Пређи на садржај

Општина Ивањица

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Ивањица
Ивањица
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округМоравички
СедиштеИвањица
Становништво
 — 2022.Пад 27.751[1]
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина1.090 km2
Остали подаци
Председник општинеАлександар Митровић (СНС)
Веб-сајтhttps://ivanjica.gov.rs

Општина Ивањица се налази у Моравичком управном округу, на југозападу Србије. По површини је једна од највећих општина у Србији. са површином 1.090 km2, од чега је половина под шумама[2]. Седиште општине је градско насеље Ивањица.

Општина има 18 месних заједница, највећа по површини је Остатија, (112 km2), док је по броју становника највећа Ивањица.[2] Према коначним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 27.751 становник[1] (према попису из 2011. било је 31.963 становника).[3]

Културно-историјски споменици

[уреди | уреди извор]

Од културно-историјских споменика посебно се истиче Црква Св. Цара Константина и Царице Јелене из 1836. године, затим Јеремића кућа, најстарија сачувана зграда у Ивањици, једна је од 12 које нису изгореле у великом пожару 1846. године, као симбол Ивањице[4], Електрична централа „Моравица” из 1911. године, пета у Србији, још увек у функцији,[5], осветљава градски парк[6], која користи водопад, симбол је града Ивањице и истовремено музеј. Споменик револуцији, у центру Ивањице, у виду мозаика, дело Ђорђа Андрејевића Куна, као и споменик Дражи Михаиловићу подигнут 2003. године, поред кога се налази Кушића хан, у новије време назван „Чичин дом”, са музејом и библиотеком.

Камени мост на реци Моравици из 1906. године, највећи једнолучни мост на Балкану, на Јаворско—Драгачевском путу. Палибрчко гробље, где се верује да је сахрањен Бошко Југовић (Косовски јунак), са црквом Лазарицом, налази се на брду изнад Ивањице, затим, Манастир Ковиље из 13. века, удаљен 25 km од Ивањице, у селу Смиљевац, изграђен у стени и српски православни Манастир Придворица у истоименом селу, типичан представник средњовековне архитектонске рашке школе. На планини Јавор налази се споменик Мајору Илићу из првог ослободилачког рата 1876. године, подигнут 1907. године.

Сеоски туризам

[уреди | уреди извор]

У оквиру сеоског туризма, посебно се истичу село Катићи, надомак планине Мучањ на 1.000 мнв, које је 2000. године проглашено ваздушном бањом, Међуречје, на обронцима Голије, са рекама Моравица и Ношница, Лиса у чијој се близини налази Хаџи Проданова пећина, Кушићи, на обронцима Јавора и Девићи.[7]

У Ивањици постоји Туристичка организација Ивањица.

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Знамените личности рођене у општини Ивањица:

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. било је 31.963 становника, док је према коначним резултатима пописа из 2022. било 27.751 становник.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 37.891
1953. 40.258
1961. 40.526
1971. 39.233
1981. 37.887
1991. 36.686
2002. 35.445
2011. 31.963
2022. 27.751

Локална самоуправа

[уреди | уреди извор]

Председник општине

[уреди | уреди извор]

Након Другог светског рата до данас функцију председника општине Ивањица обављало је укупно осамнаест особа.[11]

  • Новица Брадић (1945–1956)
  • Алексије Поповић (1956–1960)
  • Славко Кушић (1964–1968)
  • Антоније Дамњановић (1968–1970)
  • Миодраг Петровић (1970–1976)
  • Петар Рацић (1978–1982)
  • Милорад Парезановић (1982–1986)
  • Сретен Богдановић (1986–1989)
  • Срећко Гавровић (1989)
  • Драган Видаковић (1989–1992)
  • Миломир Зорић (1992–1996, 2004–2008, 2012–2016)
  • Славомир Секулић (1996–2000)
  • Милован Марковић (2000–2004)
  • Радослав Секулић (2008–2009)
  • Радомир Ристић (2009–2012)
  • Зоран Лазовић (2016–2020)
  • Момчило Митровић (2020–2024)
  • Александар Митровић (2024–)[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Синтеровање је скуп сложених и међусобно повезаних транспортних процеса масе који се одигравају између честица и у честицама дисперзног система током његове консолидације.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Попис 2022, Књига 1 – Национална припадност (подаци по општинама и градовима)” (PDF). Републички завод за статистику. 28. 4. 2023. Приступљено 29. 4. 2023. 
  2. ^ а б ТО Општине Ивањица: О Ивањици Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2011), Приступљено 1. 2. 2013.
  3. ^ а б „Попис 2011, Књига 20 – Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011. године” (PDF). Републички завод за статистику. 25. 4. 2014. Приступљено 26. 1. 2023. 
  4. ^ Ивањица: Споменици културе Архивирано на сајту Wayback Machine (13. април 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
  5. ^ Србија Тревел: Ивањица, Голија, Ариље Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013), Приступљено 1. 2. 2013.
  6. ^ Аладин: ТО општине Ивањице, Приступљено 1. 2. 2013.
  7. ^ ТО општина Ивањица: сеоски туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2013), Приступљено 1. 2. 2013.
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Ивањица: Знамените личности Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2013), Приступљено 2. 2. 2013.
  9. ^ Порекло: Фељтон Ко су Шумадинци? (36) — Насељавање Дивостина, Миле Недељковић, Глас јавности 17. април 2001. године, Приступљено 2. 2. 2013.
  10. ^ Утицај адитива на синтеровање система, мр. Нина Н. Обрадовић, докторска дисертација, Београд (2007), Приступљено 29. 5. 2021.
  11. ^ „Predsednici Opštine Ivanjica u poslednjih 76 godina”. Ivanjički radio. 23. 5. 2021. Архивирано из оригинала 29. 05. 2021. г. Приступљено 29. 5. 2021. 
  12. ^ „Konstituisana nova vlast u Ivanjici (VIDEO)”. Info LIGA. 17. 7. 2024. Приступљено 17. 7. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општина_Ивањица&oldid=28028625”