Застава 101

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Застава 101
Zastava 101 in n Leipzig, Saxony, Germany.jpg
Преглед
Произвођач Застава аутомобили, Крагујевац
Познат као Стојадин и Кец
Производња 16. новембар 197120. новембар 2008.
Каросерија и шасија
Класа Мали породични ауто
Каросерија 3/5 врата (хечбек)
2 врата (пикап)
Слични Застава 128
Погонски агрегат
Мотор четворотактни
линијски са 4 цилиндра
1.116 и 1.290 cm3
Степен преноса 4 и 5 степени (мануелни)
Величине
Међуосовинско
растојање
2.449
Дужина 3.886
Ширина 1.590
Висина 1.372
Маса 830

Застава 101 односно Скала, популарно звана Стојадин и Кец, била је аутомобил који је производила фабрика „Застава аутомобили“ из Крагујевца, од 1971. до 2008. године. Настао је на бази тада технички веома модерног „Фијата 128“, са мало измењеним задњим делом — петим вратима и био један од првих аутомобила произвођених у данас превлађујућој „хечбек” варијанти.

У току своје 37 година дуге производње, од 16. новембра 1971. до 20. новембра 2008. године, овај аутомобил је произведен у укупно 1.045.458 примерака. Милионити примерак је произведен 1991. године, а рекордна годишња производња била је 1979. године, када је са монтажних трака сишло 88.918 примерака. За време производње аутомобил је неколико пута био технички и естетски унапређиван, али је до краја производње задржао свој препознатљиви облик. Године 1988. године је добио назив „Скала” и задржао га до краја производње. Производио се у варијантама са пет и троје врата и најчешће са мотором од 55 коњских снага, запремине 1.100 кубика. Поред лимузине, „Застава 101” је била у понуди и као „пикап” доставно возило, које је производила фабрика „Застава специјална возила” из Сомбора и он се производио до 2010. године.

„Застава 101” је убрзо по почетку производње стекла статус „националног возила” у Југославији и постала најпродаваније Заставино возило. Због приступачне цене, брзо је преплавила домаће путеве и улице, а постигла је и значајан извозни успех, превасходно у земљама западне и источне Европе, али и широм света. Посебну популарност стекла је у Пољској, где је у периоду од 1973. до 1983. године склапана у Фабрици путничких аутомобила (ФСО).


Настанак модела[уреди]

Руководство „Завода Црвена застава”, предвођено директором Првославом Раковићем крајем 1960-их година је трагало за новим моделом аутомобила којим би употпунили производни програм „Застава аутомбила”, чија се производња и продаја тих година кретала узлазном путањом и из године у годину је бележила раст. Они су желели да свој производни програм употпуне породичним аутомобилом, који би се нашао између тада већ легендарне „Заставе 750”, која је била мали градски аутомобил и „Заставе 1300”, која је била пословно-породична лимузина. Руководство је тада дефинисало какав аутомобил жели. Напре је одлучено да запремина мотора мора бити између тадашња два модела (750 и 1.300), а потом и да каросерија новог модела мора бити вишенаменска па класична лимузина (каросерије типа „берлина”) није долазила у обзир. Последње питање које је требало да дефинише нови модел је било питање погона, па се руководство двоумило између погона на предњим или задњим точковима. Пратећи савремене трендове, а посебно тржишни успех британског аутомобила „Мини Морис”, који је поседовао вучу на предњим точковима са напред попречно постављеним мотором, руководство Црвене заставе је одлучило да у свом новом моделу примени исти концепт.[1]

Умберто Агнели и Данте Ђакоза, са наградом за аутомобил године у Европи, 1970.

Приликом одабира новог модела руководство „Црвене заставе” је помоћ потражило од својих традиционалних партнера из „Фијата”, који су им понудили да лиценцирану производњу прошире са моделом „Фијата 124“, али су они то одбили. Готово у исто време производњу овог модела су прихватили Совјети, који су потом основали компанију „АвтоВаз” у граду Тољатију, где је од 1970. године отпочела производња лиценцираног модела „Фијат 124” под називом „ВАЗ 2101”. Од 1965. године „Мини Морис” се склапао у фабрици „Иноћенте” у Милану, па је „Фијат” одлучио да на сопствене аутомобиле примени нека од нових техничких решења. Нови модел назван „Фијат 128”, са новим техничким решењима у виду погона на предњим точковима и попречно постављеног мотора од 1.100 кубика, „Фијат” је премијерно представио у пролеће 1969. године. За то време ово је био веома технички напредан аутомобил, са унапређеним системом за управљање и кочење, па је из тих разлога фебруара 1970. године био проглашен за европски аутомобил године.[1][2]

