Губеревац (Сопот)

Губеревац
Губеревац;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Сопот
Становништво
— 2011.	535
Географске карактеристике
Координате	44° 32′ 14″ С; 20° 28′ 01″ И / 44.537166° С; 20.467° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Губеревац Губеревац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Губеревац је насеље у општини Сопот у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 535 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Губеревац се налази око 10 километара северозападно од Сопота. Село се налази на рипањској површи, која је јако рашчлањена, због чега је село разбијеног, готово старовлашког типа. Главнији су извори: Прутен, Точак, Бездан и Добрица. Делови су сеоског атара: Гомилице, Врбовац, Преки Гај, Вртаче, Умка, Бојишта, Бодољин, Наврци, Боровик, Мачије Рупе, Равни Рит, Златара, Селица, Суводол, Орнице, Главчине, Ловењак, Стубло, Пољане, Крушик и Бук.

Село се дели на: Старо Село, Главицу, Дубраве, Рт, Реку, Шеварице и Тодоровићски Крај.^[1]

Овде се налази Запис храст код школе (Губеревац).

Историја[уреди | уреди извор]

Губеревац је старије насеље. У атару овога места, као и у околини, наилазило се на трагове прошлости, који показују да је овде морало и много раније постојати неко насеље. Писаних података о овоме селу имамо тек из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739. г) Губеревац је убележен као насељено место под именом Kubrowze.

По предању прве куће биле код гробља, а ту је у близини „Маџарско гробље“. За време Турака у селу је живео бег који је био врло стар. Становништво није могло подносити зулуме и неправду и због тога највећи део напусти село и пође „преко“ (Банат). На путу неке породице задржи „добри бег ошљански“ и насели их у Ошљане, одакле касније преселе у Грбољу, данашњу стару Винчу, и то су прво досељеници који су основали данашњу Винчу (срез врачарски). Остали су прешли „преко“ (Банат). Неке су се породице касније вратиле у Губеревац, а неке су остале.

Као најстарије породице сматрају се: Босанкићи, Ненадовићи и Ћосићи. Ћосићи причају да су њихове породице остали у београдској Винчи, где и данас имају рођаке. У старе породице убрајају се и Јаковљевићи старино од Ужица, Чопићи старином из Херцеговине. Остале породице касније су дошле.^[2]

У околини се налазе остаци рударства и насеља из римског доба.^[3]

Губеревачка шума је била државна, али је у њој било и приватних поседа, па је пре Другог светског рата често долазило до сукоба између сељака и шумара.^[4]

Демографски подаци[уреди | уреди извор]

У насељу Губеревац живи 530 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (45,4 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 227 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.448
1953.	1.439
1961.	1.269
1971.	1.055
1981.	918
1991.	755	724
2002.	646	694

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	635	98,29%
Украјинци	1	0,15%
Југословени	1	0,15%
непознато	8	1,23%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	4	8
80+	6	12
75—79	12	27
70—74	33	34
65—69	26	30
60—64	32	30
55—59	15	20
50—54	20	27
45—49	15	16
40—44	19	5
35—39	25	11
30—34	22	19
25—29	16	14
20—24	17	10
15—19	6	10
10—14	16	18
5—9	15	26
0—4	11	19
Просек :	45,4	46,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	323	343	322	305	291	260	227

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	69	61	30	15	22	20	7	2	0	1	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	268	62	179	17	10
Женски	273	23	167	81	2
УКУПНО	541	85	346	98	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	132	40	0	0	32
Женски	68	32	0	0	5
УКУПНО	200	72	0	0	37
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	9	6	1	17
Женски	0	1	4	0	3
УКУПНО	5	10	10	1	20
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	8	7	1	0
Женски	2	0	1	4	15
УКУПНО	2	8	8	5	15
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	5
Женски	1	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	5

Галерија[уреди | уреди извор]

Месна канцеларија и здравствена станица.
Споменик палим мештанима у Другом светском рату.

Референце[уреди | уреди извор]

^ Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 60-61.
^ Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 61-62.
^ Римска рударска метропола код Сопота („Вечерње новости”, 6. август 2017)
^ "Политика", 27. јан. 1935
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927, објавјено (1927 г.), „Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.), Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 60-61.

[2] Боривоје М. Дробњаковић, Космај, у Насеља и порекло становништва, књига 26, уређује др Јован Ердељановић, Београд 1930, 61-62.

[3] Римска рударска метропола код Сопота („Вечерње новости”, 6. август 2017)

[4] "Политика", 27. јан. 1935

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Градска општина Сопот
Насеља Сопота	Бабе Губеревац Дрлупа Дучина Ђуринци Мала Иванча Мали Пожаревац Неменикуће Парцани Поповић Раља Рогача Ропочево Сибница Слатина Сопот Стојник
Верска здања	Црква Светог пророка Илије у Малом Пожаревцу Црква Светог Марка у Стојнику Манастир Тресије Манастир Сибница Манастир Кастаљан
Културна добра општине Сопот	Зграда школе у Поповићу Клеопатрина чесма Надгробни споменик војводи Павлу Цукићу Споменик Космајском партизанском одреду Стара кућа породице Жмурић Стара кућа породице Жујовић Стари хан у Сопоту Хан Пантића у Горњој Раљи Хан Радосављевића у Доњој Раљи
Саобраћај у Сопоту	Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Мали Пожаревац Железничка станица Раља Железничка станица Мала Иванча Железничка станица Сопот Космајски Градско саобраћајно предузеће Београд
Грб градске општине Сопот Градска општина Сопот