Загребачка жупанија (1868—1924)

С Википедије, слободне енциклопедије

Ово је чланак о историјској Загребачкој жупанији из времена Краљевине Хрватске и Славоније. За савремену жупанију види: Загребачка жупанија.

Загребачка жупанија
{{{caption2}}}
Положај
ДржаваКраљевина Хрватска и Славонија
Админ. центарЗагреб
Површина7,210 км² km2
Становништво1910.
 — број ст.594 052

Загребачка жупанија (лат. Comitatus Zagrabiensis; мађ. Zágráb vármegye; нем. Komitat Agram) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније. Средиште жупаније био је град Загреб.

Географија[уреди | уреди извор]

Загребачка жупанија граничила је с аустријским земљама Штајерском, Крањском, те Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом. Усто, граничила је и са жупанијама Бјеловарско-крижевачком, Вараждинском, Пожешком и Модрушко-ријечком унутар Краљевине Хрватске и Славоније. Око 1910. године, површина жупаније износила је 7.210 km².

Детаљна мапа жупаније

Историја[уреди | уреди извор]

Познато је да је у 15. веку постојала Загребачка жупанија. У 18. веку, са завршетком ратова с Османлијама, Загребачка је жупанија поновно успостављена, а 17. јула 1759. године, царица и краљица Марија Терезија доделила јој је грб и печатњак. Жупанија је обновљена 1845. године, а након Хрватско-угарске нагодбе 1868, у овим границама постала је делом Краљевине Хрватске и Славоније. Такво стање трајало је до 1918. године, када је Хрватски сабор раскинуо државно-правне везе с Аустријом и Угарском. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Загребачке области.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 1910, жупанија је бројала 594 052 становника, а према језицима било подељено на следећи начин:

Административна подела[уреди | уреди извор]

Почетком 20. века, Загребачка жупанија била је подељена на следеће котареве:

Котареви
Котар Средиште
Дуго Село Дуго Село
Двор Двор
Глина Глина
Јаска Јаска, Јастребарско
Карловац Карловац
Костајница Костајница
Велика Горица Велика Горица
Петриња Петриња
Писаровина Писаровина
Самобор Самобор
Стубица Доња Стубица
Свети Иван Зелина Свети Иван Зелина
Сисак Сисак
Топуско Топуско
Загреб Загреб
Жупанијски град
Загреб
Муниципални градови
Карловац
Петриња
Сисак

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Димић 2001, стр. 111-117.

Литература[уреди | уреди извор]