Овча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Овча
Ovca4.jpg
Поглед на део Овче, са црквом у позадини
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Палилула (Београд)
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 2742
Положај
Координате 44°53′10″ СГШ; 20°32′05″ ИГД / 44.886° СГШ; 20.534666° ИГД / 44.886; 20.534666Координате: 44°53′10″ СГШ; 20°32′05″ ИГД / 44.886° СГШ; 20.534666° ИГД / 44.886; 20.534666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Овча на мапи Србије
Овча
Овча
Овча на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11212
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Овча (рум. Ofcea) је градско насеље у градској општини Палилула у Граду Београду. Налази се на левој страни Дунава, у Банату. Према попису из 2011. било је 2742 становника. На простору Београда је позната по извору минералне воде који се сматра лековитим, као и блато око њега. Крај села се налази складиште гаса, поред кога пролази пруга, тако да се Овча налази на једној од линија Беовоза. Овде се налази Железничка станица Овча.

Историја[уреди]

Овча је старо банатско насеље о којем се зна у турско време. Освојена је са падом Београда 1521. године. Касније 1537. године Овча се заједно са Београдом налази у добрима смедеревско-београдског санџак бега Мехмеда Јахајпашића. Затим је увакуфљена 1548, када је подигнута бегова џамија у Београду. Помиње се Овча у Крушевском поменику, а настањена је између 1635-1665. године. Аустријанци су 1688/1689. године пописали у том мочварном месту 60 домова. Када је Банат враћен Турцима, 1706. године Овча потпада под Мехмед-пашин вакуф а њен харач убира темишварски санџак. По попису из 1717. године ту је 40 домова. До 1742. године Овча припада панчевачком процесу, а од те године директно је под Панчевом. Овча је имала 1733. године цркву и свештеника поп Живана. Године 1736. је регистровано 30 домаћинстава, а предстојећи рат са Турцима и куга су угрозили опстанак села. Село су 1737-1739. године пљачкали и Аустријанци и Турци. Извештај из 11. октобра 1739. године наводи да су сви становници Овче са најнужнијим стварима пребегли преко Дунава у Србију. Део становника се после рата повратио у село. Ту је 2. октобра 1742. године разбојник капетан Дијак упао у село, ухватио, малтретирао и опљачкао кнеза и двојицу мештана. Овча је дефинитивно запустела 1746. године од када се води и издаје у аренду као Коморска пустара. Ту су на мочварном и жбуњевитом простору биле две аустријске граничарске стражарнице.[1] Овча је у 19. веку ушла у састав банатске војне границе.

По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године, Овча је православна парохија у саставу панчевачког протопрезвирата. Православно парохијско звање је основано 1815 године од када се воде и матице венчаних и умрлих. Док се православна матица води од 1821. године. Православни храм је посвећен Св. цару Константину и царици Јелени, а парох те 1846. године био је поп Симеон Димитријевић. У месту тада живи 1335 православних душа. У народној вероисповедној школи има 190 ђака које учи Павел Скумпија учитељ.[2] У владичанском двору у Вршцу, за епископа Кенгелца и вршачко грађанство српски композитор Корнелије Станковић је са својом певачком групом извео три концерта 13, 16. и 17. маја 1856. године. Један од певача био је Павел Јанковић из Овче.[3]

Демографија[уреди]

У насељу Овча живи 2059 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,9 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 785 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.950
1953. 1.767
1961. 2.926
1971. 3.381
1981. 2.530
1991. 2.444 2.312
2002. 2.567 2.614
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.642 63,96 %
Румуни
  
705 27,46 %
Роми
  
35 1,36 %
Југословени
  
22 0,85 %
Македонци
  
16 0,62 %
Муслимани
  
7 0,27 %
Мађари
  
7 0,27 %
Хрвати
  
6 0,23 %
Црногорци
  
5 0,19 %
Русини
  
5 0,19 %
Горанци
  
5 0,19 %
Руси
  
3 0,11 %
Словенци
  
2 0,07 %
Немци
  
2 0,07 %
Албанци
  
2 0,07 %
Бугари
  
1 0,03 %
непознато
  
94 3,66 %


Галерија фотографија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Срета Пецињачки: "Панчевачки дистрикт" 1717-1773. године,Нови Сад 1985. године
  2. Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  3. "Световид", Беч 1856. године
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]