Манастир Ковиље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Ковиље
Kovilje.jpg
Манастир Ковиље
Опште информације
Место Смиљевац
Општина Ивањица
Држава  Србија
Врста споменика непокретно културно добро
Време настанка 12. век
Тип културног добра споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Краљево

Манастир Ковиље се налази под планином Јавор, у селу Смиљевцу, на десној страни реке Ношнице, у засеоку који је по манастиру добио име. Припада Епархији жичкој српске православне цркве.[1]

Историјат[уреди]

Претпоставља се да је манастир основан у 12. или 13. веку, пошто нема поузданих података о времену настајања. Први помен о овом манастиру налази се у Крушевачком Поменику из 1606. године. Запис је у рукописном четворојеванђељу које је српски патријарх Гаврило даривао манастиру.[2]

Из записа из 1733. године види се да је у манастиру живео духовник Филип код кога су учили они који су хтели бити свештеници. Из свега се види да је манастир заузимао важно место како у духовном, тако и у националном и политичком животу народа овог краја. Овде је отворена једна од најстаријих школа у Србији године 1867. Постојала је и школа за будуће свештенике. Од 1813. манастир врши активну функцију редовне парохијске школе.

Манастир сачињавају два храма, старији посвећен Светим Архангелима и други који је касније саграђен, а посвећен Светом Николају, архиепископу Мирликијском.

Црква Светих арханђела[уреди]

Старија је полупећинска црква Светих арханђела, једнобродна, са прислоњеним луковима и полукружном апсидом, чије је време настанка тешко установити. Њен јужни зид и полуобличасти свод са малом слепом калотом президани су у обнови којом је дограђена већа црква Светог Николе.

Црква Светог Архангела се једним делом наслања на стену, тако да се може сврстати у ред пећинских цркава испосничког типа. То је једнобродна грађевина са олтарском апсидом. Сматра се да је манастир настао с краја 12. и почетком 13. века, судећи по остацима живописа и предања.

Црква Светог Николе[уреди]

Једнобродна црква Светог Николе има споља петострану апсиду у ширини брода, наос покривеном слепом калотом и припрату са попречним сводом. Од живописа из 13. века који је сачуван само у фрагментима, добро су сачувани ликови светитеља. [3]

Обнова манастира[уреди]

Године 1644. рашки митрополит Гаврило (Рајић), потоњи српски патријарх и светитељ, долази у манастир и налази га одавно запуштеног, у тешком стању. Тада га обнавља и у њему остаје једно време, а 1651. године манастиру прилаже једно оковано и украшено Свето Јеванђеље за богослужбене потребе обновљене цркве Светог Николе, и ослобађа манастирску земљу коју враћа манастиру.

Манастир је обновљен 2005. године, а у периоду 2007 - 2009 изграђен је и манастирски конак.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]