Пређи на садржај

Драгиша Пандуровић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Драгиша Пандуровић
Дивизијски генерал Драгиша Пандуровић
Лични подаци
Датум рођења(1885-12-30)30. децембар 1885.
Место рођењаСење, Краљевина Србија
Датум смрти25. август 1951.(1951-08-25) (65 год.)
Место смртиОснабрик, Западна Немачка
Војна каријера
Служба
Чин Дивизијски генерал
РатовиПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаОрден Белог орла
Орден Карађорђеве звезде
Орден Светог Саве
Златна медаља за храброст

Драгиша Пандуровић (Сење, 30. децембар 1885 - Оснабрик, 25. август 1951) био је дивизијски генерал, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, уредник Војничког гласника од 1926 до 1928. године, командант Дунавске дивизијске области од 1940 до 1941. године

Живот и рад

[уреди | уреди извор]

Драгиша Пандуровић рођен је 30. децембра 1885. године у селу Сењу, недалеко од Ћуприје.[1] Основну школу је завршио у родном месту. Прва два разреда гимназије завршио је у Параћину, а остатак гимназијског образовања у Нишу.[2] После завршене гимназије, конкурисао је за пријем у Војну академију где је био примљен. На школовање је ступио 9. септембра 1902. године у као питомац 35. класе.[3] Након четири године школовања 27. августа 1906. године произведен је у чин пешадијског потпоручника.[4] По завршетку школовања распоређен је у 12. пешадијски пук, крушевачког гарнизона. Пешадијски поручник постаје 29. јуна 1910. године.[5]

Балкански ратови и Први светски рат

[уреди | уреди извор]

У Први балкански рат кренуо је као командир 2.чете 2.батаљона 12.пешадијског пука I позива Цар Лазар. После угушења Арнаутске побуне 1913. године 12. пешадијски пук Цар Лазар премештен је из Скопља у Дебар. Драгиша Пандуровић је до повлачења српске војске на Крф ратовао у његовом саставу као командир 4. чете 1. батаљона.[2] У чин капетана прве класе унапређен је 4. јун 1915. године.[6] Лета 1915. године пук је пребачен у састав Браничевског одреда. Српска војска урадила је реорганизацију и Драгиша Пандуровић постављен је за командира 3. чете 3. батаљона у 12. пешадијском пуку Шумадијске дивизије. Ова дивизија била је додељена II армији војводе Степе Степановића.

Напредовање у служби

[уреди | уреди извор]

Пред крај Првог светског рата, 16. октобра 1918. године унапређен је у чин мајора.[7] Вишу школу Војне академије (22. класа) завршио је 1. октобра 1922. године као седми у рангу. Одмах након тога, а по потреби службе, 8. октобра 1922. године постављен је за одељенског старешину 3. одељења 2. године Ниже школе Војне Академије.[8] После службе на Војној академији, остаје у Београду. Његове радне способности препоручиле су га да пређе у Ђенералштабно одељење Министарства војске и морнарице 8. новембра 1925. године.[9] Ђенералштабно одељење је у својој надлежности имало Уредништво Службеног војног листа и Војнички гласник. Драгиша Пандуровић је уређивао часопис Војнички гласник још док је био на служби у Војној академији. На дужност уредника Војничког гласника ступио је 31. августа 1926. године и на том месту остаје до 30. јуна 1928. године.[2] Почетком октобра 1926. године, поново се враћа на Војну академију, где је изабран за професора Војне географије.[10] У чин пуковника унапређен је 28. јуна 1927. године.[11] За класног старешину питомаца Ниже школе Војне академије постављен је 24. октобра 1927. године.[12] Пуковник Пандуровић поново се враћа у крушевачки гарнизон где је започео каријеру официра. Именован је 30. априла 1930. године за команданта 47. пешадијског пука, а на дужност је ступио 31. маја.[13] Након две године проведених у Крушевцу, пуковник Пандуровић добија прекоманду за Београд, где је почетком маја 1932. године поново постављен за класног старешину 58. класе Ниже школе Војне академије. После годину дана проведених у Београду, пуковник Пандуровић постављен је 16. октобра 1933. године за команданта 7. пешадијског пука „Краља Петра I“ у Новом Саду.[14] На тој дужности остаје до 31. октобра 1934. године када је постављен за команданта пешадије Зетске дивизијске области.[15] Указом од 31. децембра 1934. године Драгиша Пандуровић је унапређен у чин бригадног генерала. Након три године генерал Пандуровић добија прекоманду и постављен је 5. новембра 1937. године за команданта Школе за резервне пешадијске официре.[2] После годину дана, тачније 10. новембра 1938. године постављен је за вршиоца дужности команданта Косовске дивизијске области у Приштини. Указом Краља од 6. септембра 1939. године постављен је за команданта Брегалничке дивизијске области у Штипу.