Руководство „Црвене заставе” је увидело потенцијал новог модела „Фијат 128”, али нису хтели да производе још један лиценцирани аутомобил, па су са „Фијатом” отпочели преговори да им уступе право над пројектом како би га кориговали у сопствене сврхе. Након дугих преговора, у којима је руководство „Фијата” увидело решеност „Црвене заставе” да се избори за ексклузивно моторно возило, понуђена им је одбачена варијанта „Фијата 128“ — под радним називом „Фијат 128 б1“. Упоредо са радом на стандардној верзији модела „128“, фијатови конструктори, предвођени Данте Ђакозом су направили још две верзије — са петоро и троје врата. Оба ова модела била су у „хечбек“ варијанти, али пошто тада није била пракса да се аутомобили производе у овој варијанти, „Фијат” је одустао од ових модела. Руководство „Црвене застава” је прихватило модел са петоро врата, док је модел са троје врата 1971. године послужио као узор за модел „Фијат 127“. Касније се испоставило да је препуштање овог модела „Црвеној застави”, била грешка „Фијата” јер је она постала произвођач једног од првих модерних „хечбек“ возила.[1][2]

Упоредо са преговорима око новог модела, „Црвена застава” је са „Фијатом” 23. фебруара 1968. године склопила Уговор о техничко-производној сарадњи и заједничком улагању у циљу повећања капацитета на 70.000 путничких возила и 5.000 камиона годишње. Ово је био први Уговор такве врсте у Југославији и по њему је „Фијат” уложио у „Црвену заставу” 5 милиона долара. Годину дана касније, 22. маја 1969. године руководства „Фијата” и „Црвене заставе” су потписале допуну Уговора, којом је била предвиђена реконструкција производних капацитета, као и изградња нових објеката за производњу 170.000 путничких аутомобила годишње. Допуном Уговора је било дефинисано и уступање права над пројектом за производњу новог модела „Застава 101”.[3][4]


Фијат 128

Почетак производње[уреди]

Презентација модела „Застава 101” почетком 1971. године.

Током 1970. године у Италији је направљено неколико прототипова „Заставе 101” који су служили испитивањима, али и презентацији јавности. Прве наговештаје јавности да је у припреми нови модел „Заставе” изнео је још с јесени 1968. године генерални директор Завода „Црвена застава” Првослав Раковић, када је новинарима рекао да припремају „ново возило које ће демонстрирати заиста сасвим савремену технику”. Јавност је била веома заинетерсована, па су новинари разних југословенских ауто-магазина извештавали и нагађали о новом аутомобилу. Прва презентација новог модела била је у „Авто магазину” (број 26 од 16. децембра 1970) где је нови модел био штуро представљен јавности без званичног имена па је био крштен „југо-ауто”. Прво званично представљање модела „Застава 101“ као новог модела „Црвене заставе” било је на тада десетом јубиларном међународном сајму аутомобила у Београду 16. априла 1971. године.

Својим савременим техничким карактеристикама — предњи погон, независно ослањање на свим точковима, мотор са брегастом осовином у глави мотора, простарност кабине у односу на спољне димензије — наслеђеним од „Фијата 128”, нови модел „Застава 101” је брзо добио симаптије јавности и прве евентуалне купце. Посебна актрактивност модела чинила је измена каросерије у односу на „Фијат 128”, па је уместо класичне лимузине типа „берлина” добијена једна од првих лимузина у „хечбек” варијанти. Овим изменама знатно је повећан пртљажни простор аутомбила, који је износио 325 литара, односно 1.010 литара са обореним седиштима.

Модел Заставе 101 са почетка производње

Производња „Заставе 101” почела је 16. новембра 1971. године у старим фабричким објектима, с обзиром да нова фабричка хала још увек била у изградњи. То је знатно успорило процес производње, па је дневно произвођено свега 30 до 50 возила. Рок за почетак серијске производње у новој фабричкој хали био је 1. мај 1972. године, али је она отпочела неколико дана пре заказаног рока 25. априла 1972. године. Почетак серијске производње новог аутомобила никада није једноставан процес, па је тако било и у случају модела „101”. Посебан проблем „Црвена застава” је имала са коперантима који су каснили са испоруком неопходних делова, а највећи проблем је био са фабриком „21. мај” из Раковице, која је каснила са серијском производњом мотора. Како би се превазишао овај проблем, првих година су у моделе „Заставе 101”, поред мотора из Раковице, уграђивани мотори увожени из Италије (Фијат) и Аргентине (Фијат Конкорд).[a] Слабости у почетку производње одразили су се и на испоруку возила купцима, па су листе чекања за преузимање новог возила биле веома дуге, а на возило се чекало пет—шест месеци. Упркос дугом чекању и повећаној цени возила, интересовање купаца за модел „101” стално је расло.[4]

На почетку производње, купцима је „Застава 101” била понуђена у две верзије — „Стандард” и „Делукс” (De Luxe). Де лукс се од стандардне верзије разликовао по седиштима од црвеног скаја, док је стандард имао седишта од црног скаја; црвеним тепихом на поду; хромираним лајснама на тапацирунзима врата; имитацијом дрвета на плочи испред сувозача, која затвара отвор за радио-апарат; ручици мењача, која је била провидна са знаком З унутра, док је стандард имао црну куглу и хромираним лајснама на праговима и ивицама крова. Године 1975. купцима је представљен нови стандардни модел „Заставе 101”, који је добио црну маску хладњака у облику саћа, уместо до тада сребрне. Уместо модела „Делукс” 1976. године је представљен новим модел „Застава 101 Л”, који се од „Делукса” разликовао по новим браницима са гуменом лајсном, седиштима и тапацирунзима врата од плиша, који се такође налазио и на задњој полици. Наслон седишта је могао обара у назад, а маска хладњака је била другачијег дизајна са две сребрне хоризонталне линије. Такође, овај модел је имао светло хода уназад, електричну пумпу за прање ветробрана, упаљач за цигарете, показивач температуре мотора на инструмент табли (умето до тада сигналне лампице), као и серво уређај за кочење. Последње серије стандардног модела имале су ознаку „Застава 101 Б” (базни модел) и седишта са модела „101 Л”, која се обарају. Сви ови модели имали су исти мотор од 1.116 cm³. Једина измена у мотору код првих верзија „Заставе 101” настала је априла 1976. године када је уведена брегаста осовина са ширином брега од 20 mm уместо старе од 14 mm.[4]

