Šah

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Šah (od pers. شاه [šâh, shah] — kralj) sportska je igra na ploči (tabli) za dva igrača.

Sleva: beli kralj, crni top i kraljica, beli pešak, crni skakač, i beli lovac
Šahovska tabla u Mostaru
Persijski mladići igraju šah. Šah se igrao u Persiji još od 3. veka

Istorija šaha[uredi]

Šahovska partija sa živim figurama, 1924. godine

Ne postoje pouzdani podaci o njegovom postanku. Najverovatnije je da se pojavio pre više od 2.000 godina. Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči - „čaturanga“, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke.

Igru su u VI veku prihvatili Persijanci (čatrang), a od njih u VII veku Arapi su osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma populara u arapskim zemljama. Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja (tabije) i sastavljeni su prvi problemi otvaranja (mansube). Halif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti.

U IX veku Arapi su je pod imenom „šatrandž“ preneli u Španiju, Šatrandž predstavlja viši oblik čaturange. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha. U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi - usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Sa reformom su ukinuta ova dva načina pobede.

Usavršavanjem od drevne čaturange igra je poprimala današnji oblik. Nastala je u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahist Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku španac Rui Lopez i italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom Analiza šahovske igre (franc. Analyse des Échecs) nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.

Pravila igre[uredi]

Šah se igra na kvadratnoj ploči (tabli) koja se naziva šahovska tabla (ploča). Tabla je podeljena na 8 kolona i 8 redova polja, dakle sadrži 64 polja koja su naizmenično crne i bele boje.

Polja mogu biti nacrtana (štampana) ili na posebnom stolu koji se naziva šahovski sto i služi prvenstveno za igranje šaha.

Šahovske
figure
Chess klt45.svg Kralj
Chess qlt45.svg Kraljica
Chess rlt45.svg Top
Chess blt45.svg Lovac
Chess nlt45.svg Skakač
Chess plt45.svg Pešak

Svaki igrač počinje igru sa 16 figura. Figure su: kralj, kraljica (ili dama), top (ili kula) — 2 komada, skakač (ili konj) — 2 komada, lovac (ili laufer) (2 komada), pešak (ili pion) — 8 komada. Jedan igrač igra belim, a drugi crnim figurama, naizmenično pomerajući svoje figure, pri čemu beli ima prednost prvog poteza.

Cilj igre je dovesti protivnika u šah-mat (šah-mat znači mrtav kralj) situaciju.

Šah-mat je situacija kada je kralj napadnut i ne postoji način da se zaštiti od napada ili da se pomeri na nenapadnuto polje. U slučaju šah-mata (kraće mat), partija se završava, a pobednik je igrač koji je matirao suparnika. Osim mata, kad je pobednik poznat, partija može da rezultuje i remijem ili pat pozicijom - tada je rezultat nerešen.

Pat je situacija kada je jedan od igrača na potezu, ali ne može da pomeri ni jednu svoju figuru.

Remi je situacija kada nijedan igrač ne može dati mat drugom igraču, uglavnom usled nedostatka figura ili kada oba igrača procene da ne mogu nadigrati svog protivnika, tada dogovorno zaključuju remi, i to se zapisuje ½:½, tj. poen se deli.

Nekada je postojalo pravilo da se u slučaju pata ili remija računa da su oba igrača izgubila, ili se igralo sve dok neko ne bi pobedio, međutim pošto je to moglo drastično da se oduži, da bi ubrzali odigravanje turnira, FIDE (franc. Fédération Internationale des Échecs - Međunarodna šahovska federacija) je donela današnje pravilo o podeli poena.

Šahovska notacija[uredi]

Ovaj članak koristi algebarsku šahovsku notaciju kako bi se opisali šahovski potezi.

Praćenje poteza koje je obavezno prilikom svih takmičenja.

Postoje nekoliko vrsta notacija: algebarska, opisna (primjenjuje se kod anglosaksonskih zemalja), Forsajtova, Udemanov kodeks itd.

U algebarskoj notaciji, koja se najviše koristi, prvo se beleži znak figure i polje sa kojeg se polazi (kralj — K, dama — D, top — T, lovac — L, skakač — S, dok se pešak ne obeležava početnim znakom figure); a potom se doda crtica i linija (od a do h) i red (od 1 do 8) polja na koje figura stupa.

Ako potez sadrži uzimanje protivničke figure, onda umesto crtice stavljaju se dve tačke.

