Писма од Деда Мраза

С Википедије, слободне енциклопедије
Писма од Деда Мраза
Насловна корица првог издања на српском језику (2018)
Настанак
Ориг. насловThe Father Christmas Letters
АуторЏ. Р. Р. Толкин
ИлустраторЏ. Р. Р. Толкин
ЗемљаУједињено Краљевство
Језикенглески
Садржај
Жанр / врста делаКњижевност за децу, Фантастика
ЛокализацијаСеверни пол; 1920—1943
Издавање
Датум1976. (српско издање 2018.)
Превод
ПреводилацМилица Симић

Писма од Деда Мраза (енгл. The Father Christmas Letters) је колекција кратких прича која је Толкин сваког децембра писао својој деци и слао их у име Деда Мраза. Писма је допуњавао оригиналним илустрацијама, а писао их је од 1920. до 1943. Сва писма сакупљена су и први пут објављена постхумно 1976. године, на трећу годишњицу Толкинове смрти. На српском језику први пут су објављена 2018. године.[1] Књига садржи оригиналне Толкинове илустрације и фотографије оригиналних писама.

Настанак писама[уреди | уреди извор]

Многа Толкинова дела намењена деци настала су од прича које је причао својој деци, синовима Џону, Мајклу, Кристоферу и ћерки Присили. Једна од најпознатијих таквих прича је Тумарало. Приче су углавном биле обичне. Свега неколико је забележио, а само мали број је био завршен. Међу њима су управо и Писма од Деда Мраза. Толкин се од 1920. године, када је написао прво у серији Писама од Деда Мраза, у потпуности задовољавао да буде приповедач својој деци. Неки критичари сматрају да су управо захваљујући овим причама касније настала његова далеко амбициознија дела: Хобит и Господар прстенова.[2]

Прво писмо написао је 1920, када је његов најстарији син Џон (1917 – 2003) имао три године. Писма су наставила да стижу сваког Божића, све до 1943, када је његово најмлађе дете, ћерка Присила (1929 – 2022), имала непуних 14 година.[3] Понекада су деца писма налазила у кући после посете Деда Мраза, а некада их је доносио и поштар. Деца су такође писала писма Деда Мразу, остављала су их на камину и она су нестајала када никог није било у близини.[4]

Некада су ова писма била сасвим кратка, као она из 1924. када су и Мајкл и Џон добили по једно, али са свега пар реченица.[5] Насупрот томе 1932. стиже једно заједничко писмо, насловљено са „Драга децо”, а у њему на неколико страна исписана узбудљива авантура илустрована пећинским цртежима.[6] Неких година деца су добијала још по једно писмо, у октобру (1931) или новембру (1932), у којима одговара на писма која деца њему пишу и прави својеврсни увод за писмо које ће стићи за Божић.[7]

Садржај писама[уреди | уреди извор]

Сваког децембра Толкиновој деци стизала је коверта са поштанском марком и печатом поште Северног пола. Некада је свако дете добијало посебно писмо, а некада је Деда Мраз писао свима, правдајући се тиме да је „ужасно заузет”.[8] Писма су била исписана необичним дрхтавим рукописом, уз понеки цртеж или слику. У њима је Деда Мраз Толкиновој деци писао о чудесним, смешним и узбудљивим доживљајима на Северном полу и разним згодама и незгодама које су задесиле њега и његове помоћнике док су деци припремали поклоне. На пример:

  • како су се његови ирваси разбежали и разбацали поклоне на све стране,
  • како је Бели Медвед, његов главни помоћник и узрочник многих невоља, пропао кроз кров куће и сломио ногу,[9]
  • како се Деда Мраз изгубио у пећинама и морао храбро да се бори са гоблинима који су хтели да украду све поклоне за децу,
  • како је Месец пукао на четири дела а Човек с Месеца пао у башту иза Деда Мразове куће...

Бели Медвед је главни Деда Мразов помоћник, али и виновник највећег броја незгода које се дешавају. Зато га Деда Мраз у писмима често оговара, па Бели Медвед на маргинама дописује своје коментаре. Рукописи Деда Мраза и Белог Медведа увек се разликују.

Толкин је у овим писмима створио читав један свет на Северном полу. У почетку Деда Мразово домаћинство чини само Бели Медвед, а касније Деда Мраз запошљава и личног секретара, вилењака Илберета.[10] Како године пролазе појављују се снежни вилењаци, црвени патуљци, Снешко Белић, пећински медведи. Ту су и Паксу и Валкотука, сестрићи Белог Медведа, који су му једне године дошли у посету и никада више нису отишли.[4]

Књигу Писма од Деда Мраза красе неодољива толкиновска маштовитост, инвентивност и хумор, а намењена је не само деци, већ и одраслим љубитељима Толкиновог дела.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Objavljena Tolkinova ”Pisma od Deda Mraza””. Art-Anima - Sajt posvećen promociji fantastične književnosti. 29. 11. 2018. Приступљено 18. 12. 2023. 
  2. ^ Скал 1998, стр. 10
  3. ^ Толкин 2018, стр. 126
  4. ^ а б Толкин 2018, стр. 5
  5. ^ Толкин 2018, стр. 10-11
  6. ^ Толкин 2018, стр. 53-66
  7. ^ Толкин 2018, стр. 42, 51
  8. ^ Tolkin. „Pismo DŽ.R.R. Tolkina (koji se pretvara da je Deda Mraz) njegovim sinovima, 1925.”. Приступљено 19. 12. 2023. 
  9. ^ „Pisma od Deda Mraza”. Knjižare Delfi. Приступљено 19. 12. 2023. 
  10. ^ Barać, Milica. „Čitamo: „Pisma od Deda Mraza“ – Dž. R. R. Tolkin”. Shine magazin. Приступљено 19. 12. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Tolkin, Dž. R. R. (2018). Pisma od Deda Mraza. Beograd: Publik Praktikum. ISBN 978-86-6035-585-2. Приступљено 18. 12. 2023. 
  • Скал, Кристина (1998). „Предговор”. Тумарало. Београд: Моно и Мањана. стр. 5—16. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Писма_од_Деда_Мраза&oldid=26974592”