Азијски љускавац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Панголин
Временски распон: 12.9–0 Ma
средњи Миоцен до данас[1]
Manis.jpg
врсте из рода Manis
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Кладус: Pholidotamorpha
Ред: Pholidota
Подред: Eupholidota
Натпородица: Manoidea
Породица: Manidae
Потпородица: Maninae
Gray, 1821
Род: Manis
Linnaeus, 1758
Типска врста
Manis pentadactyla
Linnaeus, 1758
Врсте
Manis ranges.png
распрострањеност савремених врста

     Manis crassicaudata      Manis culionensis      Manis javanica      Manis pentadactyla

Синоними[2][3]

Азијски љускавац или панголин (лат. Manis, [Манис] — „дух”) је род плацентални сисара, из потпородице Maninae унутар породице љускавци, који настањује подручје Јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.[5][6][7][8][1] Овај род укључује четири живуће и три изумрле врсте љускаваца.

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Стручни назив овог рода води поријекло од Манеса (лат. Manes), духова умрлих људи из подземног свијета из религије антички Римљана.[9]

Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (малајс. pengguling), што значи онај који се смотава.[10] Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (малајс. tenggiling), као и од индонежанске ријечи тренггилинг (инд. trenggiling) и филипински ријечи балинтонг (фил. balintong), голинг (фил. goling) и танггилинг (фил. tanggiling), које имају исто значење.[11]

Опис[уреди | уреди извор]

Не рачуњајући реп, дуг је од 30 до 90 центиметара. Прекривен је љускама, и подсећа на мравоједа одевеног у панцир. Када се попне на дрво личи на џиновску шишарку! Љуске су саздане од чврсто сраслих длака; поређане су по телу ове животиње као цреп на крову. Као и мравојед, панголин се храни мравима и термитима. То чини врло успешно захваљујући издуженој њушци и дугачком лепљивом језику. Панголин живи у пару, и активан је највише ноћу. Дан проводи спавајући склупчан у својој јазбини, коју затвори земљом како га не би узнемиравали. Када је нападнут брани се тако што се замота у клупко; на тај начин штити главу и стомак на којима нема љуске. Панголину прети изумирење јер женка на свет доноси само једно младунче. Љуске младунчета панголина су мекане и не отврдну до другог дана живота. Обично се окачи на мајчина леђа, као што то чине мали мајмуни.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Данашњи живући представници овог рода сисара насељавају подручје Јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.[7] У прошлости, овај род је био распрострањен и на подручју Европе.[12][13]

Систематика[уреди | уреди извор]

Класификација[уреди | уреди извор]

род Manis[14]
Подрод: Врсте: Распрострањеност: Временски
распон:
M. crassicaudata (Geoffroy, 1803)  Бангладеш
 Бутан
 Индија[15]
 Пакистан
   Непал
 Шри Ланка
9,1 мил. год. до данас
M. pentadactyla (Linnaeus, 1758)  Бангладеш
 Бутан
 Вијетнам
 Индија (савезне државе Асам, Манипур, Мегалаја и Нагаланд)
 Кина (јужна Кина, укључујући и острво Хајнан)
 Лаос
 Мјанмар
   Непал (југ Непала)
 Република Кина
 Тајланд (сјевер Тајланда)
12,9 мил. год. до данас
M. hungarica (Kormos, 1934)  Мађарска (околина града Вилања)
 Румунија
1,7 до 1,6 мил. год.
M. lydekkeri (Dubois, 1908)  Индија (југ Индије) 0,129 до 0,117 мил. год.
Paramanis
(Pocock, 1924)
M. culionensis (de Elera, 1895)  Филипини (острво Палаван) 1,7 мил. год. до данас
M. javanica (Desmarest, 1822)  Брунеј
 Вијетнам
 Индонезија (острва Борнео, Јава, Суматра и Мала Сундска острва)
 Камбоџа
 Лаос
 Малезија (савезне државе Сабах и Саравак)
 Мјанмар
 Сингапур
 Тајланд
1,7 мил. год. до данас
M. paleojavanica (Dubois, 1907)  Брунеј
 Индонезија (острва Борнео и Јава)
 Малезија (савезне државе Сабах и Саравак)
0,047 до 0,040 мил. год.

