Богословија (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Богословија
Bogoslovija2.JPG
Богословија
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаПалилула
Географске карактеристике
Координате44°48′55″ СГШ; 20°29′30″ ИГД / 44.815177° СГШ; 20.491664° ИГД / 44.815177; 20.491664Координате: 44°48′55″ СГШ; 20°29′30″ ИГД / 44.815177° СГШ; 20.491664° ИГД / 44.815177; 20.491664
Богословија на мапи Града Београда
Богословија
Богословија
Богословија на мапи Града Београда

Богословија је градска подчетврт у Београду које се налази на територији општине Палилула. Налази се на Старој Карабурми и пружа се од Богословског факултета до Омладинског Стадиона.

Локација[уреди | уреди извор]

Богословија заузима површину око Богословског факултета и кружног тока, где се укрштају улице Мије Ковачевића, Драгослава Срејиновића и Северни Булевар. Граничи се са Карабурмом на истоку, Палилулом на југу и Адом Хујом и Вилиним водама на северу. Према попису из 2002. године, у насељу је живело 7.748 становника.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Упркос неколико стамбених зграда, Богословија је углавном административни и комунални центар. У насељу се налази Београдска ватрогасна бригада, Хала „Пионир“, војна болница, полицијска станица „Палилула“, као и Омладински стадион, стадион ОФК Београд-а. Централно место насеља ипак заузима Богословска православна црква са суседним кампусом, која је изграђена 1957./1958. године и по којој је цело насеље добило име.

Основна карактеристика насеља је обиман саобраћај, због раскрсница које се налазе у насељу и које воде ка многим деловима града (Карабурма, Звездара, Крњача, Миријево, Трг републике, Вуков споменик, Панчево, итд). Као последица тога, ова област је једна од најзагађенијих области у Београду (еколошка црна тачка).

Историја[уреди | уреди извор]

На простору према Мосту Краља Петра II налазило се велико имање Бата Лака, које је београдска општина испарцелисала. Црква је купила један плац како би направила пансион за сиромашне студенте, који су раније становали приватно или у Дому краља Александра. Градња дома је почела 1939. по пројекту архитекте Александра Дерока.[1] "Богословски семинар" било је једино здање урађено према плану који је око сквера предвиђао још и Шегртски дом (на месту стадиона), цркву (испред будућег Војномедицинског центра), Народни дом (место Застава промета), неодређену зграду на дан. окретници трамваја и Дом потпорног фонда студената на месту солитера. Иза потпорног фонда, према мосту, била је предвиђена зграда Школе примењене уметности.[2]

Улице Адмирала Пикоа и Миријевски булевар (Мије Ковачевића и Драгослава Срејовића) калдрмисане су 1935.[3]

Северно од Новог гробља се налазило имање "Пионир", на коме су се налазили општински возни парк - гараже и коњушнице (потковичаста зграда иза дан. Ватрогасне команде, коју користи "Градска чистоћа"), као и воћњаци и циглана.[4] Пред рат су постављени темељи за велику нову гаражу.

Нова зграда Војногеографског института је подигнута 1950-54. Омладински стадион је завршен 1957. Студентски дом "Карабурма", са две куле, изграђен је 1978.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]