Џемил Шарац

С Википедије, слободне енциклопедије
Џемил Шарац
Џемил Шарац, 1976. године
Лични подаци
Датум рођења(1921-09-02)2. септембар 1921.
Место рођењаСарајево, Краљевина СХС
Датум смрти20. октобар 2002.(2002-10-20) (81 год.)
Место смртиСарајево, Босна и Херцеговина
Професијавојно лице
Члан КПЈ одмарта 1941.
Породица
СупружникАзра Шарац
Војна каријера
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411981.
Чингенерал-пуковник
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
секретар Комитета Организације СК у ЈНА
Период15. јануар 197121. фебруар 1975.
ПретходникБранко Боројевић
НаследникДане Ћуић

Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден народне армије са ловоровим венцем Орден за војне заслуге са великом звездом
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден народне армије са златном звездом Орден за храброст
Орден партизанске звезде са пушкама Орден народне армије са сребрном звездом Партизанска споменица 1941.

Џемил Шарац (Сарајево, 2. септембар 1921Сарајево, 20. октобар 2002) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-пуковник ЈНА.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. септембра 1921. године у Сарајеву, у породици Заима Шарца (1892—1965), адвоката, и Јелке Шарац, рођене Рендели (1897—1959). Имао је млађег брата Недима (1926—2008).[1] Био је студент медицине. Припадао је редовима револуционарне комунистичке омладине и у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је примљен у марту 1941. На лето 1941. године ступио је у Народноослободилачку борбу. У рату је био члан Окружног комитета КПЈ за Мостар. Био је и заменик политичког комесара батаљона Искра и Високо-фочанаског партизанског одреда, политички комесар батаљона Седамнаесте крајишке дивизије, помоћник команданта бригаде.

Након рата је остао у професионалној војној служби у Југословенској народној армији (ЈНА). Налазио се на дужностима политичког комесара дивизије, помоћника команданта за МВП, начелника управе и подсекретара у Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО), секретара Комитета Конференције Организације Савеза комуниста у ЈНА, од 1971. до 1977. године, и секретара Савета народне одбране. Завршио је Вишу војну академију ЈНА и Ратну школу ЈНА. Био је члан Централног комитета СКЈ, у који је биран на Десетом и Једанаестом конгресу СКЈ, као и Председништва ЦК СКЈ, од 1974. до 1978. године. Пензионисан је у чину генерал-пуковника ЈНА, 1981. године.

Након пензионисања, био је члан Савета СР Босне и Херцеговине.

Преминуо је 2002. године у родном Сарајеву.

Одликовања[уреди | уреди извор]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су:

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]