Алекса Буха

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Буха
Aleksa.buha.jpg
Алекса Буха
Биографија
Датум рођења (1939-11-21)21. новембар 1939.(78 год.)
Место рођења Рибари, Гацко, Невесињски срез
Краљевина Југославија
Политичка
партија
Српска демократска странка

Алекса Буха (Рибари, Гацко, Краљевина Југославија, 21. новембар 1939) је српски филозоф, дипломата, политичар, академик, доктор филозофије, преводилац значајних филозофских дела и сенатор.

Био је министар иностраних послова Републике Српске, преговарач у Дејтону 1995., један од водећих политичара Српске демократске странке, њен председник од јула 1996. године, и један од главних чланова Владе Републике Српске у периоду 19921998. године.[1] Живи у Београду.

Биографија[уреди]

Алекса Буха је рођен 21. новембра 1939. године у Рибарима, Гацко, ондашњи Невесињски срез, у Краљевини Југославији. Гимназију је завршио у Мостару. Студирао је германистику и филозофију на Филозофском факултету у Сарајеву и на Слободном универзитету у Берлину. Докторску дисертацију под насловом „Марксизам Карла Корша” одбранио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1975. Године 1971. изабран је за асистента а 1975. у звање доцента, 1980. за ванредног и 1986. за редовног професора за предмет Историја њемачке класичне филозофије и филозофија XIX вијека на Одељењу за филозофију и социологију Филозофског факултета у Сарајеву. Бавио се немачком класичном филозофијом и историјом марксизма. Преводио је значајне филозофске књиге и расправе са немачког и француског језика. Објављивао је чланке и студије у часописима: „Дијалог”, „Одјек”, „Преглед”, „Theoria”, „Опредјељења”. Био је члан редакције часописа „Преглед” и уредник у познатој филозофској библиотеци „Логос” издавачке куће „Веселин Маслеша”. У политички живот се укључио 1990. као један од оснивача Српске демократске странке. На првим демократским изборима у СР БиХ крајем 1990. изабран је за посланика у Скупштини СР БиХ. Филозофски факултет у Сарајеву је напустио 1992.У првој Влади РС преузео је функцију министра спољних послова.Током распада Југославије и доласка страних дипломата, Алекса Буха је на положају министра спољних послова Републике Српске у ондашњем Српском Сарајеву. На функцији министра спољних послова Републике Српске је непрекидно у периоду 19921998., све до послератног преношења тог ресора на ниво БиХ. Био је главни представник Републике Српске у свим међународним мировним преговорима и преговорима за њено међународно признање закључно са онима у Дејтону. Након НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године, одмах затим и потписивања Дејтонског споразума, и након америчких притисака на Радована Караџића да напусти политику и Караџићевог повлачења из политичког живота, Алекса Буха је у јулу 1996. године изабран за председника Српске демократске странке, тада најпопуларније политичке странке у Републици Српској.[1] Др Алекса Буха је био професор филозофије на Универзитету у Бањалуци. Дана 21. јуна 2004. године изабран је за дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске.[2] Изабран је за члана Сената Републике Српске 1996, и поново 2009. године.[3] Буха је носилац високих одликовања Републике Српске: Орден Немањића и Орден Његоша.

Библиографија Алексе Бухе[уреди]

  • „Карл Корш — један отворени марксизам”, Београд, (1976).
  • „Етика класичног њемачког идеализма”, хрестоматија етичке мисли, „Етос”, Сарајево, (1986).
  • „Аргументи за Републику Српску”, Матица српска, Београд (1996).
  • „Ка темељним извјесностима”, студије о Декарту, Канту и Хегелу, „Плато”, Београд, (1999)
  • „Идеје versus историја”,
  • „Филозофија самоподсјећања”, „Плато”, Београд, (2010).

Литература[уреди]

  • „Споменица 60. годишњице Филозофског факултета у Сарајеви (1950 — 2010)”., Филозофски факултет, Сарајево, 2010. стр. 76 — 77.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]