Ako se potezom daje „šah“, onda se stavlja na kraju znak +.

Mala rokada se označava ovako: 0-0.

Velika rokada se označava ovako: 0-0-0.

Kad se pokreće pešak, napred se ne stavlja njegov znak.

Kao čest primer upotrebe notacije uzima se kratka partija s temom Legalovog mata:

1. e2-e4 e7-e5 2. Lf1-c4 d7-d6 3. Sg1-f3 h7-h6 4. Sb1-c3 Lc8-g4? (znakom pitanja se označava slab potez, a uzvičnikom odličan) 5. Sf3:e5! Lg4:d1? 6. Lc4:f7+ Ke8-e7 7. Sc3-d5 mat.

Postoji i kratka algebarska notacija, koja je daleko češće u upotrebi u turnirskoj praksi od duge algebarske notacije. Po njoj bi se navedena partija zapisala ovako:

1. e4 e5 2. Lc4 d6 3. Sf3 h6 4. Sc3 Lg4? 5. S:e5! L:d1? 6. L:f7+ Ke7 7. Sd5# (mat se označava tarabicom).

Potezi koji označavaju uzimanje u kratkoj notaciji označavaju se dvotačkom (:), međutim, to nije neophodno pošto se podrazumeva.

Ako dve figure mogu odigrati na isto polje, u kratkoj notaciji potez se označava ovako:

  1. Ako su obe figure na istom redu:
    • početnim slovom figure
    • linijom na kojoj se nalazi
    • poljem na koje se postavlja.
  2. Ako su obe figure na istoj liniji:
    • početnim slovom figure
    • brojem reda na kojem se figura nalazi
    • poljem na koje dolazi.
  3. Ako su figure na različitim redovima i linijama, koristi se metoda 1.
Primer za 1.
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
a1 white rook
b1 black cross
h1 white rook
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Topovi belog nalaze se na poljima a1 i h1; Tab1 - top koji se nalazio na polju a1 pomera se na b-liniju; ili, Thb1 - top koji se nalazio na polju h1 pomera se na b-liniju.
Primer za 2.
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
a8 white rook
a2 black cross
a1 white rook
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Topovi belog nalaze se na poljima a1 i a8; T1a2 - top koji se nalazio polju a1 pomera se na drugi red; ili, T8a2 - top koji se nalazio na polju a8 pomera se na drugi red.
Primer za 3.
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
f3 black cross
d2 white knight
g1 white knight
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Skakači belog nalaze se na poljima d2 i g1; Sgf3 - skakač koji se nalazio na polju g1 pomera se na polje f3; ili, Sdf3 - skakač koji se nalazio na polju d2 pomera se na polje f3.

Ako dva pešaka mogu uzeti istu protivničku figuru ili pešaka, pešak koji vuče beleži se:

  • slovom linije na kojoj se nalazi
  • znakom :
  • oznakom polja na koje stupa
Primer za uzimanje
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
d5 black rook
c4 white pawn
e4 white pawn
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Beli pešaci nalaze se na poljima e4 i c4, crni top na polju d5. Ako pešak sa e4 uzima topa, beleži se e:d5, a ukoliko pešak sa c4 uzima topa, beleži se c:d5.
Primer za promociju
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
a8 white queen
d8 white bishop
h8 white knight
a7 white pawn
d7 white pawn
h7 white pawn
f2 black pawn
f1 black rook
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
U slučaju promocije pešaka beleži se potez pešakom, a odmah sledi početno slovo figure koja se postavlja na tablu. Primeri: a8D, h8S, d8L, f1T.

U Srbiji, šahovski potezi se mogu beležiti ćirilicom ili latinicom. Sudijska komisija Šahovskog saveza Centralne Srbije preporučuje upotrebu ćirilice.

Šahovska takmičenja[uredi]

Šahovska takmičenja mogu se podeliti na turnire, mečeve i timska takmičenja. O bilo kakvom takmičenju da se radi, za pobedu se dobija 1 poen, za remi ½ poena, dok se za izgubljenu partiju ne dobijaju poeni (retko kada organizatori šahovskih takmičenja odstupaju od ovog pravila).

Šahovski turniri[uredi]

Šahovski turniri organizuju po kružnom sistemu (Soneborn-Berger - često se nazivaju samo Berger), zatim po švajcarskom, ševeninškom i nokaut sistemu.

