Атлетика на Летњим олимпијским играма 1932.
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a7/Olympic_flag.svg/150px-Olympic_flag.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/100px-Athletics_pictogram.svg.png)
Атлетска такмичења на 10. Летњим олимпијским играма у Лос Алђелесу 1932. године одржавала су се од 31. јула до 7. августа на Олимпијском стадиону који се данас зове Меморијалном стадиону Колосеум.
Учесници[уреди | уреди извор]
У атлетским такмичењима укупно је учествовало 386 атлетичара (332 муш. и 54 жене) из 34 земље. У поређењу са претходним играма, сви су у дошли са мањим бројем учесника, због удаљености и економске кризе која је избила 1929. Свака нација је могла у једној дисциплини наступити са највише три такмичара.
На овим играма први пут је установљено победничко постоље за три првопласирана такмичара, подизање националне заставе и оркестар који је изводио химну земље победника. Програм је био направљен тако да је трајао преко целог дана.
Најмлађи такмичара на атлетским такмичењима била је Јапанка Сумико Ватанабе са 15 година и 247 дана, која се такмичила у трци на 100 метара, а најстарији италијански бацач кладива Амандо Пођоли са 44 године и 46 дана.
Кратак преглед такмичења[уреди | уреди извор]
На прогрму је укупно било 29 дисциплина, 23 у мушкој и 6 у женској конкуренцији. У односу на претходне игре програм је повећан за две дисциплине: ходање на 50 км у мушкој и бацању копља у женској конкуренцији, где је и трка на 80 м препоне заменила трку на 800 м.
У центру пажње на Играма била су атлетска такмичења, на којима су поправљени скоро сви олимпијски рекорди. У мушкој конкуренцији постављено је 8 нових светских рекорда и 10 олимпијских, а код жена
4 нова светска и 2 нова олимпијска рекорда.
Освајач 12 олимпијских медаља (9 златних и 3 сребрне) Финац Паво Нурми желео је завршити каријеру победом у маратону на овим играма, али је недељу дана пред Игре доживотно дисквалификован, одлуком надлежних инстанци МОК-а, у складу с тадашњим крутим аматерским начелима, јер је установљено да је 1925. године, за 55 наступа у дворанама широм Америке узео новац.
Доминација атлетичара из САД, није више била тако изразита као на претходним играма, иако је њима припао већи број првих места. Еди Толан је победио у обе спринтерске дисциплине (100 м и 200 м). На 400 м победио је Бил Кар с резултатом новог светског и олимпијског рекорада (46,2). Атлетичари САД, су осим тога били први на 110 м препоне (Џорџ Сејлинг), штафетама 4 х 100 м и 4 х 400 м, скоку мотком (Вилијам Милер), скоку удаљ (Ед Гордон), бацању кугле (Лио Секстон), бацању диска (Џон Андерсон) и десетобоју {Џим Бауш). У осталим дисциплинама победили су атлетичари: Уједињеног Краљевства, Италије, Финске Пољске, Аргентине, Ирске, Канаде и Јапана.
Велико изненађење било је прво место Пољака Јануша Косућинског трчању на 10.000 мњетара испред фаворизованих Финаца Волмари Исо-Холо и Ласе Виртанена.
У свим бацачким дисциплинама оборени су стари рекорди, а олимпијски рекорд у бацању копља Финца Мати Јервинена оборен је тек на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију.
У конкуренцији жена атлетичарке САД су победиле у свим дисциплинама, осим у трчању на 100. м. где је прво место освојила Пољакиња Станислава Валасјевич.
Најуспешнији појединац била је америчка такмичарка Бејб Дидриксон са три освојене медаље, која је победила у трчану на 80 метара препоне и бацању копља, а била друга у скоку увис
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/70/General_view_of_Los_Angeles_Olympic_Stadium_on_the_opening_day_of_the_Games_of_the_Xth_Olympiad%2C_while_contenders_from_all_nations_take_the_Olympic_Athlete%27s_Oath.jpg/500px-thumbnail.jpg)
Земље учеснице[уреди | уреди извор]
Од 37 земаља учесница на Летњим олимпијским играма 1932. само три нису учествовале у атлетским такмичењима: Белгија, Шпанија и Уругвај.
|
|
У односу на Олимпијске игре 1828. када је у атлетким такмичењима учествовало 40 земаља, сада их је било само 34.
- 9 нису учествовали
- Белгија, Чиле, Куба, Литванија, Луксембург, Монако, Румунија, Шпанија и Турска.
