Пређи на садржај

Богословија (Београд)

Координате: 44° 48′ 55″ С; 20° 29′ 30″ И / 44.815177° С; 20.491664° И / 44.815177; 20.491664
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Богословија (вишезначна одредница).
Богословија
Богословија
Административни подаци
ГрадБеоград
ОпштинаПалилула
Географске карактеристике
Координате44° 48′ 55″ С; 20° 29′ 30″ И / 44.815177° С; 20.491664° И / 44.815177; 20.491664
Богословија на карти Града Београда
Богословија
Богословија
Богословија на карти Града Београда

Богословија је градска подчетврт у Београду које се налази на територији општине Палилула. Налази се на Старој Карабурми и пружа се од Богословског факултета до Омладинског Стадиона.

Локација

[уреди | уреди извор]

Богословија заузима површину око Богословског факултета и кружног тока, где се укрштају улице Мије Ковачевића, Драгослава Срејовића и Северни Булевар. Граничи се са Карабурмом на истоку, Палилулом на југу и Адом Хујом и Вилиним водама на северу. Према попису из 2002. године, у насељу је живело 7.748 становника.

Југоисточно и јужно од улица Мије Ковачевића одн. Драгослава Срејовића простире се општина Звездара, МЗ Северни Булевар. У осталим правцима се налази општина Палилула: западно од кружног тока (трамвајска окретница) налази се МЗ Хаџипоповац; северно (стамбена кула и зграда Богословије) МЗ Надежда Петровић; источно (Омладински стадион) МЗ Стара Карабурма.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Крајем доминира Стамбена кула Карабурма, позната и као Тоблероне, са 17 етажа.

Упркос неколико стамбених зграда, Богословија је углавном административни и комунални центар. У насељу се налази Београдска ватрогасна бригада, Хала „Пионир“, војна болница, полицијска станица „Палилула“, као и Омладински стадион, стадион ОФК Београд-а. Централно место насеља ипак заузима Богословска православна црква са суседним кампусом, која је изграђена 1957/1958. године и по којој је цело насеље добило име.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Основна карактеристика насеља је обиман саобраћај, због раскрсница које се налазе у насељу и које воде ка многим деловима града (Карабурма, Звездара, Крњача, Миријево, Трг републике, Вуков споменик, Панчево, итд). Као последица тога, ова област је једна од најзагађенијих области у Београду (еколошка црна тачка).

Стајалишта ГСП, ближе кружном току:

  • Омладински стадион #632 (код куле), линије 27Е, Е6.
  • Омладински стадион #76 (Мије Ковачевића, према Богословији), тј. #550 (према гробљу): линије 25, 25П, 27, 32, 32Н, 202Н; трам. 8, 12; мини 66.

Стајалишта код скретања за Панчевачки мост:

  • Омладински стадион #1279 (у правцу и ближе мосту): линије 101, 104, 105, 106, 111.
  • Омладински стадион /улаз/ #1092 (у правцу и даље од моста): линије 108, 202.
  • Омладински стадион /излаз/ #1093 (из правца моста): линије 101, 104, 105, 106, 108, 111, 202.

Историја

[уреди | уреди извор]

На простору према Мосту Краља Петра II налазило се велико имање Бата Лака. Негде на том имању се 1914. налазио положај француске маринске батерије, на једној великој бетонској плочи на брегу, а што је предвиђено за уклањање приликом просецања једне улице 1939.[1]

Београдска општина је испарцелисала Баталакино имање. Црква је купила један плац како би направила пансион за сиромашне студенте, који су раније становали приватно или у Дому краља Александра. Градња дома је почела 1939. по пројекту архитекте Александра Дерока.[2] "Богословски семинар" било је једино здање урађено према плану који је око сквера предвиђао још и Шегртски дом (на месту стадиона), цркву (испред будућег Војномедицинског центра), Народни дом (место Застава промета), неодређену зграду на дан. окретници трамваја и Дом потпорног фонда студената на месту солитера. Иза потпорног фонда, према мосту, била је предвиђена зграда Школе примењене уметности.[3]

