Ада Хуја
| Ада Хуја | |
|---|---|
 Ада Хуја (десно) | |
| Административни подаци | |
| Град |  Београд |
| Општина | Палилула |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 23″ СГШ; 20° 30′ 39″ ИГД / 44.8231° СГШ; 20.5107° ИГД |
  Ада Хуја Ада Хуја на мапи Града Београда | |
Ада Хуја је градска четврт у Београду која се налази на територији градске општине Палилула.
Ада Хуја је индустријска зона. Ипак, овде постоје два сиротињска краја насељена Ромима (источна Ада Хуја и западни део Депоније).
Локација[уреди | уреди извор]
Ада Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине воде и Депонија, као и са Богословијом и Карабурмом на југу. Укључује Рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. Област укључује и две важне саобраћајне деонице — Вишњичку улицу и Панчевачки мост.
Историја[уреди | уреди извор]
Ада Хуја је раније била острво. Острво и цела обала дуж Дунава (Вилине воде, Карабурма, Вишњичка бања) богати су изворима сумпорне воде. На острву, у данашњем подручју Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Древни Римљани су користили термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима. Између два рата, у рукавцу Дунава код стругаре Прометне банке (на чијем месту се данас налазе магацински простори Луке Београд[1]), налазило се место познато као "Вир смрти" због великог броја утопљеника.[2]
У јесен 1940. рукавац Дунава је преграђиван како би се добио зимовник, дугачак 4 км и широк 200 м[3], било је планирано да се ту подигне и бродоградилиште.[4] Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. Године 1960. Ада Хуја је дефинисана као званична градска депонија све до 1977. године, када је отворена нова депонија у Винчи. Данас, почевши од Панчевачког моста, Ада Хуја је дуга скоро 4 километра.[5][6][7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Zlata Vuksanović-Macura (10. 9. 2012). Život na ivici: Stanovanje sirotinje u Beogradu 1919- 1941. Orion art. стр. 131—. ISBN 978-86-83305-68-1.
- ^ "Време", 20. јун 1937
- ^ Почело је грађење великог зимовника за бродове код Аде Хује. Време, 7. дец. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
- ^ Време, 10. дец. 1940, стр. 6. digitalna.nb.rs
- ^ Politika daily, January 29. 2008. стр. 21.
- ^ Bukvić, Dimitrije (4. 10. 2011). „Oaza na ostrvu samoniklog paradajza”. Politika.
- ^ Tanjug (15. 4. 2017). „Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona”. Politika.
Спољне везе[уреди | уреди извор]
- Три старца испосника проричу са пустог острва у близини Београда смак света. "Време", 3 апр. 1938, стр. 13. digitalna.nb.rs
 | Овај чланак везан за Београд је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |