Студио Б

С Википедије, слободне енциклопедије
Радио-телевизија Студио Б
ТипРегионална телевизија
Земља Србија
Доступностград Београд и околина
СедиштеЦара Душана 208, Београд
Датум покретања1. април 1970Радио,
28. март 1990Телевизија
Веб-сајтwww.studiob.rs

Студио Б је радио-телевизија из Београда, Србија.

Радио Студио Б[уреди | уреди извор]

Радио Студио Б је основан 1. априла 1970. године. У моменту оснивања Радио Студио Б је представљао прву станицу у СФРЈ која се налазила изван система електронских државних медија. Оснивачи Студија Б су били новинари дневног листа "Борба".

Радио Студио Б је од почетка замишљен као градски радио. Програм радија се од самог почетка састојао од много музике, прекидане са не више од три минута говора између нумера, што је представљало новину на тадашњој радијској сцени.

Радио Студио Б је већ 1971. године проширен Другим Програмом. Други Програм је покренут на средњим таласима и посвећен је модерној музици. Музички програм је прекидан једино вестима на сваки сат.

Пар година касније је покренут и Трећи Програм, који се бави класичном музиком.

Београде, добро јутро[уреди | уреди извор]

Током осамдесетих година београдски песник и писац Душко Радовић је кроз свој Јутарњи Програм постао заштитни знак Радија Студио Б. Душко Радовић је у својој емисији "Београде добро јутро" кроз афоризме, хумор и сатиру нудио своје свакодневно виђење живота у Београду.

Поред Душка Радовића новинар Ђоко Вјештица (који је био други водитељ и уредник Јутарњег Програма) је такође остао упамћен по свом јавном прозивању (кроз директно укључивање у радио програм) руководилаца комуналних предузећа у Београду .

ПГП Студио Б[уреди | уреди извор]

Продукција Грамофонских Плоча Студио Б је покренута 1973. године. За издавачку кућу Студио Б синглове су објављивали разни београдски састави ("Дах“, „С времена на време“, „Црни Бисери“ итд.) и самостални уметници (Савчић Владимир Чоби, Бора Ђорђевић, итд.) током седамдесетих година.

НТВ Студио Б[уреди | уреди извор]

Студио Б је још седамдесетих година имао продукцију ТВ реклама, али се у ТВ воде озбиљно упустио тек 1990. године. Независна Телевизија Студио Б први пут је покренута 28. марта 1990. године, али је тај покушај трајао кратко јер су јој власти врло брзо забраниле рад.

Друго покретање НТВ Студио Б је извршено 19. новембра 1990. године, у моменту када је Студио Б већ постао приватно акционарско друштво. На сличан начин на који је Радио Студио Б представљао новину у моменту оснивања, НТВ Студио Б је као ТВ станица нудила другачију уређивачку политику од оне која се могла наћи на тадашњим државним ТВ каналима.

Улога НТВ Студио Б у извештавању са насилних демонстрација одржаних у Београду 9. марта 1991. године замало је резултовала забраном станице од стране тадашњег режима. Иако до забране није дошло, власти су наставиле да врше политички притисак на пословне сараднике и оглашиваче НТВ Студио Б.

Скупштина града Београда је преузела оснивачка права над НТВ Студио Б 1996. године. С обзиром да је у то време Скупштина града Београда била у рукама СПС-a, именовано је ново (политички подобно) руководство. Као последица промене руководства, један део познатих новинара је тада напустио Студио Б. Са променом власти у Београду 1997. руководство је опет промењено, а део старих новинара се вратио у Студио Б.

Међутим, политички притисци су настављени и следећих година. Милошевићев режим је одлучио да се коначно обрачуна са медијском кућом 17. маја 2000. године, када је оружаним упадом полиције Студио Б заузет. Уредништво је отпуштено и замењено, а доведени су и нови прорежимски новинари.

Након успостављања демократске власти у Србији и пада Милошевићевог режима Студио Б је доживео још једну промену уредништва и новинарског особља.

У периоду од 2007. до 2014. њен директор је био Александар Тимофејев.[1]

Данас је РТВ Студио Б јавно радиодифузно предузеће.

Од 19. августа 2015, РТВ Студио Б је у власништву компаније Максим Медија д.о.о., познате по томе што у свом власништву има четири радио станице, од којих је најпознатија станица Радио ТДИ[2].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]