Споменица на рат 1913. године

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Споменица на рат 1913. године
Фотографија споменице на рат из 1913. године о траци на којој се носила;.[1]
Додељује
Краљевина Србија
ТипТракица Споменице на рат 1913. године
Ратни периодДруги балкански рат
Установљен25. новембар 1913.

Споменица на рат 1913. године или Споменица Српско-Бугарског рата 1913.[2][3][4][а] је било одликовање Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Споменица је установљена 25. новембра 1913. у спомен на Други балкански рат у ком је Србија победила. Споменица је додељена свима који су учествовали и својим деловањем допринели ратном напору. По установљењу додељено је више од 400 хиљада примерака овог одликовања.

Формално није познато ко је аутор пројекта споменице, али се претпоставља да је то био уметник Ђорђе Чарапић. Споменица је изгледом представљала извесну осветничку алузију на споменицу на рат са Бугарском из 1885-86. године који је Србија изгубила. Законом је била предвиђена и додела повеља, али због ускорог избијања Првог светског рата ово није реализовано и није позната ни једна повеља која је додељена уз споменицу. Прва, највећа серија споменица, је израђена у швајцарској фирми „Браћа Игенин”, док је друга, мања серија споменица израђена у париској радионици „Артус Бертранд”.

Споменица је део скупине српских одличја основаних током ратних 1912. и 1913, намењених награђивању храбрости, ревносне службе и милосрђа, те пригодних споменица.

Историја[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Одликовања Кнежевине и Краљевине Србије и Одликовања Краљевине Југославије
Повратак војске из рата, Београд 11. август 1913. године. На транспаренту популарна крилатица: „За Косово — Куманово, за Сливницу — Брегалницу”.[6][7]

Избијањем балканских ратова (1912—1913) покренуто је у Србији питање система споменица и ратних одликовања за храброст и ревносну службу. При том је постојећи систем, заснован још у ратовима 1876—78, обновљен.[8][9]

Други балкански рат се водио јула месеца 1913. године, између дојучерашњих савезника из Првог балканског рата — Србије, Црне Горе и Грчке на једној и Бугарске на другој страни. Предмет раздора је био простор Македоније. И пре него што су се у рат против Бугарске укључиле Румунија и Турска, рат је био одлучен и Бугарска је поражена. Букурешким миром Бугарска је изгубила велики део територија освојених у Првом балканском рату, Србија, Грчка и Румунија су заокружиле своје територије, а Турска је повратила део територија на европском тлу изгубљених у Првом балканском рату.[10][11][12]

Уредбом краља Петар I Карађорђевића од 25. новембра 1913. установљена je Споменица на рат из 1913. године,[13][10][6][14][15][16], а у сећање на кратак али победносни Други балкански рат против Бугарске.[1] Уредбом је било предвиђено и додељивање повеље,[15][17][13] но као и код повеље за Споменицу на рат из 1912,[15] до реализације није дошло.[17][15] Како истичу истраживачи Павел Цар и Томислав Мухић, собзиром на масовност споменице готово да није могуће да не би било сачуваних примерака припадајућих повеља.[15] Истраживачи Љубомир Стевовић и Коста Кнежевић наводе да до израде повеља никад није дошло због убрзог избијања Првог светског рата.[17]

Вероватни аутор пројекта Споменице на рат 1913. био је уметник Ђорђе Чарапић Фусек,[18] који је у свом досијеу, који се чува у Војном архиву у Београду, навео да је, између осталих пројеката српских и југословенских одликовања, Споменица на рат 1913. његов пројекат.[19][20]

Историја употребе[уреди | уреди извор]

Споменица је додељена свим активним и резервним официрима, подофицирма, капларима, редовима, војним обвезницима и војним чиновницима свих позива народне војске и Последње Одбране који су учествовали у рату и на службама у позадини. Такође, додељена је свим министрима, затим официрима, подофицирима и редовима Војске Краљевине Црне Горе ангажованим на бојишту, те свим лицима која су била на служби у болницама или на било којој другој дужности на бојишту или позадини.[14][15][6][13][21]

Попис одликованих особа су водиле надлежне команде и установе, а за споменицу није наплаћивана такса. Одликовање је након смрти носиоца остајало на чување породици.[15][13][21]

