Ада Хуја
| Ада Хуја | |
|---|---|
Ада Хуја (десно)
|
|
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Палилула |
| Становништво | |
| Становништво | |
| Положај | |
| Координате | 44°49′23″ СГШ; 20°30′39″ ИГД / 44.8231° СГШ; 20.5107° ИГДКоординате: 44°49′23″ СГШ; 20°30′39″ ИГД / 44.8231° СГШ; 20.5107° ИГД |
 Ада Хуја
Ада Хуја на мапи Београда
|
|
Ада Хуја је градска четврт у Београду која се налази на територији градске општине Палилула.
Ада Хуја је индустријска зона. Ипак, овде постоје два сиротињска краја насељена Ромима (источна Ада Хуја и западни део Депоније).
Локација[уреди]
Ада Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине воде и Депонија, као и са Богословијом и Карабурмом на југу. Укључује Рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. Област укључује и две важне саобраћајне деонице — Вишњичку улицу и Панчевачки мост.
Историја[уреди]
Ада Хуја је раније била острво. Острво и цела обала дуж Дунава (Вилине воде, Карабурма, Вишњичка бања) богати су изворима сумпорне воде. На острву, у данашњем подручју Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Древни Римљани су користили термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима. Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. Године 1960. Ада Хуја је дефинисана као званична градска депонија све до 1977. године, када је отворена нова депонија у Винчи. Данас, почевши од Панчевачког моста, Ада Хуја је дуга скоро 4 километара.[1][2][3]
Референце[уреди]
- ↑ Politika daily, January 29, 2008, p.21
- ↑ Dimitrije Bukvić (4. 10. 2011). „Oaza na ostrvu samoniklog paradajza”. Politika.
- ↑ Tanjug (15. 4. 2017). „Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona”. Politika.