Развој модела[уреди]

Застава 101 „конфорт” и Застава 101 основни модел.

Пратећи развој „Фијата 128”, „Црвена застава” је осетила потребу за модернизацијом „Заставе 101” па је током 1977. и 1978. године јавности представила нове моделе „Заставе 101”, чија је серијска производња отпочела 1979. године. Измене на овим моделима биле су базиране на моделу „Фијат 128 специјал” из 1974. године, као и на моделу „Фијата 128” са двоје врата. Основни модел „Заставе 101” тада је добио назив „конфорт”, а побољшане верзије су носиле називе — „специјал” и „супер”. Упоредо са овим моделима отпочела је и производња „Заставе 101” са троје врата, која је добила назив „медитеран” у част Осмих медитеранских игара, које су одржане у Сплиту септембра 1979. године. Нови основни модел „конфорт” имао је одређена визуелна унапређења у односу на до тада основни модел „101 Б” у виду — пластичних лајсни на вратима и крилима, нове маске хладњака са четвртастим фаровима, браника без одбојника са црним пластичним навлакама на крајевима, грејача задњег стакла, сигнала активиране ручне кочнице и недовољног ниво уља на инструмент-табли, предњих седишта са наслоном за главу, мањег и мекшег волана, малих пластичних црних капа са ознаком З на средини точкова уместо хромираних раткапни и др. Модел „конфорт” је и даље задржао исти мотор од 1.116 ccm³ и 55 KS, док су побољшани модели „специјал” и „супер” поред нових визулених измена имали и одређене техничке измене.[5]

Модел „специјал” се производио са мотором од 1.290 ccm³ и двогрлим карбуратором, а развијао је снагу од 73 KS. Он је имао мерач броја обртаја на инструмент-табли, а уместо пепељаре, која је била премештена у конзолу испред ручице мењача, на средини је имао мераче притиска уља и температуре мотора. Такође, на овај модел су биле уграђиване другачије фелне израђене од лакше легуре. Модел „супер” је носио ознаку „Застава 101 С” и „Застава 101 СЦ” (супер конфорт) у завиности од годишта производње, а имао је мотор од 1.116 ccm³ са 64 KS и двогрлим карбуратором. Овај модел је био опремљен као комфорт, с изузетком предњих седишта која су била интегрисана са наслоном за главу. Модел „медитеран” са троје врата имао је већину визуелних и ентеријерских измена као и остали модели с тим што је задржао округле фарове са основног модела. Имао је стакла у зеленом тону што је ублажавало сунчеве зраке и вожњу чинило пријатнијом. Овај модел био је прављен у две варијанте са основним мотором од 1.116 ccm³ и 55 KS и јачим мотором из модела „специјал” од 1.290 ccm³ и 73 KS. У зависности од јачине мотора, аутомобил је на петим вратима и на плочи испред сувозача, која затвара отвор за радио-апарат, имао одговарајући натпис са кубикажом мотора — 1.100 или 1.300. Тапацирунзи врата код сва четири нова модела израђивала су се у четири боје — црна, сива, драп-бела и црвено-наранџаста.[5]

Унутрашњост модела „Застава 101 конфорт”.

Крајем 1970-их година „Фијат” је након више од 3.000.000 произведених примерака „Фијата 128” одлучио да му припреми наследника па се 1978. године појавио „Фијат Ритмо”. Пошто је потражња за овим моделом и даље постојала руководство „Фијата” је понудило „Црвеној застави” да настави производњу овог модела у Крагујевцу. На Међународном сајму аутомобила у Београду априла 1980. године јавности је била представљена „Застава 128”, чија је серијска производња отпочела 15. маја 1980. године. У почетку се производила са моторима од 1.116 ccm³, а од наредне 1981. године и са моторима од 1.290 ccm³. Због велике потражње на тржишту „Фијат” је „Заставу 128”, али под називом „Фијат 128 ЦЛ” наредне четири године пласирао путем своје продајне мреже. Почетком производње модела „128” модел „101” је добио директног конкурента на југословенском тржишту. Иако је „Застава 128” прављена у новијој верзији „Фијата 128” друге генерације из 1978. године, која је имала потпуно нову инструмент-таблу, шире бранике са интегрисаним позиционим светлом и мигавцима, нове фелне и друге детаље, које ће „Застава 101” преузети тек 1983. године, потражња за моделом „101” је и даље расла.[5][6]

Нови модели „Заставе 101” су се производили све до средине 1983. године, када су их заменили модели који су имали доста измена, преузетих из модела „Застава 128”. Бројне измене захтевале су и ново име модела па је тада основни модел понео име „Застава 101 GT”, а побољшани модел „Застава 101 GTL”. Оба модела су се производила са моторима од 1.100 и 1.300 -{ccm³}, односно са 55 и 65 KS, па су у зависноси од јачине мотора носили и ознаку GT/GTL 55/65. Међу бројне естетске измене, нови модели су добили — нови шири браник са интегрисаним позиционим светлом и мигавцима, нове бочне показиваче правца у облику ромбоида на предњим крилима, бочне лајсне са сребрном траком на доњем делу врата и предњег крила, нови дизајн челичних фелни са четири поља на којима су се налазила по два правоугаоника и малим црним металним раткапнама на средини и др, нову маску хладњака са сребрним линијама и натписом „Застава”. Унутрашњост нових модела била је различита. Модел GT је имао модернизовану инструмент-таблу сличну оној из претходних модела „Заставе 101”, док је модел GTL имао потпуно нову инструмет-таблу преузету из „Заставе 128” са по два прекидача са леве и десне стране, потпуно новим командама за грејање и проветравање и са великом затвореном касетом испред сувозача и отвореном полицом изнад ње. У унутрашњости оба модела је преовладавала браон боја, а тапаџирунзи врата су били у комбинацији скај-тканина, у такође браон боји. Ручица мењача и рукохват ручне кочнице су добили нови дизајн, као и задња полица која се подизала заједно са трећим/петим вратима.[7]

На новим моделима GT/GTL примењено је ново мекше и удобније вешање, па је возило постало незнатно ниже, што је доста допринело стабилности возила. На моделу GTL модификован је кочиони систем и усавршено заптивање кочионих цилиндара, а резервоар кочионе течности је премештен са унутрашњег блатобрана на носач акумулатора, чиме су скраћени водови од резервоара до главног кочионог цилиндра и спречено стварање гасних чепова у систему. Мотори на новим моделима су били стандардни од 1.116 ccm³ са једногрлим карбуратором и од 1.301 ccm³ са двогрлим карбуратором. Једина техничка измена у односу на претходне моделе тада је била увођење сајле за гас уместо полуге. Године 1986. примењена је нова врста заптивке главе цилиндара која се није притезала на првом сервису, за разлику од старог типа којој је било потребно затезање.[7]

Скала[уреди]

Нови лого „Црвене заставе” из 1987. године.

Године 1983. приликом извоза аутомобила у Велику БританијуЦрвена застава” је увела нови заједнички назив за све моделе намењене извозу на ово тржиште. Сви модели тада су добили комерцијални назив „YUGO”, а разликовали су се према бројним ознакама. „Југо” је носио ознаку 45/55 у стандардној и GL у лукс верзији, док су модели „101” и „128” носили ознаку 311/313, 511/513 и 411/413. Приликом овакве нумерације први број је означавао број врата, док су друга два броја означавала радну запремину мотора.[8] Након почетка извоза Југа у САД, названог „посао столећа”, али и све веће популаризације овог модела на домаћем тржишту, Заводи „Црвена застава” су 1987. године свој комерцијални назив „Застава” променили у YUGO.[9] Модели „Заставе 101” тада су добили нове називе па су модели GТ 55/65 постали 1.1 GX/1.3 GX, док су модели GТL 55/65 постали 1.1 GLX/1.3 GLX. Ово преименовање пратиле су минималне измене на возилу, које су се огледале у бочним лајснама са црвеном тракицом уместо сиве, потпуно црним квакама на вратима, као и старим моделом челичних фелни са округлим отворима, које су на средини имале пластичне раткапне са ознаком Y. Такође, оба модела и основни и побољшани су имали новији модел инструмент-табле из модела GТL, односно „Заставе 128”. Техничке измене биле су такође минималне и огледале су се у извођењу 4-2-1 издувне гране на свим верзијама и примени разводника паљења са депресионим коректором предпаљења уместо центрифугалног.[10]

Године 1988. „Црвена застава” је обележвала велики јубилеј — 135. година од оснивања „Тополивнице” у Крагујевцу и 35. година од почетка производње аутомобила „1853—1953—1988”. Средином исте године у оквиру обележавања јубилеја сва возила су добила нове комерцијалне називе — „Југо” је постао „Корал”, а „101” је постао „Скала”. Октобра 1988. године отпочела је производња, нешто раније јавности представљеног новог модела чији је радни назив био „Застава 103”, а комерцијални „Флорида”. Приликом увођења нових комерцијалних назива, током 1987. и 1988. године, једини модел који је задржао ранији назив била је „Застава 128”, која је због Уговора око лиценци са „Фијатом” задржала оригинални назив, с тим што јој је додат назив Скала 55/65 у зависности од јачине мотора.[11][12][10]

YUGO Skala 55 са почетка производње овог модела, крајем 1980-их година.

