Ирваси Деда Мраза

С Википедије, слободне енциклопедије
Парадна платформа са моделом Деда Мразових ирваса и саоница на Паради Деда Мраза у Торонту, 2009.

У традиционалној празничној легенди и популарној култури, каже се да Деда Мразови ирваси вуку санке кроз ноћно небо како би помогли Деда Мразу да испоручи поклоне деци на Бадње вече.

Број ирваса и имена која су им дата варирају у различитим верзијама, али они који се често цитирају у Сједињеним Државама и Канади су осам наведених у песми Клемента Кларка Мура из 1823. године Посета Светог Николе, дело које је у великој мери заслужно за то што су ирваси постали популарни.[1] У оригиналној песми, имена ирваса су дата као Дашер, Данцер, Пранцер, Виксен, Комет, Купид, Дандер и Бликсем.[3][4][5]

Популарност књиге прича Роберта Л. Меја из 1939. Рудолф ирвас са црвеним носом и божићне песме Џина Одрија из 1949. године „Рудолф, ирвас са црвеним носом“, довела је до тога да је Рудолф често био укључен као девети лик.

Многе друге варијације имена и броја ирваса појавиле су се у фикцији, музици, филму и телевизији.

Порекло и историја[уреди | уреди извор]

Први ирвас који вуче санке[уреди | уреди извор]

Илустрација „Old Santeclaus with Much Delight“, 1821.

Прва референца на Деда Мразове санке које вуче ирвас појављује се у „Стари Деда Мраз са много одушевљења“, илустрованој дечијој песми из 1821. објављеној у Њујорку.[6][7] Имена аутора и илустратора нису позната.[7] Песму, са осам литографских илустрација у боји, објавио је Вилијам Б. Гили као малу књигу у меком повезу под насловом Пријатељ деце: новогодишњи поклон за малишане од пет до дванаест година.[8] Илустрација првог стиха приказује санке са натписом „НАГРАДЕ“ које вуче неименовани један ирвас.

Осам ирваса[уреди | уреди извор]

Песма Клемента К. Мура из 1823. године, Посета Светог Николе (такође позната као Била је ноћ пре Божића), у великој мери је заслужна за модерно божићно предање које укључује осам ирваса са именима.[9]

Осам ирваса са именима, како се појављују у првој публикацији Извештаја о посети Светог Николе 1823. године.

Песма је први пут објављена у Sentinel-у из Троја, Њујорк, 23. децембра 1823. Именовано је свих осам ирваса, то су били Дашер, Данцер, Пранцер, Виксен, Комет, Купид, Дандер и Бликсем.[10]

Осам ирваса, како се појављују у руком писаном рукопису Посета Светог Николе Клемента К. Мура из 1860-их.

Мур је неколико пута мењао имена последња два ирваса;[11] у верзији песме из раних 1860-их, написаној као поклон пријатељу, називају се „Дондер“ и „Блицен“ (са измењеном интерпункцијом и подвученим именима ирваса). Donder је на холандском језику „гром“, док је Блицен изведен од стандардног холандског bliksem, „муња“, под утицајем немачког Blitz, а такође помаже да се римује са „Виксен“.[12]  

Како је штампано у Америчкој антологији, 1787–1900,

Када је Едмунд Кларенс Стедман укључио песму у своју Америчку антологију, 1787–1900, користио је и „Дондер“ и „Блицен“, исписавши сва имена курзивом.[13]

Савремени немачки правопис за „Донер“ ушао је у употребу тек почетком двадесетог века, много после Мурове смрти.[14]

Десет ирваса Л. Френка Баума[уреди | уреди извор]

Прича Л. Френка Баума Живот и авантуре Деда Мраза (1902) укључује списак од десет ирваса, од којих ниједан по имену не одговара онима у Посети Светог Николе. Главни ирваси Деда Мраза су Флоси и Глоси, а он окупља друге по имену Рацер и Пацер, Реклес и Спеклес, Ферлес и Перлес и Реди и Стеди. [15]

Рудолф, ирвас са црвеним носом[уреди | уреди извор]

Рудолфову причу је првобитно написао у стиховима Роберт Л. Меј за ланац робних кућа Монтгомери Ворд 1939. године, а објављена је као књига која ће се поклонити деци у радњи у време Божића.[16]

