Фарлиуг (Караш-Северин)
| Фарлиуг рум. Fârliug | |
|---|---|
| Насеље | |
  Фарлиуг Локација у Румунији | |
| Координате: 45° 29′ 17″ N 21° 50′ 57″ E / 45.48806° С; 21.84917° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Караш-Северин |
| Општина | Фарлиуг |
| Надморска висина | 183 m (600 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 2.254 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 678120 |
Фарлиуг (рум. Fârliug) насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Фарлиуг.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 183 m.
Прошлост[уреди | уреди извор]
По "Румунској енциклопедији" место се први пут помиње у документима 1690. године. По протеривању Турака 1717. године у њему пописано чак 100 кућа. А 1776. године евидентирано је у селу 355 домова.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Карашовском округу, Вршачког дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4]
Око 1821. године велике земљишне поседе стичу у Фурљуку две племићке породице. Биле су то спахије Гашпар и Паликучевни. Гашпар је остао у селу после 1921. године и доживео да му земља потпадне под аграрну реформу. Последњи Паликечевни се иселио 1920. године, претходно продавши све некретнине.
Место је дакле током 19. века било спахилук племића Паликучевни. То је била већ помађарена, стара српска властелинска породица Паликућа. Своју књигу "Краткаја размишљенија"[5] посветио је 1805. године аутор Јован Мушкатировић (таст), свом зету Јовану Палик-Учевном "от Фурлук", члану судског већа Крашовске жупаније. Умрла је 12. априла 1821. године у Шиманду, Ана Палик-Учевни (рођ. Путник). Написао јој је посмртну оду 1821. године тада архимандрит Шишатовачки Лукијан Мушицки.[6] Племић Петар Палик - Учевни "от Фурлог" био је 1832. године солгабиров лугошки (срески начелник) и жупанијски члан.[7] Године 1846. њен господар набавио је Вукову збирку српских народних песама.[8] Јован Палик-Учевни узео је исте године књигу Јована Суботића.[9]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2254 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Хронологија[уреди | уреди извор]
| Година | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997 | 1998 | 1999 | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 | 2016 | 2017 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 2263 | 2195 | 2129 | 2072 | 1995 | 1957 | 1897 | 1854 | 1801 | 1763 | 1734 | 1727 | 1808 | 1769 | 1739 | 1748 | 1832 | 1828 | 1812 | 1799 | 1787 | 1776 | 1776 | 1743 | 1742 | 1739 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Јован Мушкатировић: "Краткаја размишљенија...", Будим 1805.
- ^ Лукијан Мушицки: "На смрт благороднија госпожи Ане Палик-Учевни...", Беч 1821.
- ^ Антониј Арнот: "Виргија или крвава жертва освобожденија", Будим 1832.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне песме", трећа књига, Беч 1846.
- ^ Јован Суботић: "Краљ Дечански", Будим 1846.
- ^ National Institute of Statistics. „Statistical Data and Metadata Databases”. Bucharest, Romania. Приступљено 22. 12. 2017.