Ново име возила „Скала” значило је и нову класификацију модела, па је основна верзија носила назив „Скала 55”, док је побољшана верзија имала назив „Скала 65”. Ново име донело је и нове измене на возилу. Маска хладњака је била црна са сребрним оквиром на средини и сребрним лајснама које иду од оквира до фара са леве и десне стране, уводник ваздуха на поклопцу мотора који је за разлику од претходних модела имао само један ред прореза за ваздух, интегралних бочних стакала (без лептира) на предњим вратима са ретровизором подесивим изнутра, нови дубљи пластични браници са црним рубовима или метални хромирани са пластичним рубовима (у зависности од модела), нове пластичне раткапне са знаком Y, шире бочне лајскне, натпис „YUGO” на предњим крилима изнад лајсне, као и натпис „Скала 55/65” (у зависности од модела) на задњим вратима. Уз доплату било је могуће наручити фелне од лаке легуре, које су такође уз доплату биле доступне и на моделима „Корал”. Унутрашњост возила је такође претрпела одређене измене и била је у комплетно сивој или окер-жутој боји, укључујући и инструмент-таблу и све детаље ентеријера, као и седишта, која су била удобнија у односу на претходне верзије. Тапацирунзи на вратима су били потпуно новог дизајна — пластични са преко нанетим слојем који имитира влакна тканине, а такође су имали и нове рукохвате. На свим верзијама је, поред већ стандардне 4-2-1 издувне гране, примењено електронско паљење по систему „BOSCH”. Модел „Скала 65” имао је петостепени мењач и нову стабилизациону полугу (баланс-штанглу), као и нови двогрли карбуратор са аутоматским саухом.[10]

Модели „Скала 55/65” производили су се без битнијих промена све до 1994. године, када су настали нешто модификовани модели Скала 55 c/65 c, с тим што је производња модела с троје врата била прекинута још 1990. године. Најважнија модификација је била примена петостепеног мењача и нове стабилизационе полуге код свих верзија. Унутрашњост возила је остала непромењена изузев нове инструмет-табле. У ентеријеру возила је била примењена тамнија нијанса тапацирунга врата сиво-црна уместо сиве, док је окер-жута била избачена из производње још током 1991/92. године. Такође, на задњем бранику је поред светла за ход у назад било постављено и светло за маглу. У зависности од године производње, разни модели „Скале” су имале различите ретровизоре, најчешће постављане на вратима, испод стакла, са старије генерације модела „Корал”. Уз мање измене у виду раткапни са модела „Темпо” и „Корал”, као и ужих пластичних браника са модела „Застава 128”, током 2002. и 2003. године, Скала се производила до краја производње. Године 2002. компанија „Застава” је поново променила комерцијални назив и уместо „YUGO” вратила првобитни „Застава”, па се од 2002. године модел „Скала” производио под називом „Застава Скала 55/65”, уместо дотадашњег „Југо Скала 55/65”.[10]

Zastava Skala Lieferwagen seitlich.JPG

По узору на „Фијат 128 pickup” фабрика „Застава специјална возила” из Сомбора је 1983. године отпочела производњу пикап верзије „Заставе 101” под називом „Застава 101 Т”. Овај модел пратио је технички и други развој „Заставе 101”, па се од 1988. године и он звао „Скала”. Рађен је у неколико верзија — Скала 1.1 Poly, Скала 1.1 Pick-Up, Скала 1.1 Poly Kombi, Скала 1.1 Poly Pekar и Скала 1.1 Poly JV. Производио се и након 2008. године, односно након престанка производиње питничких модела „Скале”, а последњи примерци овог модела направљени су 2010. године.

Средином 2007. године уведена су одређене измене на моделу „Скала” — нова инструмент-табла са дигиталним бројачем пређених километара, показивачем броја обртаја и електронским брзинометром који је сигнал добијао електричним путем уместо сајле; нови алуминијумски хладњак; унутрашњи ретровизор је био лепљен на ветробранско стакло; спољни ретровизори су преузети од „Фијата Сеићента”, главчине предњих точкова, лежајеви и хомокинетички зглобови су преузети од „Заставе 10”, односно „Фијата Пунта”; примена једног кључа за све браве на аутомобилу. Почетком 2008. године извршена је последња измена на моделу „Скала” када је почела уградња задњих врата са стаклима без лептир стакла.[10]

Последње године и крај производње[уреди]

Током 1990-их година производња аутомобила у „Застави” је прошла трновит пут. Након распада СФР Југославије, 1991. године „Застава” је изгубила бројне кооперанте у фабрикама које су биле у другим југословенским републикама, а пре свега у Хрватској и Босни и Херцеговини. Након тога, увођењем санкција СР Југославији 1992. године обустављен је извоз возила. Услед лоше економске ситуације и хиперинфлације 1993. године, као и пада куповне моћи становништва, опала је потражња за куповином нових аутомобила. Производња аутомобила је тада од 183.393 комада у 1990. години спала на 5.535 комада у 1993. години. Управо те 1993. године остварена је рекордно ниска производња модела „101” када је са производних погона сишло само 772 комада.[13][14]