Петар II Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Милана Недића, унапредио је Драгишу Пандуровића у чин дивизијског генерала 1. децембра 1939. године.[16]

После годину дана проведених као командант у Штипу, Драгиша Пандуровић долази у Београд где је 23. октобра 1940. године постављен за команданта Дунавске дивизијске области.[2]

После промена од 27. марта 1941. године, најпре је стављен на располагање, одузета му је команда, а пред почетак рата активиран је и постављен за команданта Триглавске дивизије у Љубљани.[2] Приликом бомбардовања Новог Места 11. априла 1941. године Драгиша Пандуровић бива рањен, заробљен и одведен у немачко заробљеништво у Нирнберг. Након годину дана бива пребачен у логор у Оснабрику. Драгиша Пандуровић преживео је случајно савезничко бомбардовање логора 6. децембра 1944. године. По ослобођењу, није хтео да се врати у земљу већ је остао да живи у Немачкој, као емигрант.[1]

Драгиша Пандуровић преминуо је 25. августа 1951. године у Оснабрику где је и сахрањен.

Био је председник испитне комисије за чин мајора рода војске за канцеларијске и административне послове за испитну 1940/1941. годину.

За дугу и савесну службу одликован је бројним високим домаћим одликовањима.

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Породица

[уреди | уреди извор]

Отац Драгослав сеоски трговац и поседник, мајка Милева домаћица, сестре Драга, Сида и Дана. Супруга Драгица-учитељица. Ћерке Оливера-службеник у Српско књижевној задрузи и Радмила-библиотекар у Институту за медицинска истраживања.

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Са свечаности на Кајмакчалану.
    Са свечаности на Кајмакчалану.
  • Тактичка употреба пешадиског оружја и ватре у нашим прошлим ратовима : од 1912. - 1918. г.
    Тактичка употреба пешадиског оружја и ватре у нашим прошлим ратовима : од 1912. - 1918. г.

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Тактичка употреба пешадиског оружја и ватре у нашим прошлим ратовима : од 1912. - 1918. г. - Београд : Родољуб, 1926.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Бјелајац, Миле. Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941. : студија о војној елити и биографски лексикон. : Институт за новију историју Србије : Добра, 2004. стр. 235. ISBN 978-86-7005-039-6. 
  2. ^ а б в г д ђ Бјелајац, Миле. Генерал Драгиша Пандуровић : живот и сведочења. Београд : Институт за новију историју Србије : Алтера, 2007. стр. 21—77. ISBN 978-86-7005-051-8. 
  3. ^ Службени војни лист, година 22, број 37, од 20. септембра 1902. године, стр. 691-692
  4. ^ Службени војни лист, година 26, број 24, од 27. августа 1906. године, стр. 499-500
  5. ^ Службени војни лист, година 30, број 23, од 29. јуна 1910. године, стр. 553-554
  6. ^ Службени војни лист, година 35, број 15, од 4. јуна 1915. године, стр. 297-298
  7. ^ Службени војни лист, година 37, број 45, од 3. новембра 1918. године, стр. 621-622
  8. ^ Службени војни лист, година 41, број 42, од 12. октобра 1922. године, стр. 1873-1874
  9. ^ Службени војни лист, година 44, број 50, од 11. новембра 1925. године, стр. 1773-1774
  10. ^ Службени војни лист, година 45, број 48, од 20. новембра 1926. године, стр. 2069-2070
  11. ^ Службени војни лист, година 46, број 26, од 28. јуна 1927. године, стр. 1195-1196
  12. ^ Службени војни лист, година 46, број 44, од 29. октобара 1927. године, стр. 1971-1972
  13. ^ Службени војни лист, година 49, број 18, од 1. маја 1930. године, стр. 853-854
  14. ^ Службени војни лист, година 52, број 34, од 20. октобара 1933. године, стр. 1565-1566
  15. ^ Службени војни лист, година 53, број 44, од 5. новембра 1934. године, стр. 1661-1662
  16. ^ Службени војни лист, година 58, број 44, од 1. децембра 1939. године, стр. 2473-2474

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгиша_Пандуровић&oldid=31280593”