Видовдански храм

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Каријатиде Ивана Мештровића требало је да буду на улазу у храм. Данас су у ходнику Народног музеја.

Видовдански храм је грађевина коју је пројектовао хрватски и југословенски вајар и архитекта Иван Мештровић.[1]

Идеја[уреди]

Мештровић је још у детињству дошао у додир са косовским митом у Отавицама где је провео цело детињство. Хрвати и Срби у том крају северне Далмације певају епске песме о Лазару, Милошу Обилићу и Краљевићу Марку, епика је заједничка и не дели се по националној основи те се и у Мештровићевој породици гусла. Он овом феномену говорио почетком 20. века у многим интервјуима које је давао београдској, загребачкој и далматинској штампи. Он заснива ово монументално здање на идеји да су сви југословенски народи имали своје Косово: Срби битку на Косову, и Хрвати битку на Крбавском пољу. Идеја је била да се у духу јединства једног народа који има три племена овим спомеником потврди јединство.

Изглед храма[уреди]

Спомен маузолеј а не верски објекат требало је да буде дуг око 250 а широк око 200 m. Храм је комбинација египатских, грчких и римских паганских храмова. Улаз у храм је исти као и код египатског храма. Висока врата на чијем врху се налзи фриз са девет симетрично распоређених коња и соклова (мотив из песме Смрт мајке Југовића) већих од природне величине. Огромни улаз има два мања улаза са леве и десне стране који су, када се уђе на главна врата, налик нишама. Када уђете у дугачки ходник који има око 100 m наћи ћете се у колонади каријатида изнад којих је плаво небо. Жене до пола наге без изражених сексуалних атрибута представљају удовице, мајке и сестре погинулих јунака. (На степеништу са унутрашње стране улаза у Народни музеј у Београду из Васине улице налазе се те каријатиде те се могу видети, наравно било би их више).

На крају овог отвореног ходника уздиже се петоспратна кула која у својој основи има квадратни облик. Сваки спрат сачињен је од по двадесет поређаних у реду каријатида (мишићавих мушкараца) од белог мермер. На свакој страсни света је по пет каријатида. Први спрат има највеише каријатиде други мало мање док пети има каријатиде у људској величини. Овај торањ симболизује душе косовских јунака који се уздижу на небеса.

Кроз кулу се може ући у део храма који подсећа на римски Пантеон. Овде је требало да се налази монументални споменик Краљевића Марка на Шарцу висок око 5 m, ово једини познати споменик овом српском витезу који је од стране критике доживе најодвратније поруге. Поред њега још око сто скулптура међу којима кнез Лазар, Милош Обилић (ова скулптура се налази у атријуму Народног музеја у Београду), Срђа Злопоглеђа, Бановић Страхиња и други историјски и неисторијски ликови из Косовског циклуса. Неке од ових скулптура могуће је било видети у Народном музеју у Београду и народном музеју у Крушевцу. затим две рељефа, под називом Розафа – Зидање Скадра и Косовка девојка обе рад Ивана Мештровића. Поред овог великог центалног дела са огромном куполом, са леве, десне и чеоне стране налазе се три мање дворане, опет засвођене куполама у које се може ући са спољне стране преко степеништа и улазних врата. Када се Храм гледа са висине, ова централна дворана са ове три дворане, изгледа као уписани православни крст са три једнака крака. Овај архитектонски мотив је преузет из православне црквене архитектуре где основ темеља сваке цркве изгледа као уписан једнакокраки крст.

Са спољне стране од улаза налази се колонада стубова која подупире у ствари каријатиде које су са унутарње стране. Спољашњост храма украшавају рељефи који приказују сцене из Косовске битке у дводимензионалној техници сличној оној коју срећемо у староегипатској и персијској уметности. А све то опкољавају статуе седећих лавова (опет њих девет из песеме Смрт мајке Југовића)

Судбина макете[уреди]

Фрагменит за Видовдански храм (скулптуре) угледали су светлост дана на светској изложби у Риму 1911. где статуе доносе српском павиљону прву награду.[2] У Србији је формиран и Државни одбор за уметничке послове Србије и југословенства у чијем програму је и изградња споменика али наступио је рат. Храм је 1915. изложен у Лондону. Након рата храм се враћа у Југославију. Мештровић својим делима украшава многе градове али његову делатност опет прекида рат а макети храма се након серије изложби по САД тридесетих година прошлог века му се губи сваки траг, изгубљен је. Макета је пронађена у Њујорку, тачан датум и годину проналажења је тренутно немогуће утврдити. Враћена је у Београд, година је такође непозната. Поколоњена је музеју у Крушевцу поводом шест векова од оснивања града 1971. И данас је изложена у Народном музеју у Крушевцу.[3] Ауторова је жеља била да се изграђени храм налази на Газиместану између Лаба и Ситнице где се и одиграла Косовска битка. Због реновирања Крушевачког музеја стална поставка не постоји. Да ли ће макета бити склоњена у фундус и поново заборављена или ће рестаурирана бљеснути новим сјајем остаје да се види.

Референце[уреди]

  1. ^ „Zov kosovskih junaka”. Novosti. 2006. Архивирано из оригинала на датум 24. 3. 2009. 
  2. ^ „ГРАД Крушевац | Остала само макета!”. Архивирано из оригинала на датум 22. 07. 2010. 
  3. ^ „Blic Online | Neobična sudbina Vidovdanskog hrama hrama”. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]