12] pri čemu je Indijska ploča počela da udara na drevnu tibetansku obalu.[13] U početku se Cajdam nalazio na daleko nižoj koti. Polen pronađen u uzorcima jezgara pokazuje da je oligocen bio relativno vlažan.[14] U zapadnom bazenu polako se formiralo veliko jezero, koje su dva glavna tektonska pokreta podigla i odsekla od svojih originalnih izvora sedimenta.[14] U svom najvećem obimu tokom miocena, ovo jezero se proširilo na sadašnjih 2 800 m nadmorske visine[6] preko 300 km[4] i bilo je među najvećim jezerima na svetu. Priliv bogatih hranljivih sastojaka doprineo je cvetanju planktona, što je podržavalo ekosistem koji je stvorio rezerve organskog ugljenika.[14] Podizanje Tibetanske visoravni, međutim, odseklo ga je od toplog i vlažnog indijskog monsuna.[14] Prešao je iz šumske stepe u pustinju.[5] Klima je postala dovoljno suva da se pojedinačno jezero Cajdam razbije u zasebne bazene, koji su često postajali slani. Tokom pliocena fokus najviše sedimentacije bio je na današnjem Kuntejiju, ali tokom pleistocena, tektonska aktivnost pomerila je pritoke i dno sliva, premeštajući fokus sedimentacije sa Dalangtana na područje Karhan.[9] Tokom ovog vremena, ledeni intervali sugerišu na klimu sa niskim temperaturama[14] a jardanzi peščara svedoče o jakom vetru.[14]

Jardanzi („jadani“) [15] u pustinji Cajdam.

Od pre 770.000 i 30.000 godina, ogromno jezero koje je ispunjavalo veći deo jugoistočnog bazena naizmenično se menjalo između slatkovodnog i slanog jezera.[16] Studije polena sugerišu da je korito jezera Dabusun u Karhan bazenu — gotovo najniža tačka bazena — bilo povišeno za oko 700 m u poslednjih 500 000 godina.[17] Ovo veliko — u to vreme slatkovodno — jezero prostiralo se na najmanje 25 000 km².[18]

Resursi[uredi | uredi izvor]

Depresija Sanhu u SI Cajdamu (2014) . Dva jezera leže na severozapadu, a jezera Karhan endoreičkog bazena na jugoistoku. (ESA)
Rudnik soli u pustinji Cajdam

Velika ležišta mineralnih sirovina u bazenu izazvala su veliko interesovanje za investicije od 2005. godine. Solana koja uključuje oko deset jezera sadrži preko 50 milijardi metričkih tona soli.[15]

Pored soli, Cajdam je jedan od devet najvažnijih kineskih bazena nafte [19] i njen najveći centar kopnene proizvodnje. Naftno polje Ćinghai, koje se eksploatiše od 1954. godine, uključuje nekoliko naftnih i gasnih polja.[20] Sve zajedno ima dokazane rezerve od 347,65 miliona metričkih tona nafte i 306,6 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.[21] Godišnji proizvodni kapacitet je oko 2 miliona metričkih tona nafte i 8,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Naftovod povezuje polje Huatugou sa velikom rafinerijom u Golmudu, a gasna polja Sebei su povezana sa Siningom, Landžouom, i Jinčuanom.[22]

Cajdam ima rezerve azbesta, boraksa, gipsa i nekoliko metala, sa najvećim rezervama litijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma nego bilo gde u Kini.

Prevoz[uredi | uredi izvor]

Železnička linija Sining-Golmud (prva etapa železničke pruge Ćinghai – Tibet), koja je prešla istočni deo depresije Cajdam početkom 1980-ih, glavna je saobraćajna veza za pristup mineralnim resursima u regionu. Od 2012. godine u izgradnji su dodatne železničke pruge. Izgradnja železničke pruge Golmud – Dunhuang započeta je u oktobru 2012; očekuje se da će biti završena u roku od 5 godina.[23] Početkom 2012. godine, započeta je izgradnja privatne železničke pruge kompanije Zangge Potash Co Ltd, dužine 25 km od stanice Karhan na železničkoj pruzi Ćinghaj – Tibet (u blizini istoimenog slanog jezera) do njihovih objekata u blizini.[24] [25]

Krajem 2013. godine vrši se preliminarno planiranje železnice Golmud-Korla, koja će se protezati duž celog zapadnog dela depresije Cajdam.[26]

Reference[uredi | uredi izvor]

Navodi[uredi | uredi izvor]

  1. ^ china.org.cn - Salt lakes
  2. ^ Stanford (1917).
  3. ^ a b Meng & al. 2008
  4. ^ a b v Warren 2016
  5. ^ a b v g CNPC, str. 2.
  6. ^ a b v Chen & al. (1986).
  7. ^ a b Spencer & al. (1990).
  8. ^ CNPC, str. 3.
  9. ^ a b v g d đ Kong & al. (2018).
  10. ^ Fan & al. 2012
  11. ^ „About Salt Lakes”, Official site, Qinghai Institute of Salt Lakes 
  12. ^ Guo & al. (2017).
  13. ^ Aitchison & al. (2007).
  14. ^ a b v g d đ Mao & al. (2017).
  15. ^ a b CNPC, str. 8.
  16. ^ Huang & al. (1997).
  17. ^ Jiang & al. (2000).
  18. ^ Zheng 1997
  19. ^ CNPC, str. 1.
  20. ^ CNPC, str. 17–18.
  21. ^ CNPC, str. 18.
  22. ^ CNPC, str. 18–19.
  23. ^ 格尔木至敦煌铁路开工 Arhivirano 2012-12-09 na sajtu Wayback Machine, Renmin Tielu Bao, 2012-10-20
  24. ^ 青海格尔木藏格钾肥有限公司铁路专用线项目开工 Arhivirano 2012-02-21 na sajtu Wayback Machine, 2012-02-18
  25. ^ China builds railway to benefit fertilizer supply, 2012-02-18
  26. ^ 库尔勒—格尔木铁路项目预可研报告获批 Arhivirano 2013-10-22 na sajtu Wayback Machine (Korla-Golmud Railway project preliminary feasibility study report approved), 中华铁道网, 2013-09-30

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цајдам&oldid=27045817”