Глазгов

Уреди везе
Координате: 55° 52′ С; 4° 16′ З / 55.87° С; 4.27° З / 55.87; -4.27
С Википедије, слободне енциклопедије

Глазгов
енгл. Glasgow
Glesca, Glesga  (шкотски)[1]
Glaschu  (шкотски гелски)
Dawn over Glasgow
Tolbooth Steeple
Glasgow Royal Concert Hall
Glasgow Tower
SSE Hydro
Finnieston Crame
George Square
Cineworld Glasgow
Колаж градских знаменитости Глазгова
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Уједињено Краљевство
Конститутивна земља Шкотска
Основан1170[2]
Становништво
Становништво‍
 — 2020.599.650 (процена)
Агломерација1.861.315[3]
Географске карактеристике
Координате55° 52′ С; 4° 16′ З / 55.87° С; 4.27° З / 55.87; -4.27
Површина175,5 km2
Глазгов на карти Уједињеног Краљевства
Глазгов
Глазгов
Глазгов на карти Уједињеног Краљевства
Остали подаци
ГрадоначелникСтевен Парсел
Позивни број141
Веб-сајт
glasgow.gov.uk

Глазгов (енгл. Glasgow, шкот. Glaschu,[4][5][6][4][7][8] шкотски Glesga) је град у Уједињеном Краљевству у Шкотској. Према процени из 2007. у граду је живело 604.355 становника. Глазгов је највећи град Шкотске, трећи највећи у Уједињеном Краљевству, и има са предграђима око 1,7 милион становника. Град се налази на реци Клајд и западној обали Шкотске.[9]

Глазгов је центар бродоградње, и за разлику од Лондона или престонице Шкотске Единбурга, важи за град индустрије и радништва. У граду се налази катедрала из 12. века, три универзитета (University of Glasgow, University of Strathclyde, Glasgow Caledonian University) и Уметничка школа Глазгова.

Историја[уреди | уреди извор]

Глазгов се развио у околини цркве из VI века, коју је подигао Свети Мунго, светитељ који је преобратио Шкоте у хришћанство.

Године 1175. основана је бискупија у Глазгову. Град је просперирао после уједињења Шкотске са Енглеском 1707.

Глазгов је постао центар трговине са Карибима. Ту се трговало дуваном, памуком и шећером. Река Клајд је регулисана тако да може да прихвата прекоокеанске бродове.

У основи, Глазгов је изграђен у XVIII веку. Катедрала светог Мунга (грађена од 12-15. века) је најстарији споменик, али је то ретка старија грађевина.

Универзитет Глазгова је основан 1453. Ово је био један од центара уметничког покрета „Арт нуво“, а његов представник Чарлс Мекинтош је основао Школу за уметност у Глазгову.

Град је био доста оштећен немачким бомбардовањем у Другом светском рату.


Географија[уреди | уреди извор]

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Пејслија[а], елевација: 16 m (52 ft), 1981–2010 нормале, екстреми 1959–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 13,5
(56,3) 		14,4
(57,9) 		17,2
(63) 		24,4
(75,9) 		26,5
(79,7) 		29,6
(85,3) 		30,0
(86) 		31,0
(87,8) 		26,7
(80,1) 		22,8
(73) 		17,7
(63,9) 		14,1
(57,4) 		31
(87,8)
Максимум, °C (°F) 6,9
(44,4) 		7,4
(45,3) 		9,6
(49,3) 		12,6
(54,7) 		15,9
(60,6) 		18,1
(64,6) 		19,7
(67,5) 		19,2
(66,6) 		16,4
(61,5) 		12,7
(54,9) 		9,4
(48,9) 		6,9
(44,4) 		12,9
(55,2)
Просек, °C (°F) 4,4
(39,9) 		4,6
(40,3) 		6,3
(43,3) 		8,7
(47,7) 		11,6
(52,9) 		14,1
(57,4) 		15,9
(60,6) 		15,5
(59,9) 		13,1
(55,6) 		9,7
(49,5) 		6,7
(44,1) 		4,3
(39,7) 		9,6
(49,3)
Минимум, °C (°F) 1,8
(35,2) 		1,8
(35,2) 		3,0
(37,4) 		4,8
(40,6) 		7,3
(45,1) 		10,1
(50,2) 		12,0
(53,6) 		11,7
(53,1) 		9,7
(49,5) 		6,7
(44,1) 		4,0
(39,2) 		1,7
(35,1) 		6,2
(43,2)
Апсолутни минимум, °C (°F) −14,8
(5,4) 		−7,5
(18,5) 		−8,3
(17,1) 		−4,4
(24,1) 		−1,1
(30) 		1,5
(34,7) 		3,9
(39) 		2,2
(36) 		−0,2
(31,6) 		−3,5
(25,7) 		−6,8
(19,8) 		−14,5
(5,9) 		−14,8
(5,4)
Количина кише, mm (in) 148,2
(5,835) 		104,6
(4,118) 		112,3
(4,421) 		63,6
(2,504) 		67,5
(2,657) 		66,4
(2,614) 		73,0
(2,874) 		92,5
(3,642) 		112,5
(4,429) 		143,1
(5,634) 		126,4
(4,976) 		135,2
(5,323) 		1.245,3
(49,027)
Дани са кишом (≥ 1.0 mm) 17,3 13,2 14,9 11,6 11,9 11,1 12,0 12,8 13,8 16,8 16,0 15,5 167,0
Сунчани сати — месечни просек 37,6 66,9 98,6 134,5 180,1 158,9 154,3 146,8 114,9 85,2 54,0 33,1 1.265
Извор #1: Met Office [10]
Извор #2: KNMI/Royal Dutch Meteorological Institute[11]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2008. живело 604.355 становника.

