ФК Жељезничар Сарајево

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили други фудбалски клуб, погледајте чланак ФК Жељезничар.
ФК Жељезничар
Пуно имеФудбалски клуб Жељезничар
НадимакЖељо,
„Манијаци”, „плави”
Основан15. септембар 1921.
СтадионСтадион Грбавица, Сарајево
Капацитет13.146 седећих места
ПредседникЕдис Ковачевић
ТренерНермин Башић
ЛигаПремијер лига БиХ
2021/22.Премијер лига БиХ, 6.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

ФК Жељезничар је босанско-херцеговачки фудбалски клуб из Сарајева, Федерација БиХ. Тренутно се такмичи у Премијер лиги БиХ (од њеног оснивања 2002), првом степену такмичења у БиХ.

Историја клуба[уреди | уреди извор]

Почетак: Први раднички клуб у Сарајеву[уреди | уреди извор]

Жељезничар је основан 15. септембра, 1921. године од стране радника „Жељезничке радионице” на иницијативу Димитрија Димитријевића. Заједно са Лудвигом Леплеом, Стјепаном Каталинићем и осталим радницима из Жељезничке радионице скупљају новац за куповину лопте и дресова на којима је била као грб извезена локомотива, а затим и за регистрацију клуба код Сарајевског подсавеза. Као тада једини раднички клуб међу осталим, национално оријентисаним, клубовима Жељезничар се сусрео са многим тешкоћама. Прва јавна утакмица одиграна је са САШК-ом 17. септембра у 16 сати. На игралишту је присуствовало 500 навијача, а САШК је био бољи, победивши са 5:1.

Такмичење у оквиру Сарајевског подсавеза[уреди | уреди извор]

Прву такмичарску сезону Жељезничар је играо у другом разреду Сарајевског подсавеза, где су још играли клубови: Троја, Шпарта, Баракохба. Екипу је водио Силвио Алкалај, а прва Жељина утакмица у службеном такмичењу одиграна је 2. новембра 1921. против Троје. Резултат је био 1:1. Прву победу у службеним утакмицама „плави” су забељежили у пролетњем делу прве сезоне против Баракохбе. Резултат је био 7:0. Напокон у сезони 1925/1926 Жељезничар успева ући у Први разред Сарајевског подсавеза. Надмоћно, са 4 победе над конкурентима и гол-разликом 18 — 4 Жељо се докопао дуго жељеног циља. Сезону пре остварена је и рекордна победа у досадашњој историји Жељезничара 18-0. Ова победа остварена је у сезони 1924/25 над екипом Баракохоба, у другом разреду Сарајевског подсавеза.

Први стадион на којем је Жељезничар играо своје утакмице је било војно вежбалиште на Ченгић Вили — Егзерцир. Егзерцир је кориштен јер Жељо као раднички „Жељезничарски спортски клуб” није имао новца за изнамљивање неког од градских терена којима су газдовали САШК, Хајдук и Славија.

Већину свог лигашког стажа Жељезничар је провео у Сарајевској лиги, док је такмичење у првој лиги Југославије било резервисано за тада бољи САШК.

Одузимање најбољих играча[уреди | уреди извор]

Почетком Другог светског рата зауставља се рад клуба. Након завршетка рата клуб се обнавља и наступа у првој лиги Босне и Херцеговине коју осваја и тако се пласира у прву лигу Југославије. Међутим након што је градска власт формирала нови клуб „Торпедо” (касније Сарајево) који је требало да представља најбоље из БиХ, Фискултурни савез Босне и Херцеговине је затражио да већина играча Жељезничара пређе у нови клуб. Том Одлуком Жељезничар је новоформираном клубу Торпедо морао уступити своје најбоље играче: Ловрића (капитен), Алајбеговића, Коњевода, Лазаревића, Рајлића, Голца и Шилића. Једини играч који је успио одољети свим уценама је Јошко Домороцки. Такав след догађаја био је погубан по Жељезничар који испада из прве лиге, а период консолидације трајао је до сезоне 1953/54 када се плави поново враћају у Прву лигу Југославије.

