Хаџипоповац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хаџипоповац
Karaburma 02.jpg
Панорама Хаџипоповца
Административни подаци
Град Београд
ОпштинаПалилула
Становништво
 — 2011.3,863
Географске карактеристике
Координате44°48′38″ СГШ; 20°28′57″ ИГД / 44.81056789819074° СГШ; 20.482442378997806° ИГД / 44.81056789819074; 20.482442378997806Координате: 44°48′38″ СГШ; 20°28′57″ ИГД / 44.81056789819074° СГШ; 20.482442378997806° ИГД / 44.81056789819074; 20.482442378997806
Хаџипоповац на мапи Града Београда
Хаџипоповац
Хаџипоповац
Хаџипоповац на мапи Града Београда
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Хаџипоповац је месна заједница настала крајем 19. века, једно од београдских насеља, налази се у градској општини Палилула.

Назив[уреди]

Хаџипоповац је добио назив по старој београдској породици Хаџи-Поповић која је ту имала велики земљишни посед, тачније по Николи Хаџи-Поповићу (1819 - 1902) који је био касациони судија Великог суда за време друге владавине кнеза Михаила Обреновића[1]. У оно време када су у Србији висока образовања била ретка, као син богатог оца Тасе Татарина, личног татарина (поштара) књаза Милоша, завршио два факултета: права на Великој школи у Београду и Високу школу политичких наука у Паризу. Хаџипоповац је било његово пољско добро, односно њиве, док је породица Хаџи-Поповић живела у делу Копитареве Градине, некадашње Митрополитове Баште. Њихов плац био је ограђен данашњим улицама: Јелене Ћетковић, Џорџа Вашингтона и Хиландарске.

Само порекло презимена, а тиме и назив овог дела града потиче од Николиног деде, који је био нишки поп, па је по томе Поповић, а како је био и на хаџилуку додато је испред презимена Хаџи.

Положај[уреди]

Налази се у близини Новог гробља и оивичен је улицама: Здравка Челара, Чарлија Чаплина, Мије Ковачевића, Рузвелтовом и Цвијићевом. У оквиру Хаџипоповца налази се Основна Школа "Ослободиоци Београда", гробље ослободилаца Београда и Јеврејско гробље.

Историја[уреди]

Катарина Хаџи-Поповић. Фотографисао своју сестру Анастас Јовановић 24. октобра 1862. у Београду. Музеј примењене уметности Београд, инв. бр. 10419

Године 1867. забележено је земљиште од 46 дана орања, као и 44,152 дана орања осталог земљишта у поседу Николе Хаџи-Поповића. Ове парцеле су несумњиво сачињавале језгро каснијег Хаџипоповца. Посед Николе Хаџи-Поповића је, иначе, био највећи од свих земљишних поседа београдских грађана 1867. године. Никола је тада поседовао и 7 коња и 2 вола.[2]

Никола је крајем 19. века плацеве испарцелисао и продавао, те је тада почело њихово уређење и насељавање. Иако је насеље било сасвим одвојено од вароши, тј. центра града, Булбулдерским потоком (данашња Цвијићева улица), имало је компактну форму, регулисене улице, формиране блокове и јасну парцелацију.[3]

Као контраст данашњем Хаџипоповцу који је претрпан новим зградама занимљив је текст из 1886. где општина Николи не дозвољава да од њива изгради плацеве и куће у близини Новог гробља, јер се по закону не могу подизати куће на километар од гробља, већ само може посед остави у наследство.[4]

Овај спор је убрзо завршен, а прве улице понеле су назив 1896. године и то: Видина (данашња Љубе Дидића), Приморска и Бистричка.[5] Имања у овим улицама процењена су од одбора вароши Београда 1899. на педесет пари по квадратном метру, док су ради поређења, имања код Теразија процењена на 25 динара.[6]

1921. план Хаџи-Поповца
План Хаџи-Поповца из 1921. Виде се улице Видина, Приморска и Бистричка, као и Булбулдерски поток, данашња Цвијићева улица. Музеј града Београда Ur-3859-3862

Никола Хаџи-Поповић оженио је млађу сестру Анастаса Јовановића (први српски фотограф и двороуправитељ кнеза Михаила) Катарину (1828—1894) у Бечу 1851. и кум им је био кнез Михаило Обреновић. Анастас је у својој Аутобиографији записао:

„Сестру сам у Бечу удао 1851. год. за Николу Хаџи-Поповића, чиновника србског а венчала се у руској капели и мени за љубав је књаз Михаило кумовао, а стари сват беше Стева, син владике новосадског, а девер Димитрије Цехани, ондашњи (бечки) врло угледни трговац, Грг и мој добар пријатељ. Уздарје сам дао сестри ону моју кућу у Београду и још к тому 200 дуката, а доцније још 200, а мајку [Марију (1795-1879)] сам до њене смрти 1879, тј. 47 година издржавао.[7]

Никола и Катарина имали су децу: Милоша (1855-1915), Љубицу удату за Милоша Милошевића и Милицу (1860-1943) удату за Васу Димића (1854-1940), професора математике и директора Прве београдске гимназије, једног од оснивача Радикалне странке. Један од потомака Хаџи-Поповића је и Бранислав Хрњичек, фудбалер и учесник фудбалског светског првенства 1930. у Уругвају, Монтевидео.[8] Имања су и почетком 20. века део по део продавана, па тако 1917. у огласима у Београдским новинама пише:

„Издаје се виноград са станом и три празна плаца за засејавање на Хаџи-Поповцу. Упитати: Хилендарска 21.”

Тада су почела већа насељавања Хаџипоповца.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Календар са шематизмом Књажевства Србије, 1862-1864, 1865
  2. ^ Белешке о београдском Хаџипоповцу и породици Хаџипоповић – Породично порекло
  3. ^ Вуксановић-Мацура, Злата (2012). Живот на ивици: становање сиротиње у Београду 1919 - 1941. Beograd: Onion art. стр. 209. 
  4. ^ Београдске општинске новине, 1.3.1887, страна 2.
  5. ^ Београдске општинске новине, 21. 1. 1896. страна 1. и 2.
  6. ^ Београдске општинске новине, 28.11.1899. страна 5. и 6.
  7. ^ Никић, Љубомир (1956). Аутобиографија Анастаса Јовановића. Београд: Годишњак Музеја града Београда, III. 
  8. ^ Димић, Давид. „Породица Хаџи-Поповић”.