Kružni sistem (Berger)[uredi]

Berger-turniri obično su zatvorenog tipa (igrači koji učestvuju, dolaze po pozivu organizatora). Kad je reč o kružnom sistemu (Soneborn-Berger), igra se po pravilu „svako sa svakim“. Minimalnan broj igrača je tri, a može se organizovati da se igra jednokružno (svako sa svakim po jednu partiju), dvokružno (svako sa svakim po dve partije - jednu belim figurama, drugu crnim) itd. Ukoliko je za turnir prijavljen neparan broj igrača, u svakom kolu jedan igrač je slobodan (nema protivnika) i ne dobija poene. Pobednik turnira je igrač koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko više takmičara ostvari jednak broj poena, uspešniji je onaj igrač čiji je veći zbir poena sa takmičarima iz gornje polovine konačne turnirske tabele. Ovaj sistem nosi ime po pobornicima ideje, engleskom šahisti Viljemu Sonebornu i austrijskom teoretičaru šahovske završnice Johanu Bergeru.

(vidi Bergerove tablice)

Švajcarski sistem[uredi]

Turniri koji se igraju po švajcarskom sistemu obično su otvoreni turniri (svako može da se prijavi za turnir) i za učešće obično se plaća upisnina. Najčešće, ovo su masovni turniri, sa velikim brojem učesnika i posle II svetskog rata postali veoma su popularni u čitavom svetu, tako da su doneli ogromnu korist u popularizaciji šaha. Tvorac ovog sistema je Švajcarac dr J. Miler.

Pošto je broj učesnika turnira prevelik da bi igrao svako sa svakim kao kod turnira koji se igraju po Berger-sistemu, pre svakog kola pribegava se ciljanom parovanju. Na primer, pre nego što se potpuno završe sve partije prvog kola, još uvek se ne zna ko će sa kim igrati čak ni u sledećem, drugom kolu. To gotovo da isključuje mogućnost „domaćih“ priprema, i samim tim, smanjuje se broj eventualnih remija.

Za švajcarski sistem, karakteristična su tri pravila:

  1. nijedan igrač ne može igrati sa istim protivnikom dva puta;
  2. u svakom kolu, igrači za protivnike imaju takmičare koji su im što bliže po broju poena na tabeli;
  3. posle svakog kola igrači moraju imati što izjednačeniji broj partija koje su odigrali sa belim, i sa crnim figurama.

Slično kao i kod turnira po Berger-sistemu, ukoliko je broj učesnika neparan, jedan takmičar u svakom kolu je slobodan pošto nema protivnika, s tom razlikom da slobodan igrač u švajcarskom sistemu dobija poen. Prema pravilima, slobodan je onaj igrač koji je u prethodnom kolu bio poslednji na turnirskoj tabeli. Dodatno, igrač ne može biti slobodan više od jedanput.

Sistem se može primeniti pri bilo kom broju učesnika i kola, za bilo koju aktivnost (mada se najčešće koristi u šahu) u kojoj se pojavljuju tri rezultata - pobeda, nerešeno (remi) i poraz.

Možda jedini nedostatak švajcarskog sistema je činjenica da poslednja kola nose izrazito veću težinu od prvih, odnosno važnija su za konačan plasman igrača. Ako takmičar započne turnir pobedama, u narednim kolima susreće se sa sve jačom opozicijom (zahvaljujući pravilu 2.), pa ga je kasnije lakše dostići igrač koji je započeo porazima.

Pobednik turnira je onaj učesnik koji sakupi najveći broj poena. Ukoliko u konačnom plasmanu više učesnika ostvare jednak broj poena, tada se uspešnijim smatra igrač koji je bolji uspeh ostvario po Buholc-koeficijentu. Buholc-koeficijent je u stvari zbir poena svih protivnika nekog igrača.

U Srbiji, pogotovo su popularni tzv. „vikend-turniri“ koji se organizuju po švajcarskom sistemu. Na „vikend-turnirima“, obično se u petak igraju dva kola, u subotu četiri, a u nedelju kada se turnir završava, poslednja tri kola.

Po švajcarskom sistemu igra se i na Šahovskim olimpijadama, koje FIDE organizuje svake 2 godine.

Ševeninški sistem[uredi]

Ševeninški sistem (negde Sheveningen sistem) predviđen je za ekipna takmičenja, gde svaki igrač jednog tima za protivnike ima sve igrače suparničkog tima.

