Загребачка жупанија (1868—1924)
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ово је чланак о историјској Загребачкој жупанији из времена Краљевине Хрватске и Славоније. За савремену жупанију види: Загребачка жупанија.
Загребачка жупанија | |
---|---|
{{{caption2}}}
| |
Држава | Краљевина Хрватска и Славонија |
Админ. центар | Загреб |
Површина | 7,210 км² km2 |
Становништво | 1910. |
— број ст. | 594 052 |
Загребачка жупанија (лат. Comitatus Zagrabiensis; мађ. Zágráb vármegye; нем. Komitat Agram) била је жупанија унутар Краљевине Хрватске и Славоније. Средиште жупаније био је град Загреб.
Географија[уреди | уреди извор]
Загребачка жупанија граничила је с аустријским земљама Штајерском, Крањском, те Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом. Усто, граничила је и са жупанијама Бјеловарско-крижевачком, Вараждинском, Пожешком и Модрушко-ријечком унутар Краљевине Хрватске и Славоније. Око 1910. године, површина жупаније износила је 7.210 km².
Историја[уреди | уреди извор]
Познато је да је у 15. веку постојала Загребачка жупанија. У 18. веку, са завршетком ратова с Османлијама, Загребачка је жупанија поновно успостављена, а 17. јула 1759. године, царица и краљица Марија Терезија доделила јој је грб и печатњак. Жупанија је обновљена 1845. године, а након Хрватско-угарске нагодбе 1868, у овим границама постала је делом Краљевине Хрватске и Славоније. Такво стање трајало је до 1918. године, када је Хрватски сабор раскинуо државно-правне везе с Аустријом и Угарском. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Загребачке области.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 1910, жупанија је бројала 594 052 становника, а према језицима било подељено на следећи начин:
- Хрватски језик: 445 870
- Српски језик: 122 588
- Мађарски језик: 6 068
- Немачки језик: 6 016
Административна подела[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века, Загребачка жупанија била је подељена на следеће котареве:
Котареви | |
---|---|
Котар | Средиште |
Дуго Село | Дуго Село |
Двор | Двор |
Глина | Глина |
Јаска | Јаска, Јастребарско |
Карловац | Карловац |
Костајница | Костајница |
Велика Горица | Велика Горица |
Петриња | Петриња |
Писаровина | Писаровина |
Самобор | Самобор |
Стубица | Доња Стубица |
Свети Иван Зелина | Свети Иван Зелина |
Сисак | Сисак |
Топуско | Топуско |
Загреб | Загреб |
Жупанијски град | |
Загреб | |
Муниципални градови | |
Карловац | |
Петриња | |
Сисак |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
Литература[уреди | уреди извор]
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.