Постепена нормализација производње и продаје возила, као и извоз возила након 1996. године, прекинут је 1999. године НАТО бомбардовањем СР Југославије. На мети НАТО бомардера нашла се и фабрика аутомобила и то два пута — 9. и 12. априла. Том приликом уништено је 160.000 квадрата производних површина. Након бомардовања, већ у јесен 1999. године обновљена је производња аутомобила и те године је произведено укупно 1.628 комада модела „Скала”. Године 2000. „Застава” је почела да извозом у бивше југословенске републике, па су се заставини аутомобили по први пут након 1990. године нашли на тржишту Словеније, Хрватске, Македоније и Босне и Херцеговине. Након петокотабрских промена 2000. године „Застава” је почела да тражи стратешког партнера, а 2001. године су јавности представељни нови модели „Корал In/In L” и „Флорида In/In L” који су били резултат сарадње Заставе са дизајнерском кућом „Хеулиез” и са „ПСА групом”. Верзије „Корала” и „Флориде” са ознаком „In L” имале су моторе од 1,1 и 1,6 литара из пежовових модела „106” и „306”. Упркос знатној модернизацији ових модела, потражња за моделом „Скала” и даље је постојала на домаћем тржишту.[15][14]

Током производње дуге пуних 37. година „Застава 101” је прошла пут од модерног аутомобила, са веома напредним техничким решењима, на почетку производње, до технички застарелог модела са најдужим стажом у производњи, на крају производње. На овакав однос утицали су бројни фактори. Модел „Флорида”, који се појавио 1988. године био је припреман за наследника модела „101”, али услед распада земље и санкција он није заживео у правом смислу. Како се нашла у незавидном финансијком положају и није могла да ради на стварању нових модела, „Застава” није желела да се одрекне модела „101” за којим је и даље владала потражња на домаћем тржишту и ако би да није било рата и санкција његова производња била обустављена вероватно почетком 1990-их. Последње године производње „Застава 101” је била званично други најјефтини аутомобил на свету са ценом од 419.903 динара или 5,120 евра.

Производња модела „101/Скала” престала је 21. новембра 2008. године након пуних 37 година производње. Укупно је произведено 1.045.458 комада модела „101/Скала”, као и 228.274 модела „128” што укупном збиру износи 1.273.732 примерака југословенске варијанте легендарног „Фијата 128”.[16][14]

Извоз[уреди]

Веома напредне техничке карактеристике преузете из „Фијата 128”, као и тада сасвим нова и практична „хечбек” варијанта каросерије „Застави 101” су отворила извозна врата широм Европе и света. Модели намењени извозу су уместо назива „Застава 101“ имали назив „Застава 1100“, јер је француска компанија „Пежо” полагала право на троцифрене ознаке са нулом у средини. Појавом модела са мотором од 1.300 cm³ коришћен је и назив „Застава 1300”. Након, почетка извоза Заставиних возила у Уједињено Краљевство, у договору са дистрибутреском кућом је 1983. године уведен посебан систем означавања модела, где је прва бројка означавала број врата 5 или 3, док су остала два броја дефинисла запремину мотора 11 за моторе од 1.100 и 13 за моторе од 1.300 cm³, па се „Застава 101” на овом тржишту продавала под нумерацијом — 511, 513, 311 и 313.[8][17]

Почетак извоза „Заставе 101” отпочео је одмах након почетка производње овог модела 1971. године, када је осам аутомбила извежено у Пољску и Грчку, које ће касније постати водећа инострана тржишта за модел „101”. Након почетка серијске производње, наредне 1972. године отпочела је дистрибуција „Заставе 101” на инострана тржишта па је током те године извежено 1.361 комада. Раст извоза „Заставе 101” растао из године у годину па је 1976. је достигао 12.325 комада, а 1978. године 11.067 комада. Рекордан извоз модела „101” остварен је 1981. године када је извежено 24.026 комада, након чега долази до стагнације. Управо у том периоду Застава је отпочела са производњом „Фијата 128”, односно „Заставе 128”, која је била директна конкуренција моделу „101”, као и почетка производње „Југа”, који ће наредних година постати главни Заставин извозни адут. Након почетка извоза „Југа” у Сједињене Америчке Државе, средином 1980-их година, многи дистрибутери Заставиних возила из других земаља су почели да увећавају наруџбине „Југа” на рачун „Заставе 101”. Слична ситуација поновила се након, 1988. године када се појавио нови модел „Југо Флорида”, који је користио моторе исте кубикаже.[17]

У периоду од почетка производње „Заставе 101”, 1971. године па до увођења санкција Савезној Републици Југославији, 1992. године укупно је извежено 224.851 комада „Заставе 101”. Од 1965. до 2008. година „Застава аутомобили” су на инострано тржиште пласирали укупно 645.565 аутомобила, што чини да је извоз „Заставе 101” представљао 1/3 укупног броја извезених возила.[14][17]

Модели Заставе 101[уреди]