Nokaut sistem[uredi]

Kup-sistem, u kom se u drugom kolu susreću pobednici iz prvog kola, u trećem kolu susreću se pobednici iz drugog kola, itd., sve dok se ne dođe do finala u kom igraju jedina dva takmičara koja su do tog momenta pobedila sve svoje suparnike. Onaj protivnik koji pobedi u finalu, postaje pobednik turnira.

Mečevi[uredi]

Šahovski meč organizuje se između dva protivnika. Kako bi oba protivnika bila ravnopravna (npr. da imaju isti broj kola sa belim i crnim figurama), najčešće se mečevi organizuju tako da imaju paran broj kola. Ukoliko to nije slučaj, radi se o hendikep-mečevima. Pobednik šahovskog meča je igrač koji na kraju ostvari veći broj poena (odnosno pobeda).

Ekipna takmičenja[uredi]

Igraju timovi, jedan tim protiv drugog, tako što se igrači raspoređuju po tablama. Obično se za prvu tablu uzimaju najjači igrači tima. Svaki tim ima svog kapitena. Kapiten ekipe ne mora istovremeno biti igrač za tablom, može biti i neko treće lice. Kod ekipnih prvenstvenih susreta, kada ekipe u svakom kolu putuju, bele figure na prvoj tabli ima domaća ekipa.

Ekipna takmičenja mogu biti ligaška (na lokalnom ili nacionalnom nivou), ili su u pitanju šahovski dvoboji reprezentacija.

Ostala takmičenja[uredi]

Simultanke[uredi]

Postoje 3 oblika simultanke:

  1. Jedan igrač igra protiv više igrača tako što se kreće od table do table i svaki put povuče po potez. Obično se igra na 20-30 tabli, no bilo je pokušaja da se igra na rekordnom broju tabli.
  2. Jedan igrač igra protiv više igrača na većem broju tabli, pri čemu novi igrači sedaju na table onih koji su poraženi.
  3. Alternativna simultanka, u kojoj dva igrača igraju s više protivnika tako što naizmenično vuku poteze.

Hendikep-mečevi[uredi]

Hendikep-mečevi su šahovska takmičenja egzibicionog tipa (po svojoj prirodi, nisu po FIDE šahovskim pravilima), odnosno mečevi u kojima jedan protivnik ima neku prednost nad drugim (npr. stalno bele figure, ili više vremena za razmišljanje, ili figuru više itd).

Najveći hendikep-meč u istoriji koji je ikada organizovan je Kasparov protiv sveta. Meč se igrao 1999. godine na internetu. S jedne strane igrao je Gari Kasparov, sa druge čitav svet, dok se o potezu „sveta“ odlučivalo se glasanjem po principu proste većine - potez koji bi dobio najviše glasova biran je kao potez „sveta“. To je u stvari bio dopisni meč, svaka strana imala je na raspolaganju maksimalno 24 časa za naredni potez. Uprkos činjenici da je „svet“ izbacio oštru teorijsku novost još u 10. potezu, Kasparov je pobedio u 62. potezu.

Šah „na slepo“ može biti poseban vid hendikep-meča, ako samo jedan igrač igra „na slepo“.

Šah „na slepo“[uredi]

Šahovska partija u kojoj bar jedan igrač igra tako što nema mogućnost da vidi šahovsku tablu, ili nema kontakta sa šahovskim figurama. Poseban oblik šaha „na slepo“ je simultanka „na slepo“, gde jedan igrač, bez mogućnosti da vidi šahovske table igra protiv većeg broja suparnika (koji vide svoju tablu i figure) istovremeno. Svetski rekord u ovakvom vidu šaha ostvario je u San Francisku 1960. godine Džordž Koltanovski, odigravši 56 partija „na slepo“ po tempu 10 sekundi za potez. Simultanka je trajala 9 sati, a rezultat je bio 50 pobeda i 6 poraza u korist Koltanovskog.

Šahovske titule[uredi]

Finalnu reč kod dodeljivanja šahovskih titula ima Kvalifikaciona komisija FIDE.