Филогенија[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Manis.[7][8][1]

 Pholidotamorpha 

Palaeanodonta Metacheiromys DB152-2.jpg

 Pholidota 

Euromanis

Eurotamanduidae

 Eupholidota 

Eomanoidea

 Manoidea 

Patriomanidae

 ? 

Necromanis

 Manidae 
 Smutsiinae 

Phatagininae Anatomische Untersuchungen über die Edentaten (1852) Phataginus tricuspis.png

Smutsiinae (sensu stricto) Cambridge Natural History Mammalia Fig 109.jpg

 sensu lato 
 ? 

manidае sp. (DPC 3972 & DPC 4364)

 Maninae 
 Manis 
 ? 

Manis hungarica

Manis pentadactyla

Manis crassicaudata Pangolin Hardwicke (white background).jpg

 ? 

Manis lydekkeri

 (Paramanis

Manis culionensis

Manis javanica Anatomische Untersuchungen über die Edentaten (1852) Manis javanica.jpg

Manis paleojavanica

 sensu stricto 
 (Pholidota sensu lato) 

Временска распрострањенст[уреди | уреди извор]

Унутар породице Manidae[уреди | уреди извор]

Афрички приземни љускавацАфрички дрвни љускавацФајумски љускавацQuaternaryPliocenMiocenOligocenEocenPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelian

Унутар рода Manis[уреди | уреди извор]

Живуће врсте рода Manis[уреди | уреди извор]

Малајски љускавацФилипински љускавацИндијски љускавацКинески љускавацQuaternaryPliocenMiocenPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallian

Изумрле врсте рода Manis[уреди | уреди извор]

Дивовски азијски љускавацЛајдекеров љускавацМађарски љускавацQuaternaryHolocenePleistoceneLate PleistoceneChibanianCalabrian