назив модела производња опис модела фотографија
1971 — 1979 (прва генерација)
Zastava 101 / 101 B 1971—1979 Основни модел, који је унапређен 1976. године, а последња серија из 1979. године је носила ознаку 101 B.[4]
Zastava 101 in n Leipzig, Saxony, Germany.jpg
Zastava 101 lux 1971—1976 Лукс модел, али само са бољом опремом — седишта од црвеног скаја, хромиране лајсне на тапацирунзима врата, ручица мењача која је била провидна и са знаком З унутра, хромиране лајсне на праговима и ивицама крова, пластична маска хладњака у црној боји и др.[4]
Zastava 101 L 1976—1979 Унапређени лукс модел, са новом опремом — седишта и тапацирунзи су били од плиша, наслон седишта се обарао уназад, маска хладњака је имала две сребрне хоризонталне линије, светло хода уназад, електрична пумпа за прање ветробрана, упаљач за циграете, показивач температуре мотора уместо сигналне лампице, серво-уређај за кочење и др.[4]
1979 — 1983 (друга генерација)
Zastava 101 confort 1979—1983 Нови основни модел, са новом опремом — четвртасти фарови, нова маска хладњака, нови волан, грејач задњег стакла, нова седишта са наслоном за главу, нове боје ентеријера, пластичне лајсне на вратима и др.[5]
Zastava 101 Confort -20071006.jpg
Zastava 101 super i SC 1979—1983 Побољшани основни модел, чија се унутрашњост од модела конфорт разликовала у седиштима спортског типа, која су била интегрисана са наслоном за главу. Имао је мотор са 1.116 ccm³ и 64 KS и двогрли карбуратор.[5]
Zastava 101 special 1979—1983 Лукс модел, који је имао нове фелне од лаке легуре, као и инструмет-таблу која је имала бројач обртаја, као и уграђене бројаче притиска уља и температуре воде, који су били ван инструмент табле. Имао је мотор са 1.290 ccm³ и 73 KS и двогрлим карбуратором.[5]
Zastava 101 mediteran 1979—1983 Модел са каросеријом са троје врата. Унутрашњост је имао као конфорт, али су на њему задржани округли фарови са модела прве генерације, а имао је и стакла у боји (зелена и црна). Имао је две врсте мотора — стандардни од 1.116 ccm³ и 55 KS из модела конфорт и побољшани од 1.290 ccm³ и 73 KS из модела специјал.

Модел Заставе 101 са троје врата се производио до 1990. године, а унапређиван је са осталим моделима 1983. и 1988. године. Након 1983. године више није носио засебну ознаку модела „медитеран”, већ је користио назив основног, односно побољшаног модела, у зависности од јачине мотора. Приликом извоза овог модела коришћен је назив Zastava 311, односно Yugo 311.[5][8]

На фотографији се налази „Застава 101” са троје врата намењена извозу из каснијих година производње, око 1988/89. године
1983 — 2008 (трећа генерација)
Zastava 101 GT 55 1983—1987 Нови основни модел са новом опремом — нови шири браници са интегрисаним позиционим светлом и мигавцима, бочним мигавци у облику ромбоида на ивици предњег крила, нови дизајн фелни, редизајнирана инструмент-таблом у браон боји и нови енетеријер у коме је доминирала браон боја.[7]
Szentendre, Retro Design Center 161.jpg
Zastava 101 GT 65 1983—1987 Основни модел, са мотором од 1.301 ccm³ са 65 KS.[7]
Zastava 101 GTL 55 1983—1987 Лукс модел са новом опремом — потпуно нова инструмент табла, преузета из новијих модела „Фијата 128” са по два прекидача са леве и десне стране, потпуно новим командама за грејање и проветравање и великом затвореном касетом испред сувозача и отвореном полицом изнад ње; нови тапацирунзи врата у комбинацији скај-тканина у браон боји, нов дизајн ручице мењача и ручице ручне кочнице, као и нова задања полица, која се подизала са петим/трећим вратима.[7]
Zastava 101 GTL 65 1983—1987 Лукс модел са мотором од 1.301 ccm³ са 65 KS.[7]
YUGO 1.1 GX 1987—1988 Нови назив основног модела након промене тржишног бренда „Застава” у „Југо”, са инструмент-таблом и унтрашњим енетријером из модела „GTL”.[10]
YUGO 1.3 GX 1987—1988 Основни модел са мотором од 1.301 ccm³ са 65 KS.[10]
YUGO 1.1 GLX 1987—1988 Лукс модел.[10]
YUGO 1.3 GLX 1987—1988 Лукс модел са мотором од 1.301 ccm³ са 65 KS.[10]
YUGO Skala 55
Zastava Skala 55
1988—2008 Нови основни модел са новом опремом — нова маска хладњака, нова хауба са једним редом прореза и пластичним уводником ваздуха, нове пластичне раткапне, интегрална бочна стакла на предњим вратима (без лептир стакла) са ретровизорима подесивим изнутра, унутрашњост возила и интрумент-табла су били у сивој и окер жутој боји (избачена из употребе 1991/92), тапацирунзи врата су били потпуно новог дизајна (пластични са слојем који имитира влакна тканине), електронско паљење и петостепни мењач (од 1994. године), светло хода уназад и светло за маглу на задњем бранику. Браници су до почетка 1990-их били са ранијих модела (метални хромирани са пластичним рубовима), а након тога су до почетка 2000-их уграђивани дубљи пластични браници са интегрисаним задњим светлима хода уназад и за маглу, након чега су добили уже пластичне бранике са модела „Застава 128”. Последње серије овог модела имале су савремену дигиталну таблу са електронским брзиномером и показивачем броја обртаја. Након повратка оригиналног тржишног бренда „Застава”, уместо дотадашњег „Југо”, 2003. године модел је био претрпео измене у називу.[10]
Модел Скала 55 са почетка производње
Модел Скала 55 са ширим браницима
Модел Скала 55 са краја производње
YUGO Skala 65
Zastava Skala 65
1988—2008 Основни модел са мотором од 1.301 ccm³ са 65 KS.[10]
YUGO Skala 55 c
Zastava Skala 55 c
1994—2008 Лукс модел са петостепеним мењачем и двогрли карбуратор са аутоматским саухом, од почетка производње, док је унутрашњост пратила измене основног модела.[10]
YUGO Skala 65 c
Zastava Skala 65 c
1994—2008 Лукс модел са мотором од 1.301 ccm³ са 65 KS.[10]

