Хаџипоповац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хаџипоповац
Административни подаци
Град  Београд
Општина Палилула
Становништво
Становништво
 — 2011. 3,863
Географске карактеристике
Координате 44°48′38″ СГШ; 20°28′57″ ИГД / 44.81056789819074° СГШ; 20.482442378997806° ИГД / 44.81056789819074; 20.482442378997806Координате: 44°48′38″ СГШ; 20°28′57″ ИГД / 44.81056789819074° СГШ; 20.482442378997806° ИГД / 44.81056789819074; 20.482442378997806
Хаџипоповац на мапи Београда
Хаџипоповац
Хаџипоповац
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Хаџипоповац је месна заједница настала крајем 19. века, једно од београдских насеља, налази се у градској општини Палилула.

Назив[уреди]

Хаџипоповац је добио назив по старој београдској породици Хаџи-Поповић која је ту имала велики земљишни посед, тачније по Николи Хаџи-Поповићу (око 1820 - око 1903) који је био касациони судија Великог суда за време друге владавине кнеза Михаила Обреновића. У оно време када су у Србији висока образовања била ретка, као син богатог оца Тасе Татарина, личног татарина (поштара) књаза Милоша, завршио два факултета: права на Великој школи у Београду и Високу школу политичких наука у Паризу. Хаџипоповац је било његово пољско добро, његове њиве и виногради, док је породица Хаџи-Поповић живела у делу Копитареве Градине. Њихов плац био је ограђен данашњим улицама: Јелене Ћетковић, Џорџа Вашингтона и Хиландарске.

Положај[уреди]

Налази се у близини Новог гробља и оивичен је улицама: Здравка Челара, Чарлија Чаплина, Мије Ковачевића, Рузвелтовом и Цвијићевом. У оквиру Хаџипоповца налази се Основна Школа "Ослободиоци Београда", гробље ослободилаца Београда и Јеврејско гробље.

Историја[уреди]

Године 1867. забележено је земљиште од 46 дана орања, као и 44,152 дана орања осталог земљишта у поседу Николе Хаџи-Поповића. Ове парцеле су несумњиво сачињавале језгро каснијег Хаџипоповца. Посед Николе Хаџи-Поповића је, иначе, био највећи од свих земљишних поседа београдских грађана 1867. године. Никола је тада поседаовао и 7 коња и 2 вола.[1]

Никола је крајем 19. века плацеве испарцелисао и продавао, те је тада почело њихово уређење и насељавање.

Као контраст данашњем Хаџипоповцу који је претрпан новим зградама занимљив је текст из 1886. где му општина не дозвољава да од њива изгради плацеве и куће у близини Новог гробља, јер се по закону не могу подизати куће на километар од гробља, већ само може посед остави у наследство.[2]

Катарина Хаџи-Поповић. Фотографисао своју сестру Анастас Јовановић 24. октобра 1862. у Београду. Музеј примењене уметности Београд, инв. бр. 10419

Никола Хаџи-Поповић оженио је млађу сестру Анастаса Јовановића (први српски фотограф и двороуправитељ кнеза Михаила) Катарину (око 1828—1894) у Бечу 1851. и кум им је био кнез Михаило Обреновић. Анастас је у својој Аутобиографији записао:

„Сестру сам у Бечу удао 1851. год. за Николу Хаџи-Поповића, чиновника србског а венчала се у руској капели и мени за љубав је књаз Михаило кумовао, а стари сват беше Стева, син владике новосадског, а девер Димитрије Цехани, ондашњи (бечки) врло угледни трговац, Грг и мој добар пријатељ. Уздарје сам дао сестри ону моју кућу у Београду и још к тому 200 дуката, а доцније још 200, а мајку [Марију (1795-1879)] сам до њене смрти 1879, тј. 47 година издржавао.“[3]

Никола и Катарина имали су децу: Милоша, Љубицу удату Милошевић и Милицу удату за Васу Димића, професора математике и директора Прве београдске гимназије, једног од оснивача Радикалне странке. Имања су касније део по део продавана, па тако 1917. у огласима у Београдским новинама пише:

„Издаје се виноград са станом и три празна плаца за засејавање на Хаџи-Поповцу. Упитати: Хилендарска 21.“

а 1918:

„Продаје се један воћњак ограђен са кућом и два празна плаца.“

Тада су почела већа насељавања Хаџипоповца.

Референце[уреди]

  1. ^ Белешке о београдском Хаџипоповцу и породици Хаџипоповић – Породично порекло
  2. ^ новине од 1.3.1887.
  3. ^ Никић, Љубомир (1956). Аутобиографија Анастаса Јовановића. Београд: Годишњак Музеја града Београда, III.