Роже Пенжон

С Википедије, слободне енциклопедије
Роже Пенжон
Пенжон 2011. године
Лични подаци
Пуно имеРоже Пенжон
Датум рођења(1940-08-28)28. август 1940.
Место рођењаОтвил Лон, Француска
Датум смрти19. март 2017.(2017-03-19) (76 год.)
Место смртиБопон, Француска
ДржављанствоФранцуска Француска
Тимске информације
Тренутни тим
завршио каријеру
Дисциплинадрумски
Тип возачабрдаш
Професионална каријера
1959Либериа—иткинсон
1963—1965Индивидуално
1964—1972Пежо—БП-мишелин
1973Рокадо
1974Жобо—лежун
Успеси
Тур де Франс
Тур де Франс1 (1967)
Најагресивнији возач1 (1968)
Вуелта а Еспања
Вуелта а Еспања1 (1969)
Ажурирано: 30. април 2016.

Роже Пенжон (франц. Roger Pingeon, 28. август 1940 — 19. март 2017) бивши је француски професионални бициклиста у периоду од 1964. до 1974. године. Пенжон је 1967. године освојио Тур де Франс, а 1969. Вуелта а Еспању, док је на Тур де Франсу завршио други, иза Едија Меркса. У наредним годинама није успео да заврши ниједан гранд тур, до своје последње сезоне у каријери — 1974. године, када је завршио Тур де Франс на 11 месту. Умро је 19. марта 2017. од срчаног удара.[1][2]

Каријера[уреди | уреди извор]

1964 — 1972[уреди | уреди извор]

Пенжон је почео каријеру 1964. године, прву трку возио је у Лиону и освојио је. На гран прију Француске, у вожњи на хронометар, завршио је други. Наредне године није остварио ниједну победу. Завршио је други у Монпељеу и трећи у Лиможу, а након тога је возио свој први Тур де Франс, где је завршио на 12. месту у генералном пласману. 1966. је имао више успеха него претходне године, освојио је трку у Бретањи, а затим друго место на Критеријуму антарнасјонал, уз једну освојену етапу. На Туру је освојио осмо место.

Године 1967. је била најуспешнија година у његовој каријери. Стартовао је са пет победа у седам трка, пре Тур де Франса. Победио је на петој етапи, освојио је једно друго и три трећа места, био је лидер од 15 етапе до краја и освојио је Тур испред Хулиа Хименеза.

Године 1968. није остварио ниједну победу до почетка Тура, где је славио на две етапе, али је у генералном пласману завршио на петом месту. Наредне године освојио је треће место на Критеријуму Дофине, након чега је возио по први пут Вуелта а Еспању. Пенжон је победио на етапи 12 и освојио је Вуелту. Након Вуелте, покушао је да освоји други Тур де Франс, победио је на једној етапи, али је у генералном пласману остао иза Едија Меркса, као и у брдској класификацији.

Године 1970. завршио је на другом месту на Критеријуму Дофине, након чега је освојио трке у Бургоњи и Тримуилеу. Тур де Франс је напустио током седме етапе. Наредне године освојио је два трећа места на тркама у Италији, а није возио ниједну Гранд тур трку. 1972. је освојио етапу на Критеријуму Дофине и друго место на Туру Швајцарске, док је Тур де Франс напустио током девете етапе.

1973 — 1974[уреди | уреди извор]

Након осам година, Пенжон је напустио тим Пежо и прешао у тим Рокадо, где није успио да се истакне; није возио Тур де Франс, а Вуелту је напустио током пете етапе.

Након једне године у Рокаду, Пенжон је 1974. провео у тиму Жобо—Лежен, где је освојио три трке пре почетка Тур де Франса. На Туру није остварио победу, а у генералном пласману је завршио на 11. месту, што је први Тур који је успио да заврши након 1969. Након Тура завршио је каријеру.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Former Tour de France champion Roger Pingeon dies of heart attack”. alarabiya.net. 19. март 2017. Приступљено 3. април 2017. 
  2. ^ „Former Tour de France champion Roger Pingeon dies at 76”. cyclingnews.com. 19. март 2017. Приступљено 3. април 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роже_Пенжон&oldid=23534468”