Прва титула[уреди | уреди извор]

Биле су то најславније године тима са Грбавице. Жељезничар је у сезони 1971/72. освојио титулу првака некадашње Југославије. Била је то година у којој су изабраници Милана Рибара сакупили 51, оставишви ФК Црвену звезду са 49 бодова. У последњем првенственом колу Жељезничар је у гостима, на стадиону ЈНА, савладао Партизан, резултатом 4:1, у мечу који је уједно представљао и опроштај Ивана Ћурковића од црно — белих. У том првенству Жељо је доживио само четири пораза, док су 9 пута играли нерешено и победили у 21 утакмици. Импозантнтна гол-разлика говори сама по себи о снази тадашњег Жеље. Постигнуто је 55 погодака, што је било довољно за треће мјесто ранг-листе најефикаснијих екипа, а да је одбрана одиграла велику улогу говори податак да је примљено само 20 голова (најмање у лиги). Постигнута је и велика победа против словеначког Марибора од 8:0. Градски дерби у два сусрета заврсен је нерешено. На Грбавици је био бољи Жељезничар резултатом 2:1, а на Кошеву противник је био бољи идентичним исходом. Као сто је споменуто стручни штаб је предводио Милан Рибар, а на клупи су још седили Сулејман Куловић и Фадил Пожегија. Најбољи стријелац Жеље у овој сезони био је легенда са Грбавице, Јосип Букал са постигнутих 14 погодака, а Божо Јанковић дао је 13, док је Јосип Каталински 12 пута погађао мреже противничких голмана.[1] Слободан Јањуш, голман „плавих” је у тој години постао рекордер по до тада најмањем броју примљених голова у свим одиграним шампионатима, свега 20. Шампионску генерацију чинили су: Слободан Јањуш, Драган Којовић, Велија Бећирспахић, Благоје Братић, Јосип Каталински, Енвер Хаџиабдић, Бранислав Јелушић, Божо Јанковић, Јосип Букал, Един Спречо, Авдија Дераковић, Слободан Којовић, Фахрија Хрват, Џемалудин Сербо, Нусрет Кадрић, Хајрудин Сарачевић, Милош Радовић и Жељко Родић. У дресу најбоље репрезентације Југославије у тој сезони дебитовали су играчи Жељезничара: Јосип Каталински, Един Спречо и Бошко Јанковић.

Стадион[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Стадион Грбавица

После оснивања први стадион на којем је Жељезничар играо своје утакмице је било војно вежбалиште на Ченгић Вили — Егзерцир. Егзерцир је кориштен јер Жељо као раднички „Жељезничарски спортски клуб” није имао новца за изнамљивање неког од градских терена којима су газдовали САШК, Хајдук и Славија.

Жељезничар од 1953. године своје домаће утакмице игра на стадиону Грбавица у истоименом сарајевском насељу. Стадион је од 1953. године претрпео три већа реновирања. Прво од 1968. до 1976. када је уклоњена атлтска стаза и направљена северна трибина. Стдион је могао да прими 17.000 гледалаца. Обнављан је после 1995. када је поново изграђена дрвена трибина на западној страни и пред сезону 2004/05 када су на северну и јужну трибину постављена седишта, чиме је капацитет стадиона смањен на 12.000 места. За европске утакмице је затворена источна трибина која не испуњава Уефине критеријуме.

Навијачи клуба се зову Манијаци. Ова навијачка група је настала 1987.

Стадион Грбавица са 12.601 гледалаца у прољеће 2017. године.[2]

Клупски успеси[уреди | уреди извор]

(1997/98), (2000/01), (2001/02), 2009/10, 2011/12, 2012/13.
(1999/00), (2000/01), 2002/03, 2010/11, 2011/12, 2017/18.
1971/72.
1980/81.

(1997/98), (1999/99), (2000/01).

