Црква Светог цара Константина и царице Јелене у Овчи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Светог цара Константина и царице Јелене
Crkva Ovca3.jpg
Опште информације
МестоОвча
ОпштинаПалилула
Држава Србија
Време настанкаизмеђу 1921-1933.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11450
Званични веб-сајт

Црква Светог цара Константина и царице Јелене је румунска православна црква која се налази у насељу Овча у градској општини Палилула у Београду. Зидана је у периоду између 1921—1933. године према пројекту архитекте Радивоја Предића у духу српсковизантијске архитектуре. Увршћена је као споменик културе Србије.

Историјат и архитектура[уреди]

На месту данашње цркве налазила се старија црква из 19. века, односно мала капела од набоја. Извођење радова на цркви Светог цара Константина и царице Јелене било је поверено градитељу Стевану Катинићу из Земуна.[1] Објекат је изграђен од црквених пара и пара верника из Овче.[2]

Црква је конципирана као тробродна базилика са истакнутим бочним правоугаоним певницама и олтарском апсидом, споља петостраном а изнутра полукружном.[3] Изнад централног дела наоса издиже се кубе, а у западном делу налази се пространа припрата са два монументална звоника.[1] Црква је грађена од опеке са полихромном обрадом фасада, профилацијом и декорацијом у духу моравске школе. Са старог иконостаса који је зидан опеком и омалтерисан, сачуване су четири иконе из 1837. године, које су се налазиле у старој цркви. Према положају фигура, облику ликова и бојама, ове иконе припадају кругу сликара Константин Данила, највероватније његовом ученику Јовану Поповићу.[1] Црква има четири звоника, два са старе цркве, а два су дар ктитора цркве, свештеника Тројана Попоескуа, Павела и Елене Дехељан и Илије и Параскеве Буксин. Цркву је 1989. године осликао иконописац Бошко Ковачев.[1]

Црква Светог цара Константина и царице Јелене је од архитектонскоурбанистичког значаја, као пример обнове српског националног стила и једна од ретких сачуваних у овом стилу у Банату, где се слободно ауторско тумачење српско-византијске градитељске традиције супротставило актуелним моделима европске барокне и класицистичке културе.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Црква Св. Константина и Јелене у Овчи”. beogradskonasledje.rs. Приступљено 7. 8. 2019. 
  2. ^ „Istorija Hrama svetog cara Konstantina i carice Jelene u Ovči”. lobi-info.rs. 26. 2. 2016. 
  3. ^ „Crkve i manastiri”. palilula.org.rs. Приступљено 7. 8. 2019.