- 2 дебитанта
- Кина и Колумбија
- 1 повратник
- Бразил
Освајачи медаља[уреди | уреди извор]
Мушкарци[уреди | уреди извор]
Жене[уреди | уреди извор]
Дисциплина | ![]() |
Резултат | ![]() |
Резултат | ![]() |
Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
100 м детаљи |
Станислава Валасјевич![]() |
11,9 СР ОР |
Хилда Страјк![]() |
11,9 =СР, =ОР |
Вилхелмина фон Бремен![]() |
12,0 |
80 м препоне детаљи |
Бејб Дидриксон![]() |
11,7 СР, ОР |
Евелин Хал![]() |
11,7 =СР, =ОР |
Марџори Кларк![]() |
11,8 |
4 х 100 м детаљи |
![]() Мери Кару Евелин Ферч Анет Роџерс Вилхелмина вон Бремен |
47,0 СР, ОР |
![]() Милдред Фризел Лилијан Палмер Мери Фризел Хилда Страјк |
47,0 =СР, =ОР |
![]() Ајлин Хискок Гвендолин Портер Вајолет Веб Нели Халстед |
47,6 |
Скок увис детаљи |
Џин Шајли![]() |
1,65 СР, ОР |
Бејб Дидриксон![]() |
1,65 =СР, =ОР |
Ева Доз![]() |
1,60 |
Бацање диска детаљи |
Лилијан Копланд![]() |
40,58 ОР |
Рут Озборн![]() |
40,12 ОР |
Јадвига Вајс![]() |
38,74 |
Бацање копља детаљи |
Бејб Дидриксон![]() |
43,68 ОР |
Елен Браумилер![]() |
43,49 | Тили Флајшер![]() |
43,00 |
Биланс медаља[уреди | уреди извор]
Медаље земље домаћина |
Биланс медаља за мушкарце[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља за жене[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља укупно[уреди | уреди извор]
Земља | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() | |
---|---|---|---|---|---|
1 | ![]() |
16 | 13 | 6 | 35 |
2 | ![]() |
3 | 4 | 4 | 11 |
3 | ![]() |
2 | 4 | 2 | 8 |
4 | ![]() |
2 | 0 | 1 | 3 |
5 | ![]() |
2 | 0 | 0 | 2 |
6 | ![]() |
1 | 3 | 5 | 9 |
7 | ![]() |
1 | 1 | 2 | 4 |
8 | ![]() |
1 | 0 | 2 | 3 |
9 | ![]() |
1 | 0 | 0 | 1 |
10 | ![]() |
0 | 2 | 3 | 5 |
11 | ![]() |
0 | 1 | 0 | 1 |
![]() |
0 | 1 | 0 | 1 | |
13 | ![]() |
0 | 0 | 1 | 1 |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
![]() |
0 | 0 | 1 | 1 | |
Укупно (16) | 29 | 29 | 29 | 97 |
Постигнути рекорди[уреди | уреди извор]
На Олимпијским играма 1932. постигнут је 21 нови олимпијских рекорда и 12 нових светских рекорда у следећим дисциплинама:
Светски рекорди[уреди | уреди извор]
- Мушкарци
Датум | Дисциплина | Нови рекорд | Стари рекорд | |||
---|---|---|---|---|---|---|
Атлетичар | Резултат | Атлетичар | Резултат | Датум | ||
1. август 1932. | 100 м | Еди Толан ![]() |
=10,3 фин. | Перси Вилијамс![]() |
10,3 | 9. август 1930. |
Ралф Меткалф ![]() | ||||||
5. август 1932. | 400 м | Бил Кар ![]() |
46,2 фин. | Бен Истмани ![]() |
46,4 | 26. март 1932. |
2. август 1932. | 800 м | Томас Хампсон![]() |
1:49,7 фин. | Сера Мартен![]() |
1:50,6 | 14. јул 1928. |
2. август 1932. | 110 м препоне | Џорџ Сејлинг ![]() |
=14,4 пф. | Eric Wennström![]() |
14,4 | 25. август 1929. |
Bengt Sjöstedt ![]() |
=14,4 | 5. септембар 1931. | ||||
Percy Beard ![]() |
23. јун 1932. | |||||
Џон Келер ![]() |
19. јул 1932. |
Олимпијски рекорди[уреди | уреди извор]
- Мушкарци
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Резултати у тркачким дисциплинама су електронски мерени на две децимале, али су званично приказани као заокружени на једну децималу
- ^ Резултати МОК-а)
- ^ Тисдалово време није прихваћено као светски рекорд јер је срушио последњу препону, по тада важећим правилима и зато је Хардину постао носилац светског рекорда.
- ^ У трци 3.000 м са препрекама, грешком судија атлетичари су трчали један круг више, па се објављена времена односе на 3.450 метара.
- ^ Први резултат је израчунат на основу данас важећих таблица из 1985., а цифра у загради је резултат обрачунат према таблицама из 1912. које су важиле у то време