На простору изнад Дунава није било необично видети стада оваца како пасу.[4] Улице Адмирала Пикоа и Миријевски булевар (Мије Ковачевића и Драгослава Срејовића) калдрмисане су 1935.[5] Адмирала Пикоа је била веза Новог гробља и Карабурме, већ тада је предвиђено да њоме иде трамвај, који би се спојио с оним у Кнез Милетиној (Кнеза Павла, данас Бул. деспота Стефана).[6]

Северно од Новог гробља се налазило имање "Пионир", на коме су се налазили општински возни парк - гараже и коњушнице (потковичаста зграда иза дан. Ватрогасне команде, коју користи "Градска чистоћа"), као и воћњаци и циглана.[7] 1940. је почела градња велике гараже с простором за 150 градских аутобуса.[8] Поред гараже је био предвиђен и трамвајски депо, крај радова је био предвиђен за пролеће 1941.[9] На Росчисловљевој карти из 1922.[10] видимо да су осим "Пионира", негде иза дан. Ватрогасне бригаде, у крају постојале још три циглане: "Ђорђевић", на месту Војногеографског института; Циглана Индустријске банке, на месту дечије болнице и "Димић", на месту Београд пута (такође и "Ивковић", преко пута Фабрике штофа у Вука Врчевића). У близини, на Дунаву, налазила се и Београдска кланица, а преко пута ње се помиње циглана "Јадранске банке".[11]

Дом културе „Браћа Стаменковић” (од 2016. Установа културе „Влада Дивљан”) отворен је 7. јула 1950.[12] Нова зграда Војногеографског института је подигнута 1950-54. Тениски клуб Црвена звезда се налази овде од 1953. Омладински стадион је завршен 1957. Четири солитера у Рузвелтовој, са по стотинак станова, изграђена су на прелазу 1950-тих у '60-те. Стамбена кула на кружном току је из 1963. Студентски дом "Карабурма", са две куле, завршен је 1978. Трамвајска пруга је продужена од Новог гробља до Омладинског стадиона крајем 1983. Garni Hotel Heritage је отворен у септембру 2015.

На почетку Драгослава Срејовића, тада Партизанског пута, са северне стране налази се Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, од 1960-тих (?). На месту данашње Еко петрол пумпе, половином 1970-тих је означено Аутомобилско предузеће „Београд”.[13]

У Драгослава Срејовића бр. 2, са јужне стране, стамбени комплекс Green Residence се усељава од 2021.[14] Поред, у правцу Богословије, налази се стамбено-пословни комплекс „Палата Византија”, са болницом „Еуромедик”, завршен 2025.

У средини кружног тока је у септембру 2019. постављена апстрактна скулптура „Трипод” Косте Богдановића, конструкција „византијско” плаве боје, инспирисана бројем три.[15] У мају 2025. је обновљен коловоз кружног тока.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 27. јул 1939
  2. ^ "Време", 21. јул 1939
  3. ^ "Време", 24. дец. 1938
  4. ^ "Политика", 23. септ. 1934
  5. ^ "Време", 6. авг. 1935
  6. ^ "Политика", 5. јун 1935
  7. ^ "Време", 10. август 1935
  8. ^ "Политика", 8. дец. 1940
  9. ^ „Београд добија модерну аутобуску гаражу”, Време, 4. окт. 1940, стр. 6 (фото макете)
  10. ^ План града Београд Росчислов, В. 1922 Издање "Цео Београд", Београд. digitalna.nb.rs
  11. ^ Смрт под рушевинама ("Политика", 10. авг. 1922), стр. 4
  12. ^ Новине „20 октобар”, 10. јул 1950
  13. ^ „Саобраћај у Београду за време Х конгреса СКЈ”, Борба, 24. мај 1974, стр. 12
  14. ^ Green Residence - Useljenje je počelo! (FOTO). ekapija.com 01.11.2021
  15. ^ Tripod kod Bogoslovije: Šta predstavlja vizantijsko plava skulptura Koste Bogdanovića gradnja.rs 20.09.2019.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богословија_(Београд)&oldid=30811850”