Према подацима нумизматичара Леонарда Форера (en) из 1923, прва серија споменице је израђена у тиражу од 500,000 комада.[22][14][23][4] Како истичу Цар и Мухић, овај податак би, као и у случају броја испоручених споменица „Освећено Косово”, требало узети са резервом, тј. двојица истраживача претпостављају да је овај податак претеран и да се можда односи на укупан број испоручених споменица, а не само на прву серију.[24] Према наводима Стевовића и Кнежевића пак, ова споменица је, као и споменица из Првог балканског рата, искована у тиражу од 430,000 комада, и то зато што није било демобилизације између балканских ратова, а овај податак одговара цифри од 402.000 мобилисаних војника и тридесетак хиљада небораца.[6]

Изглед[уреди | уреди извор]

Споменица на рат 1913. додељена Милану Јовановићу Батуту из Збирке одликовања Архива Српске академије наука и уметности у Београду;[27]

Споменица на рат 1913. израђена је у облику топовског крста (de), од позлаћене бронзе, пречника 42 милиметра,[15][28][29] идентична споменици на рат из 1885. године.[14] Кракови крста су гранулирани и обрубљени издигнутим полираним рубом.[15][14] Дужина кракова је 23 милиметра, а ширина кракова је 8 милиметара у ужем делу крака и 18 милиметара у ширем делу крака крста.[6] У пресеку кракова крста се налази округли медаљон са монограмом краља Петра I — „П I”, са хералдичком краљевском круном изнад монограма, у аверсу, те ратном годином „1913” у реверсу медаљона.[15][6][14][16][4][30][31]

Трака споменице је израђена по угледу на споменицу из 1885—86., само инверзно замењених боја.[15][6] Према одредби Уредбе о установљењу одличја, трака о којој се споменица носила је требала да буде широка 35 милиметара,[32][15][14] но у пракси ширина траке је износила 28 и 40 милиметара.[14][15][6] Споменица се истицала на левој страни груди.[14][15]

Као напоменуто, споменица је израђена од позлаћене бронзе. За потребе Двора биле су иначе исковане и четири примерка споменице у злату.[14][15] Постојане су и минијатуре овог одличја.[17][15]

Споменица на рат 1913. својим изгледом је на известан начин представљала осветничку алузију на споменицу изгубљеног рата са Буграском 1885—86. године. Уместо суморног црног гвожђа — полирана позлаћена бронза, уместо жалосне црне са уском црвеном ивицом, трака споменице од 1913. је тријумфална црвена, са уском црном ивицом,[10][33][1] а све у складу са популарном паролом балканских ратова — „За Косово — Куманово, за Сливницу — Брегалницу”,[10][6][1] у духу које је Чарапић и дизајнирао споменицу.[6]

Израда и набавка[уреди | уреди извор]

Основну серију споменице је, као и споменицу „Освећено Косово”, израдила швајцарска радионица „Браће Игенин” (етимолошки: Huguenin Freres) из Ле Локла.[14][15][17][4] Израдом споменице се, осим радионице „Браће Игенин” која је израдила најраширенији модел споменице, бавила и париска радионица „Артус Бертранд” (етим. Arthus—Bertrand).[14][34]

Димензије ове серије споменице су нешто мањих димензија у односу на серију швајцарске радионице,[б] изнад описане, и са незнатним разликама у детаљима[14] — благо конвексна површина кракова крста у односу на споменицу прве серије, финије гранулације површине кракова, а површине монограма, слова и рубова споменице су јаче полиране. Ушица је попречна, израђена од жице, а врпца широка 40 милиметара, сложена у троугао.[25]

Осим споменутих, израђена је и серија споменица кованих од сребра, у калупу карактеристичном за радионицу „Игенин”. Оваква израда није одговарала одредбама законског текста, а нису познати ни разлози због којих су израђиване овакве споменице.[34]

Испоруком споменице се бавила радионица гравера Мише Голдштајна из Београда.[14][15]

Положај у важносном реду одликовања[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Важносни ред одликовања Кнежевине и Краљевине Србије и Важносни ред одликовања Краљевине Југославије
Изглед Споменице српско-бугарског рата 1913. и других одликовања Краљевине Југославије објављених у публикацији „Закони и уредбе о орденима и медаљама : са свима изменама и допунама од 1883-1935. г.” у издању Канцеларије Краљевских ордена из 1935 године.[35]