У популарним медијима[уреди | уреди извор]

  • Чудо у 34. улици (1947) приказује осам ирваса из Посете Светог Николе.
  • „Трчи Рудолфе, трчи“ (1958), коју је снимио Чак Бери, популарна је божићна рок песма о Рудолфу.[17]
  • Пранцер, филм из 1989. који говори о младој девојци која проналази повређеног ирваса.
  • Дашер и Данцер се појављују у Prep & Landing, божићном специјалу Walt Disney Animation Studios из 2009. године.
  • Let's Go Dancing With Santa је песма KC and the Sunshine Band-а у којој се појављују Деда Мраз и његови ирваси.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Moore, Clement C. (2. 12. 1823). „An Account of A Visit from St. Nicholas”. Troy Sentinel. стр. 2. Приступљено 12. 12. 2008. 
  2. ^ Emery, David. „Donner, Donder, or Dunder?”. ThoughtCo. Архивирано из оригинала 2017-10-14. г. Приступљено 2022-12-30. 
  3. ^ The names Dunder and Blixem derive from Dutch words for thunder and lightning, respectively. The German spellings "Donner" and "Blitzen" are now used.[2]
  4. ^ Jeffers, Harry Paul (2001). Legends of Santa Claus. Minneapolis: Lerner Publications. стр. 85. ISBN 9780822549833. 
  5. ^ Triefeldt, Laurie (2008). People & Places: A Special Collection. Sanger, CA: Quill Driver Books. стр. 77. ISBN 9781884956713. 
  6. ^ Bowler, Gerry (2000). The World Encyclopedia of ChristmasНеопходна слободна регистрација. Toronto: McClelland & Stewart Ltd. стр. 199. ISBN 0-7710-1531-3. 
  7. ^ а б Bowler, Gerry (2005). Santa Claus: a biography. McClelland & Stewart Ltd. стр. 37. ISBN 978-0-7710-1668-4. 
  8. ^ „A New-Year's present, to the little ones from five to twelve.”. The Children's Friend. Broadway, New York: Gilley, William B. III. 1821. 
  9. ^ Siefker, Phyllis (1997). Santa Claus, Last of the Wild Men: The Origins and Evolution of Saint Nicholas, Spanning 50,000 Years. Jefferson, NC: McFarland & Company. стр. 4. ISBN 0-7864-0246-6. 
  10. ^ Goodwin, George (2019). Christmas traditions : a celebration of Christmas lore. London: British Library. стр. 84. ISBN 978-0-7123-5294-9. OCLC 1120057499. 
  11. ^ Goodwin, George (2019). Christmas traditions : a celebration of Christmas lore. London: British Library. стр. 84. ISBN 978-0-7123-5294-9. OCLC 1120057499. 
  12. ^ „Donner or Donder”. 23. 12. 2014. 
  13. ^ Stedman, Edmund Clarence (ур.). An American anthology, 1787-1900 (6th изд.). Boston, Houghton, Mifflin and company. стр. 15. 
  14. ^ Goodwin, George (2019). Christmas traditions : a celebration of Christmas lore. London: British Library. стр. 84. ISBN 978-0-7123-5294-9. OCLC 1120057499. 
  15. ^ Baum, L. Frank (1902). The Life and Adventures of Santa Claus. Indianapolis: The Bowen-Merrill company. стр. 160. 
  16. ^ Wook Kim (17. 12. 2012). „Yule Laugh, Yule Cry: 10 Things You Didn't Know About Beloved Holiday Songs (With holiday cheer in the air, TIME takes a closer look at some of the weird stories behind our favorite seasonal tunes)”. Time.  – "Rudolph the Red-Nosed Reindeer" (p. 3)
  17. ^ Whitburn, Joel (2004). Christmas in the Charts (1920–2004). Wisconsin: Record Research Inc. ISBN 0-89820-161-6. 
  18. ^ „Let's Go Dancing with Santa”. YouTube. 15. 10. 2015. Архивирано из оригинала 11. 10. 2023. г. Приступљено 14. 1. 2019. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирваси_Деда_Мраза&oldid=26891607”