Божићни излог
Божићни излог је посебан излог припремљен за сезону божићних куповина у робним кућама и другим малопродајним објектима. Неки трговци на мало широм света постали су познати по својим божићним излозима, а неки су постали туристичке атракције. Божићни излози су понекад тематски и могу укључивати механичке играчке.
Северна Америка[уреди | уреди извор]
Неколико продаваца у Њујорку привлаче купце и туристе својим божићним излозима, укључујући Macy's и Lord&Taylor.[1]Macy's је успоставио праксу у својој радњи у Њујорку када је дебитовао са анимираним излогом 1883.[2]
Водећа робна кућа AM&A's у Буфалу у Њујорку била је позната локално по својим викторијанским божићним излозима.
Накнаде су наплаћиване да се види божићни излог Лонија Ханзона 12/25: Празнична продавница у Омахи 1987.[3]
Све док није затворен 1989. године, Altman's је био познат по својим божићним излозима који су били конкуренти Lord&Taylor-у, неколико блокова даље на Петој авенији. У Питсбургу, Horne's је била једна од продаваца познатих по својим божићним излозима. У Бостону, Filene's је подржао осветљење божићне јелке, а Џордан Марш је представио серију празничних божићних излога познатих као "Зачарано село". Излог се од тада преселио у конгресни центар Хајнс у Бостону, а затим у Сити Хол Плазу.
У Монтреалу, Џејмс Ерд Незбит је био задужен за традиционалне божићне излоге у робној кући Огилви. Године 1947. наручио је од немачког произвођача играчака Штајфа да направи две анимиране празничне сцене познате као "Млин у шуми" и "Зачарано село". Прикази су укључивали десетине ручно рађених механичких играчака и више од стотину покретних делова. 2008. године, прикази су реновирани.[4]
Европа[уреди | уреди извор]
Том Кео је дизајнирао годишње божићне излоге за робну кућу Galeries Lafayette у Паризу током касних 1940-их и раних 1950-их.
Fenwick (робна кућа) у Њукаслу је локално позната по свом божићном излогу. Од 1971. године у излозима су божићне теме, а људи долазе и из далека да их погледају. Постоје записи који сежу до 1930-их који указују на то да су прикази рађени. Тема из 2009. била је традиционална сцена јаслица, која се разликовала од теме ванземаљаца из 2002. („Божић у другом свету“) која је приказивала ванземаљце како славе Божић и изазвала дискусију на страници са писмима у локалним новинама. У 2011. години, продавница је одржала 40. годишњицу традиције божићних излога.[5] Продавница је најпознатија по својим екстравагантним излозима, испуњеним детаљним гарнитурама и софистицираним покретним фигурама, који се појављују сваког Божића. Теме су преузете углавном из бајки и дечјих прича. Фигурице се крећу и праћене су музиком.
Године 2011. Ентони Аусганг је дизајнирао божићне излоге за робну кућу La Rinascente у Милану са тродимензионалним моделима већим од стварних, својих заштитних знакова психоделичних цртаних мачака.[6] Бертранд Планес дизајнирао је божићне излоге за Le Bon Marché у Паризу.[7]
Аустралија[уреди | уреди извор]
У Аустралији, робна кућа у Сиднеју David Jones приказује годишњу анимирану изложбу божићних излога.[8] Традиционално, ове су често приказивале снежне божићне сценарије на северној хемисфери, али 2014. године прозори су смештени у изразито аустралијско лето, са призорима на плажи и прашуми,[9] на основу књиге „Ирвасово божићно изненађење“ аустралијске ауторке Урсуле Дубосарски и илустраторке Сју Де Генаро.[10]
У Мелбурну је робна кућа Myer почела да представља годишње божићне излоге 1956.[11] а касније је додала годишњу Myer божићну параду. Прикази су обично укључивали сцене из божићних прича као што су „12 дана Божића“, Божићна прича и Како је Гринч украо Божић! као и јаслице и сцене из дечјих прича и бајки. Последњих неколико деценија у приказима су били анимирани ликови.
Поп култура[уреди | уреди извор]
Филм Чудо у 34. улици из 1947. и филм Божићна прича из 1983. приказују божићне излоге.
На насловној страни књиге за децу из 1916. Божићни празници у Меривејлу, ауторке Алис Хејл Бернет, деца вире у божићни прозор.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Young, Vicki M. (2015-12-23). „Lord & Taylor Christmas Windows: A Look Over the Years”. WWD (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-24.
- ^ "Holidays on Display" William L. Bird Jr. curator at the National Museum of American History
- ^ „Christmas Store Charges a $1 Admission Fee”. Los Angeles Times. 25. 11. 1987.
- ^ „Ogilvy's peek at the Christmas season”. Gazette, Montreal. 19. 11. 2011.
- ^ Butcher, Joanne (2. 11. 2011). „Kids flock to Fenwick Christmas window display”. The Evening Chronicle. Приступљено 29. 4. 2012.
- ^ „Italian Vogue: Ausgang at La Rinascente”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 10. 12. 2023.
- ^ „Paris Christmas Windows go futuristic with Lanvin and Le Bon Marche”. Focus on Style. Архивирано из оригинала 26. 11. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2012.
- ^ „A Magical Christmas at David Jones | What's on - City of Sydney”. Архивирано из оригинала 2012-01-16. г. Приступљено 2014-11-24.
- ^ Archived at Ghostarchive and the „Christmas Windows - Reindeer's Christmas Surprise”. YouTube. Архивирано из оригинала 12. 07. 2015. г. Приступљено 10. 12. 2023.: „Christmas Windows - Reindeer's Christmas Surprise”. YouTube.
- ^ „Book Central - Scholastic Australia”. Архивирано из оригинала 2015-03-10. г. Приступљено 2014-11-24.
- ^ „Myer Christmas Windows - Entry - eMelbourne - the Encyclopedia of Melbourne Online”.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
Losing Ourselves in Holiday Windows by Hunter Oatman-Stanford December 20, 2013 Collectors Weekly