Формирањем Краљевине Југославије, систем одликовања нове државе се није битније мењао, јер је новоформирана краљевина у целости преузела систем одликовања Краљевине Србије онаквим какав је затечен на крају Првог светског рата.[36] Систем одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије је био утемељен „Законом о орденима и медаљама“ од 23/26. јануара 1883, више пута измењиваног допуњаваног.[37][38]

Споменица српско-бугарског рата 1913. године се, према наводу Канцеларије ордена од 1931. године, налазила на 50. месту у важносом реду одликовања Краљевине Југославије,[39] а на другом месту у међусобном рангу споменица објављеном 1935. године — испред Споменице рата за Ослобођење и Уједињење 1914—1918.[40][41] Ранг медаља и споменица није имао никакву правну важност, већ је само одређивао место ношења одликовања на грудима.[42] Табеларни приказ положаја Споменице на рат из 1913. године је дат испод:

Изглед споменице и других одликовања без натписа, у истој публикацији.[35]
Међусобни ранг одликовања:
[Важносни ред одликовања какав је приказан у табели је објављен 1. јануара 1931. године од Канцеларије Краљевских ордена][39]
1. Кнеза Лазара
2. Кара-Ђорђева Звезда са мачевима I
3. Кара-Ђорђева Звезда без мачева I
4. Кара-Ђорђева Звезда са мачевима II
5. Кара-Ђорђева Звезда без мачева II
6. Бели Орао са мачевима I
7. Бели Орао без мачева I
8. Кара-Ђорђева Звезда са мачевима III
9. Кара-Ђорђева Звезда без мачева III
10. Бели Орао са мачевима II
11. Бели Орао без мачева II
12. Југословенска Круна I
13. Свети Сава I
14. Кара-Ђорђева Звезда са мачевима IV
15. Кара-Ђорђева Звезда без мачева IV
16. Бели Орао са мачевима III
17. Бели Орао без мачева III
18. Југословенска Круна II
19. Свети Сава II
20. Бели Орао са мачевима IV
21. Бели Орао без мачева IV
22. Југословенска Круна III
23. Свети Сава III
24. Бели Орао са мачевима V
25. Бели Орао без мачева V
26. Југословенска Круна IV
27. Свети Сава IV
28. Југословенска Круна V
29. Свети Сава V
30. Златна Војничка Кара-Ђорђева Звезда са мачевима
31. Сребрна Војничка Кара-Ђорђева Звезда са мачевима.
32. Златна медаља за храброст.
33. Сребрна медаља за храброст.
34. Медаља Краља Петра I.
35. Албанска споменица.
36. Медаља за Војничке врлине.
37. Златна медаља за Ревносну службу.
38. Сребрна медаља за Ревносну службу.
39. Златна медаља за Грађанске заслуге.
40. Сребрна медаља за Грађанске заслуге.
41. Златна медаља за унапређење пољопривреде
42. Сребрна медаља за унапређење пољопривреде
43. Бронзана медаља за унапређење пољопривреде
44. Крст Милосрђа Женски и Мушки.
45. Медаља за Услуге Краљевом Дому
46. Црвени Крст
47. Сребрна Медаља Црвеног Крста
48. Бронзана Медаља Црвеног Крста
49. Споменица Српско-Турског Рата 1912 год.
50. Споменица Српско-Бугарског Рата 1913 год.
51. Споменица Рата за Ослобођење и Уједињење 1914.-1918 г.
Међусобни ранг споменица:
[Међусобни ранг споменица приказан у табели је објављен 1935. године у публикацији „Закони и уредбе о орденима и медаљама : са свима изменама и допунама од 1883-1935. г” издатој од Канцеларије Краљевских Ордена[43] и од Живојина Ранковића 1939. године у „Београдским општинским новинама”.[41]]
1. Споменица Српско-Турског рата 1912. год.
2. Споменица Српско-Бугарског рата 1913. год.
3. Споменица рата за Ослобођење и Уједињење 1914—1918.