Titule u muškoj konkurenciji[uredi]

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

  • (GM) Velemajstor
  • (IM) Međunarodni majstor (pop. intermajstor)
  • (FM) FIDE majstor (pop. majstor)
  • (CM) Majstorski kandidat (pop. kandidat)

Titule u ženskoj konkurenciji[uredi]

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

  • (WGM) Ženski velemajstor
  • (WIM) Ženski međunarodni majstor (pop. intermajstor)
  • (WFM) FIDE majstor (pop. majstor)
  • (WCM) Majstorski kandidat (pop. kandidat)

Počasne titule[uredi]

Dodeljuje ih Komisija za titule i rejtinge FIDE.

Ostale titule[uredi]

Pored nabrojanih standardnih šahovskih titula, FIDE dodeljuje i titule za šahovsku kompoziciju (komponovanje i rešavanje problema i studija). Ove titule dodeljuje Stalna komisija FIDE za šahovsku kompoziciju. Titule za dopisni šah dodeljuje ICCF (en. International Correspondence Chess Federation - Međunarodna federacija za dopisni šah).

Liste[uredi]

Svetski šampioni u muškoj kategoriji[uredi]

„Nezvanični“ ali široko priznati šampioni (pre-šampionsko doba)[uredi]

Zvanični šampioni[uredi]

„Nezvanični“ ali široko priznati svetski šampioni[uredi]

FIDE svetski šampioni nakon Garija Kasparova[uredi]

Svetske šampionke[uredi]

Ostali poznati šahisti[uredi]

Trenutno najbolji igrači sveta[uredi]

Najboljih 10 igrača prema FIDE rejting listi, maj 2018.) su:

Igrač God. rođenja Država Rejting
1. Magnus Karlsen 1990  Norveška 2843
2. Fabijano Karuana 1992  SAD 2822
3. Šahrijar Mamedjarov 1985  Azerbejdžan 2808
4. Vladimir Kramnik 1975  Rusija 2792
5. Liren Ding 1992  Kina 2791
6. Maksim Vašije-Lagrav 1990  Francuska 2789
7. Sergej Karjakin 1990  Rusija 2782
8. Vesli So 1993  SAD 2778
9. Aniš Giri 1994  Holandija 2776
10. Hikaru Nakamura 1987  SAD 2769

Najbolje šahistkinje sveta[uredi]

Najboljih 10 igračica prema rejting listi FIDE, maj 2018.) su:

Igrač God. rođenja Država Rejting
1. Jifan Hu 1994  Kina 2658
2. Venđun Đu 1991  Kina 2571
3. Ana Muzičuk 1990  Ukrajina 2564
4. Katerina Lagno 1989  Rusija 2556
5. Aleksandra Kostenjuk 1984  Rusija 2555
6. Viktorija Cmilite 1983  Litvanija 2542
7. Tingđie Lei 1997  Kina 2537
8. Marija Muzičuk 1992  Ukrajina 2532
9. Valentina Gunina 1989  Rusija 2526
10. Žongji Tan 1991  Kina 2522

Trenutno najbolji igrači Srbije[uredi]

Najboljih 10 srpskih igrača prema rejting listi FIDE (za maj 2018.) su:

Igrač God. rođenja Rejting
1. Nikola Sedlak 1983 2609
2. Robert Markuš 1983 2603
3. Aleksandar Inđić 1995 2600
4. Miloš Perunović 1984 2595
5. Bojan Vučković 1980 2588
6. Ivan Ivanišević 1977 2569
7. Igor Miladinović 1974 2545
8. Dušan Popović 1983 2537
9. Miodrag R. Savić 1977 2535
10. Miloš Roganović 1991 2519

Najbolje šahistinje Srbije[uredi]

Najboljih 10 srpskih igračica prema rejting listi FIDE (za maj 2018.) su:

Igrač God. rođenja Rejting
1. Nataša Bojković 1971 2384
2. Jovana Raport 1992 2358
3. Anđelija Stojanović 1987 2350
4. Marija Rakić 1990 2319
5. Jovana Erić 1992 2301
6. Adela Velikić 1997 2299
7. Teodora Injac 2000 2285
8. Irina Čeljuškina 1961 2280
9. Svetlana Prudnjikova 1967 2252
10. Marija Manakova 1974 2242

Šahovski programi[uredi]

  • JakšaH, Srbija \ Republika Srpska je prvi srpski šahovski program. Korisnički interfejs kao i dokumentacija su napisani i na srpskom i na engleskom jeziku, projektna dokumentacija je pisana na srpskom, a interesanto je da je kompletan izvorni kod u potpunosti napisan na ćirilici.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]