Напомена: Од сезоне 2002/2003. уједињен је фудбал у БиХ, и од тада се игра заједничка лига клубова из Федерације БиХ и Републике Српске. У загради су резултати у Лиги БиХ прије тог периода.

ФК Жељезничар у европским такмичењима[уреди | уреди извор]

Сезона Такмичење Коло Држава Клуб Резултат
1963 Митропа куп четвртфинале Аустрија ФК Рапид Беч 0-2, 4-1
полуфинале Мађарска МТК Будимпешта 1-1, 0-1
1964 Митропа куп чертвртфинале Чешка ФК Слован Братислава 2-1, 0-3
1968 Митропа куп осмина финала Чешка ФК Једнота Тренчин 0-0, 1-0
четвртфинале Чешка ФК Спартак Трнава 1-2, 2-2
1969 Митропа куп осмина финала Мађарска ФК Хонвед 1-0, 1-0
четвртфинале Чешка ФК Бањик Острава 1-1, 4-0
полуфинале Чешка ФК Скло Унион Теплице 1-1, 1-2
1970/71 Куп сајамских градова 1 коло Белгија ФК Андерлехт 3-4, 4-5
1971/72 УЕФА куп 1 коло Белгија ФК Клуб Бриж 3-0, 1-3
2 коло Италија ФК Болоња 1-1, 2-2
осмина финала Шкотска ФК Сент Џонстон 0-1, 5-1
четвртфинале Мађарска ФК Ференцварош 2-1, 1-2 (4-5 пен)
1972/73 Лига шампиона 1 коло Енглеска ФК Дарби каунти 0-2, 1-2
1984/85 УЕФА куп 1 коло Бугарска ФК Сливен 0-1, 5-1
2 коло Швајцарска ФК Сион 2-1, 1-1
осмина финала Социјалистичка Република Румунија ФК Универзитатеа Крајова 0-2, 4-0
четвртфинале Совјетски Савез ФК Динамо Минск 2-0, 1-1
полуфинале Мађарска ФК Видеотон 1-3, 2-1
1998/99 УЕФА куп 1 кв. Шкотска ФК Килмарнок 1-1, 0-1
2000/01 УЕФА куп кв Пољска ФК Висла Краков 0-0, 1-3
2001/02 Лига шампиона 1 коло кв Бугарска ФК Левски Софија 0-4, 0-0
2002/03 Лига шампиона 1 коло кв. Исланд ФК Акранес 3-0, 1-0
2 коло кв Норвешка ФК Лилестрем 1-0, 1-0
3 коло кв. Енглеска ФК Њукасл јунајтед 0-1, 0-4
2002/03 УЕФА куп 1 коло Шпанија ФК Малага 0-0, 0-1
2003/04 УЕФА куп кв. Кипар ФК Анортозис 1-0, 3-1
1 коло Шкотска ФК Хартс 0-0, 0-2
2004/05 УЕФА куп 1 кв. Сан Марино ФК Пенароса 5-1, 4-0
2 кв. Бугарска ФК Литекс Ловеч 1-2, 0-7
2010/11 Лига шампиона 2 коло кв. Израел ФК Хапоел Тел Авив 0-1, 0-5
2011/12 Лига Европе 2 коло кв. Молдавија Шериф Тираспол 1-0, 0-0
3 коло кв. Израел Макаби Тел Авив 0-2, 0-6
2012/13 Лига шампиона 2 коло кв. Словенија НК Марибор 1-2, 1-4
2018/19 Лига Европе 1 коло кв. Естонија Нарва 2-0, 3-1
2 коло кв. Кипар Аполон -

Познати играчи[уреди | уреди извор]

Познати тренери[уреди | уреди извор]

Рекорди клуба[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Željo prvi put u historiji nastupio u Ligi prvaka”. historija.ba. 1. 12. 2018. Приступљено 1. 12. 2018. 
  2. ^ Ukupan prihod sa utakmice protiv Slobode 87.490 KM — FK Željezničar

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

ФК Жељезничар Сарајево на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Жељезничар_Сарајево&oldid=27032636”