Галерија[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Осим ових назива, за ову споменицу се користи и назив Ратни крст.[5]
  2. ^ Док истраживач Мила Пилетић у својој студији српских и црногорских одликовања од 1987. године наводи да су димензије споменице из ове серије 27 x 22 милиметра,[14] Цар и Мухић истичу да је реч о погрешном наводу Пилетићеве, јер би се онда радило о минијатурама споменице.[15] Они наводе да споменице из париске радионице јесу мањих димензија, али незнатно мањих — 40,5 x 40,5 милиметара.[34]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „СПОМЕНИЦА `НА РАТ 1913. ГОДИНЕ”. royalfamily.org. Архивирано из оригинала 14. 12. 2008. г. Приступљено 22. 11. 2023. 
  2. ^ Закони и уредбе о орденима [...] 1935, стр. 76.
  3. ^ Car & Muhić 2009, стр. 440.
  4. ^ а б в г Prister 1984, стр. 166.
  5. ^ Каталог одликовања [...] 2016, стр. 11.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и Стевовић & Кнежевић 2013, стр. 121.
  7. ^ „POVRATAK SRPSKIH POBEDNIKA I OSVEĆENJE I OTKRIVANJE KARAĐORĐEVOG SPOMENIKA NA KALEMEGDANU 11. AVGUSTA 1913. GODINE : id #JKBogd-EFG129 : producenti : Đoka Bogdanović, braća Cvetković, Svetozar Botorić ; Jugoslovenska kinoteka : srpski intertitlovi , 1913., 35mm, B&W trajanje 36:18" ; [После завршене свечаности, централна београдска Кнез Михаилова улица виђена оком камере Славка Јовановића — 33:14 до 35:24]”. Југословенска кинотека. Приступљено 23. 11. 2023. 
  8. ^ Ацовић 2013, стр. 136, 138.
  9. ^ Stolica 2003, стр. 24, 26.
  10. ^ а б в г Ацовић 2013, стр. 138.
  11. ^ Car & Muhić 2009, стр. 440–441.
  12. ^ Стевовић & Кнежевић 2013, стр. 117.
  13. ^ а б в г Српске новине од 29. новембра 1913, год. LXXX, бр. 262 1913, стр. 1.
  14. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Пилетић 1987, стр. 62.
  15. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п Car & Muhić 2009, стр. 442.
  16. ^ а б Grbovi, zastave [...] 1936, стр. 15.
  17. ^ а б в г д Стевовић & Кнежевић 2013, стр. 122.
  18. ^ Јовановић Чешка 2018, стр. 96.
  19. ^ Стевовић & Кнежевић 2013, стр. 118.
  20. ^ Јовановић Чешка 2018, стр. 16–17, 90.
  21. ^ а б Закони и уредбе о орденима [...] 1935, стр. 61.
  22. ^ Forrer 1923, стр. 468.
  23. ^ Тодоровић 1964, стр. 16.
  24. ^ Car & Muhić 2009, стр. 442, 437.
  25. ^ а б Car & Muhić 2009, стр. 443.
  26. ^ Car & Muhić 2009, стр. 403.
  27. ^ а б в „Споменица на рат 1913.”. Збирка одликовања Архива САНУ. Приступљено 22. 11. 2023. 
  28. ^ Prister 1984, стр. 166–167.
  29. ^ Gaj-Popović & Subotić 1981, стр. 69.
  30. ^ Закони и уредбе о орденима [...] 1935, стр. 60.
  31. ^ Лазаревић 1929, стр. 301.
  32. ^ Закони и уредбе о орденима [...] 1935, стр. 60–61.
  33. ^ Mandić 2005, стр. 6.
  34. ^ а б в Car & Muhić 2009, стр. 442–443.
  35. ^ а б Закони и уредбе о орденима [...] 1935, стр. 87.
  36. ^ Ацовић 2013, стр. 147.
  37. ^ Закони и уредбе о орденима [...] 1935, стр. 11.
  38. ^ Ацовић 2013, стр. 453–455.
  39. ^ а б Архив : часопис Архива Југославије год. 3, бр.3 2002, стр. 153–154.
  40. ^ Закони и уредбе о орденима [...] 1935, стр. 68.
  41. ^ а б Ранковић 1939, стр. 332.
  42. ^ Пилетић 1987, стр. 97.
  43. ^ Закони и уредбе о орденима [...] 1935, стр. 1–2, 68.
  44. ^ Grbovi, zastave [...] 1936, стр. TAB. XV, FIG 2, FIG 2a.
  45. ^ Grbovi, zastave [...] 1936, стр. 3.
  46. ^ Ацовић 2008, стр. 608.
  47. ^ Службени војни лист, година XXIII 1903, стр. 463.

Литература[уреди | уреди извор]

Књиге и каталози[уреди | уреди извор]

Часописи[уреди | уреди извор]

Новине[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Споменица_на_рат_1913._године&oldid=27558425”