Демографија
1981.1991.2001.
765.030658.379[13]629.501[13]

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Weather station is located 7 miles (11 km) from the Glasgow city centre.
  2. ^ Weather station is located 7 miles (11 km) from the Glasgow city centre.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dictionaries of the Scots Language:: SND :: glesca”. 
  2. ^ (између 1175–78, тачан датум је непознат) Lambert, Tim. „A brief history of Glasgow”. localhistories.org. Архивирано из оригинала 12. 5. 2017. г. Приступљено 9. 5. 2017. 
  3. ^ „Population on 1 January by age groups and sex - functional urban areas”. Eurostat. Архивирано из оригинала 20. 12. 2020. г. Приступљено 31. 12. 2020. 
  4. ^ а б „Glasgow”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Архивирано из оригинала 30. 7. 2019. г. Приступљено 30. 7. 2019. 
  5. ^ „Glasgow”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 30. 7. 2019. 
  6. ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-3-12-539683-8 
  7. ^ „Glasgow”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 30. 7. 2019. 
  8. ^ „Glasgow”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 30. 7. 2019. 
  9. ^ „Top 20 Most Popular Cities in the UK for International Visitors”. Архивирано из оригинала 9. 7. 2019. г. Приступљено 9. 7. 2019. 
  10. ^ „Paisley 1981–2010 averages”. Station, District and regional averages 1981-2010. Met Office. Архивирано из оригинала 27. 04. 2014. г. Приступљено 2012-11-04. 
  11. ^ „KNMI: Climate Extremes 1959-”. KNMI. Архивирано из оригинала 03. 09. 2014. г. Приступљено 2011-10-31. 
  12. ^ „Averages for Abbotsinch”. MetOffice. 
  13. ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung

Литература[уреди | уреди извор]

  • Binnie, G. M. (1981). Early Victorian Water Engineers. Thomas Telford. ISBN 978-0-7277-0128-2. 
  • Butt, John, and George Gordon, eds. Strathclyde: Changing Horizons (1985)
  • Cochrane, Hugh (1951). Glasgow: The first 800 Years. 
  • Cowan, J. "From Glasgow's Treasure Chest" (1951)
  • Crawford, Robert (2013). On Glasgow and Edinburgh. Harvard U.P. ISBN 978-0-674-07059-2. 
  • Cross-Rudkin, Peter; Chrimes, Mike (2008). A Biographical Dictionary of Civil Engineers in Great Britain and Ireland: Vol 2: 1830 to 1890. Thomas Telford. ISBN 978-0-7277-3504-1. 
  • Cunnison, J. and JBS Gilfillan, The City of Glasgow, The Third Statistical Account of Scotland (1958)
  • Daiches, David. Glasgow (1982), scholarly history
  • Doak, A M and Young, A M. "Glasgow at a Glance" (1983)
  • Gibb, Andrew. Glasgow: The Making of a City (1983)
  • Gomme, A H and Walker, D. "Architecture of Glasgow" (1987)
  • Horsey, M. "Tenements & Towers: Glasgow Working-Class Housing 1890–1990" (1990)
  • Hume, John. "Industrial Archaeology of Glasgow" (1974)
  • Lobina, Emanuele; Terhorst, Philipp (29. 1. 2005). D19: WaterTime case study – Edinburgh, UK. Watertime EU Research Project. 
  • Maver, Irene. Glasgow (2000)
  • Malcolm, Sandra. "Old Glasgow and The Clyde: From the Archives of T. and R. Annan" (2005)
  • McKean, Charles. "Central Glasgow: An Illustrated Architectural Guide" (1993)
  • Oakley, Charles. The Second City (1975)
  • Small, G P. "Greater Glasgow: An Illustrated Architectural Guide" (2008)
  • Urquhart, Gordon R. "Along Great Western Road: An Illustrated History of Glasgow's West End" (2000)
  • Williamson, Elizabeth et al. Glasgow (The Buildings of Scotland) (1999)
  • Worsdall, Frank. "The Tenement: A Way of Life" (1979)
  • Worsdall, Frank. "The City That Disappeared: Glasgow's Demolished Architecture" (1981)
  • Worsdall, Frank. "The Victorian City: Selection of Glasgow's Architecture" (1988)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Глазгов&oldid=27552266”