Техничке карактеристике[уреди]

Културолошки утицај[уреди]

Статистика[уреди]

„Застава 101” је била најдуже произвођени и најпродаванији аутомобил у историји „Застава аутомобила”. У току 37 година дуге производње укупно је произведено 1.045.458 комада модела „101/Скала”, као и 228.274 модела „128” што у укупном збиру износи 1.273.732 примерака југословенске варијанте легендарног „Фијата 128”. Од укупно 4.024.978 произведених аутомобила из основног и допунског програма „Заставе” модел „101/Скала” је чинио 25,97%, односно 31,64% у збиру са моделом „128”. Такође, од укупно 53 године колико је трајала производња аутомобила у Застави, модел „101/Скала” се производио 37 година што је 69,81% времена постојања ове фабрике.[16][21]

Упркос чињеници да је извоз Југа у САД, од 1984. до 1991. године, био сматран за „посао века” и промовисан као најбољи извозни посао југословенске аутомобилске индустрије, заставин аутомобил који је постигао највећи извозни успех био је управо модел „101/Скала”. Застава је од 1965. године, када је отпочео извоз аутомобила, па до 2008. године, када је прекинута производња извезла укупно 645.565 аутомобила, од чега у периоду од 1971. до 1991. године 224.851 примерака модела „101/Скала” што представља 34,83%[e] или скоро 1/3 свих извезених аутомобила „Заставе”. Такође, модели „101” и „128” су били једни модели „Застава аутомобила” који су се склапали ван граница Југославије — „101” у Пољској, а „128” у Египту[f].[14][14]

Фото галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^
    Фијат 128 рурал
    Компанија „Фијат Конкорд” у била је део Фијатове групације и основана је 1919. године у Буенос Ајресу у Аргентини. Од 1971. до 1986. године је производила модел „Фијат 128”, а поред стандардног модела са четворо и троје врата, производила је и караван верзију под називом „Фијат 128 рурал”. Поред „Фијата 128” ова компанија је производила и друге популарне фијатове моделе, а међу њима и „Фијат 600”, у Југославији познат као „Фића”.
  2. ^ Табела даје податке само за број извезених возила од почетка производње, 1971. до увођења санкција СР Југославији, 1992. године.
  3. ^ Међу „остале земље” спадају — Исланд, Судан, Саудијска Арабија, Шри Ланка, Нигерија, Индија и Боливија.
  4. ^ Дужина возила је варирала у зависности од модела, због различитих димензија браника.
  5. ^ Проценат је добијен на основу удела броја извезених модела „101”, од 1971. до 1991. године у укупном броју извезених аутомобила Заставе од 1965. до 2008. године. Овде није урачунат број извезених модела „101” од 1996. до 2008. године, јер тај податак нисам успео пронаћи.
  6. ^ У Египту је поред модела „Застава 128” склопљено и 720 примерака модела „Југо Флорида”, али тај посао није заживео, док је модел „128” склапан у укупно 72.384 примерака.[14]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Застава 101 — карактеристике и подаци. Крагујевац: Заводи „Црвена застава”, Сервисна служба. 1971. 
  • Застава 101 — руковање и одржавање. Крагујевац: Заводи „Црвена застава”, Конструктивно-развојна служба. 1973. 
  • Кондић, Милорад; Ћорић, Ђорђе (1976). Застава 101. Београд: „Техничка књига”. 
  • Кондић, Милорад; Ћорић, Ђорђе (1978). Застава 101 лукс, супер, медитеран. Београд: „Техничка књига”. 
  • Шеклер, Богдан (1976). Џамбо, Африко. Београд: Књижевна заједница „Петар Кочић”. 
  • Застава 101 — руковање и одржавање. Крагујевац: СОУР Заводи „Црвена застава”, Сектор одржавања производа. 1977. 
  • Застава 101 — употреба и одржавање. Крагујевац: СОУР Заводи „Црвена застава”, Сектор одржавања производа. 1979. 
  • Застава 101. Крагујевац: Заводи „Црвена застава”. 1979. 
  • Кондић, Милорад; Ћорић, Ђорђе (1991). Застава Југо Скала 101 и 128. Београд: „Техничка књига”. 
  • Кадарјан, Данијел (2010). Застава аутомобили — прича о једном бренду. Нови Сад: „Цеком”. ISBN 978-86-85943-97-3. 

Спољашње везе[уреди]