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Philippe Gaubert, Agostinho Antunes, Hao Meng, Lin Miao, Stéphane Peigné, Fabienne Justy, Flobert Njiokou, Sylvain Dufour, Emmanuel Danquah, Jayanthi Alahakoon, Erik Verheyen, William T Stanley, Stephen J O’Brien, Warren E Johnson, Shu-Jin Luo (2018) "The Complete Phylogeny of Pangolins: Scaling Up Resources for the Molecular Tracing of the Most Trafficked Mammals on Earth" Journal of Heredity, Volume 109, Issue 4, Pages 347–359
  2. ^ Palmer, Theodore Sherman (1904). Index Generum Mammalium: A List of the Genera and Families of Mammals (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office. стр. 822. 
  3. ^ „Taxonomic history of the genus Manis. Mikko's Phylogeny Archive. Приступљено 18. 9. 2019. 
  4. ^ J. E. Gray. (1825.) "An outline of an attempt at the disposition of Mammalia into Tribes and Families, with a list of genera apparently appertaining to each Tribe." Annals of Philosophy, new series 10:337-344
  5. ^ Schlitter, D. A. (2005). "Order Pholidota".
  6. ^ Schlitter, D.A. (2005). „Order Pholidota”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 530—531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  7. 7,0 7,1 7,2 Gaudin, Timothy (28. 8. 2009). „The Phylogeny of Living and Extinct Pangolins (Mammalia, Pholidota) and Associated Taxa: A Morphology Based Analysis” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. Heidelberg, Germany: Springer Science+Business Media. 16 (4): 235—305. doi:10.1007/s10914-009-9119-9. Приступљено 14. 5. 2015. 
  8. 8,0 8,1 Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319. 
  9. ^ „ITIS Report Manis (Linnaeus, 1758)”. Приступљено 28. 5. 2018. 
  10. ^ Pearsall, Judy, ур. (2002). Concise Oxford English Dictionary (10th изд.). Oxfordshire, England: Oxford University Press. стр. 1030. ISBN 978-0-19-860572-0. 
  11. ^ Vergara, Benito S.; Idowu, Panna Melizah H.; Sumangil, Julia H.; Gonzales, Juan Carlos; Dans, Andres. Interesting Philippine Animals (PDF). Washington, D.C.: Island Publishing House, Inc. ISBN 9718538550. 
  12. ^ Kormos T. (1934.) "Manis hungarica n. s., das erste Schuppentier aus dem europäischen Oberpliozän." Folia Zoologica et Hydrobiologica Riga 6:87–94
  13. ^ Terhune, C. E., Curran, S., Croitor, R., Drăgușin, V., Gaudin, T., Petculescu, A., Werdelin, L. (2020). "Early Pleistocene fauna of the Olteţ River Valley of Romania: Biochronological and biogeographic implications." Quaternary International
  14. ^ Азијски љускавац. Catalogue of Life. ITIS. Species 2000. 
  15. ^ Latafat, K.; Sadhu, A. (2016). „First Photographic Evidence of Indian Pangolin (Manis crassicaudata, E. Geoffroy, 1803) in Mukundara Hills Tiger Reserve (MHTR), Rajasthan, India”. Journal of the Bombay Natural History Society. 113 (21–22): 21. doi:10.17087/jbnhs/2016/v113/119677Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Schlitter, D. A. (2005). "Order Pholidota". In Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. стр. 530—531. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  • Mahmood, J.; Hussain, K. (2013). „Plant species association, burrow characteristics and the diet of the Indian Pangolin, Manis crassicaudata, in the Potohar Plateau, Pakistan”. Pakistan Journal of Zoology. 45 (6): 1533—1539. 
  • Mahmood, H.; Irshad, A.; Nadeem (2012). „Illegal Mass Killing of Indian Pangolin”. Pakistan Journal of Zoology. 44 (5): 1457—1461. 
  • Mahmood; Irshad; Hussain (2014). „Habitat preference and population estimates of Indian pangolin”. Russian Journal of Ecology. 45 (1): 70—75. doi:10.1134/s1067413614010081. 
  • Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2013). „Behavioural sampling techniques and activity pattern of Indian Pangolin Manis crassicaudata (Mammalia: Manidae) in captivity”. Journal of Threatened Taxa. 5 (17): 5247—5255. doi:10.11609/jott.o3423.5247-55Слободан приступ. 
  • „Husbandry, behaviour and conservation breeding of Indian pangolin” (PDF). Folia Zoologica. 
  • Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2014). „Behavioural Descriptions of Indian Pangolins (Manis crassicaudata) in captivity”. International Journal of Zoology. 2014: 1—7. doi:10.1155/2014/795062Слободан приступ. 
  • Jarvis, C. (1965). „Mammals breed in captivity”. International Zoological Yearbook. 5: 330—349. 
  • Ogelvie, P.W.; Bridgwater, D.D. (1967). „Notes on breeding of an Indian pangolin at Oklahoma Zoo”. International Zoological Yearbook. 7: 116—118. doi:10.1111/j.1748-1090.1967.tb00341.x. 
  • Acharjyo, L.N.; Misra, R. (1972). „Birth of Indian pangolin (Manis crassicaudata) in captivity”. Journal of the Bombay Natural History Society. 69: 174—175. 
  • Acharjyo, L.N.; Mohapatra, S. (1978). „A note on breeding and longevity of Indian pangolin (Manis crassicaudata) in captivity”. Journal of the Bombay Natural History Society. 75: 921—922. 
  • Mohapatra, R. K.; Panda, S. (2014). „Husbandry, behaviour and conservation breeding of Indian pangolin”. Folia Zoologica. 63 (2): 73—80. doi:10.25225/fozo.v63.i2.a4.2014.