Богословија (Београд)
Богословија | |
|---|---|
 Богословија | |
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Палилула |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 48′ 55″ СГШ; 20° 29′ 30″ ИГД / 44.815177° СГШ; 20.491664° ИГД |
  Богословија Богословија на мапи Града Београда | |
Богословија је градска подчетврт у Београду које се налази на територији општине Палилула. Налази се на Старој Карабурми и пружа се од Богословског факултета до Омладинског Стадиона.
Локација[уреди | уреди извор]
Богословија заузима површину око Богословског факултета и кружног тока, где се укрштају улице Мије Ковачевића, Драгослава Срејиновића и Северни Булевар. Граничи се са Карабурмом на истоку, Палилулом на југу и Адом Хујом и Вилиним водама на северу. Према попису из 2002. године, у насељу је живело 7.748 становника.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Упркос неколико стамбених зграда, Богословија је углавном административни и комунални центар. У насељу се налази Београдска ватрогасна бригада, Хала „Пионир“, војна болница, полицијска станица „Палилула“, као и Омладински стадион, стадион ОФК Београд-а. Централно место насеља ипак заузима Богословска православна црква са суседним кампусом, која је изграђена 1957./1958. године и по којој је цело насеље добило име.
Основна карактеристика насеља је обиман саобраћај, због раскрсница које се налазе у насељу и које воде ка многим деловима града (Карабурма, Звездара, Крњача, Миријево, Трг републике, Вуков споменик, Панчево, итд). Као последица тога, ова област је једна од најзагађенијих области у Београду (еколошка црна тачка).
Историја[уреди | уреди извор]
На простору према Мосту Краља Петра II налазило се велико имање Бата Лака. Негде на том имању се 1914. налазио положај француске маринске батерије, на једној великој бетонској плочи на брегу, а што је предвиђено за уклањање приликом просецања једне улице 1939.[1]
Београдска општина је испарцелисала Баталакино имање. Црква је купила један плац како би направила пансион за сиромашне студенте, који су раније становали приватно или у Дому краља Александра. Градња дома је почела 1939. по пројекту архитекте Александра Дерока.[2] "Богословски семинар" било је једино здање урађено према плану који је око сквера предвиђао још и Шегртски дом (на месту стадиона), цркву (испред будућег Војномедицинског центра), Народни дом (место Застава промета), неодређену зграду на дан. окретници трамваја и Дом потпорног фонда студената на месту солитера. Иза потпорног фонда, према мосту, била је предвиђена зграда Школе примењене уметности.[3]
На простору изнад Дунава није било необично видети стада оваца како пасу.[4] Улице Адмирала Пикоа и Миријевски булевар (Мије Ковачевића и Драгослава Срејовића) калдрмисане су 1935.[5] Адмирала Пикоа је била веза Новог гробља и Карабурме, већ тада је предвиђено да њоме иде трамвај, који би се спојио с оним у Кнез Милетиној (Кнеза Павла, данас Бул. деспота Стефана).[6]
Северно од Новог гробља се налазило имање "Пионир", на коме су се налазили општински возни парк - гараже и коњушнице (потковичаста зграда иза дан. Ватрогасне команде, коју користи "Градска чистоћа"), као и воћњаци и циглана.[7] У 1940. је почела градња велике гараже с простором за 150 градских аутобуса.[8] Осим "Пионира", негде позади дан. Ватрогасне бригаде, у крају су постојале још три циглане: "Ђорђевић", на месту Војногеографског института; Циглана Индустријске банке, на месту дечије болнице и "Димић", на месту Београд пута (такође и "Ивковић", преко пута Фабрике штофа у Вука Врчевића). У близини, на Дунаву, се налазила и Београдска кланица.
Нова зграда Војногеографског института је подигнута 1950-54. Омладински стадион је завршен 1957. Студентски дом "Карабурма", са две куле, изграђен је 1978.
Види још[уреди | уреди извор]
- Градска општина Палилула
- Омладински стадион
- Православни богословски факултет Универзитета у Београду