Ада Хуја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ада Хуја
Panorama Karaburme.JPG
Ада Хуја (десно)
Административни подаци
Град Београд
Општина Палилула
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 44°49′23″ СГШ; 20°30′39″ ИГД / 44.8231° СГШ; 20.5107° ИГД / 44.8231; 20.5107Координате: 44°49′23″ СГШ; 20°30′39″ ИГД / 44.8231° СГШ; 20.5107° ИГД / 44.8231; 20.5107
Ада Хуја на мапи Београда
Ада Хуја
Ада Хуја

Ада Хуја је градска четврт у Београду која се налази на територији градске општине Палилула.

Ада Хуја је индустријска зона. Ипак, овде постоје два сиротињска краја насељена Ромима (источна Ада Хуја и западни део Депоније).

Локација[уреди]

Ада Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине воде и Депонија, као и са Богословијом и Карабурмом на југу. Укључује Рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. Област укључује и две важне саобраћајне деонице — Вишњичку улицу и Панчевачки мост.

Историја[уреди]

Ада Хуја је раније била острво. Острво и цела обала дуж Дунава (Вилине воде, Карабурма, Вишњичка бања) богати су изворима сумпорне воде. На острву, у данашњем подручју Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Древни Римљани су користили термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима. Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. Године 1960. Ада Хуја је дефинисана као званична градска депонија све до 1977. године, када је отворена нова депонија у Винчи. Данас, почевши од Панчевачког моста, Ада Хуја је дуга скоро 4 километара.[1][2][3]

Референце[уреди]

  1. Politika daily, January 29, 2008, p.21
  2. Dimitrije Bukvić (4. 10. 2011). „Oaza na ostrvu samoniklog paradajza”. Politika. 
  3. Tanjug (15. 4. 2017). „Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona”. Politika.