Драгољуб Триндић
| Драгољуб Триндић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 10. јануар 1969. |
| Место рођења | Чучуге, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
Драгољуб Триндић (Чучуге, Уб, 10. јануар 1969) српски је сликар.
Сликарством се бави од 1980. године. Слика мотиве свога завичаја пејзаже, мртве природе , портрете и иконе. Председник је Удружења ликовних уметника Тамнаве Спектар са Уба и члан је Српског научног центра из Београда. Запослен је у дечјој обући Полино у Београду. Живи у Београду а сликарством се бави у слободно време.
Лирско сликарство[уреди | уреди извор]
Драгољуб Триндић је ликовно лирска младица Тамнаве. Он је самоникли уметник, који се није родио како навика налаже, већ је избијао као каћун, или шефтелија, као што избијају воде у кладенцима и мајкама. Већину онога што се у сликарству учи и годинама доучава Триндић је добио као дар кроз боју мајчиног млека. Учитељи су га касније учили ликовним разликама. Већ у првим цртежима и боја дисањима се видело да ће тај самоникли младар надрасти завичајни атар, што се и догодило.
У Тамнави самониклост је нормална појава, као што су свици и сумрачја, Као што су росе и поплаве као што су виле и облачја. Зар има лепше слике и шаре од оних савијутака на кошуљи и хаљини које су исцртане грљењем? Нема. Те шаре се рађају у дамарима лирски сликара и вајара, као што су Јанко Брашић, Илија Босиљ, Драгиша Станисављевић, Богосав Живковић па и Драгољуб Триндић и ако није калем тих самониклих. Триндићеве фантазије се изучавају код биљарица и видарица, а налазе се у бајалицама и хлебовима. Катедра за то учење је смештена у воденици и празничном дану, и што је најважније у стрпљењу.
Триндић је стрпљив сликар , свестан себе и својих могућности, а то је најбољи темељ сликара у његовим сликама. У Тамнави и молери имају своју академију, јединствену у Србији а тиме и у свету. На тој академији предају Маринко Илић и Љуба Циганин.
У Тамнави је сликање љубавна работа, као што је калемљење воћа и женскиња, то је понекад религиозна рукотворина од бога богомиљеницима дата. У Тамнави сликар добром човеку поклони слику и за то му није потребан неки важнији и већи разлог, само се у том крају доброта сматра важнијим платежним средством од злата- тамо су људи од хлеба. Триндић је својим сликарским умећем надрастао свој атар, а добротом ће временом– јер је теже бити човек од сликара. Човечност је једини терет који исправља човека, а Триндић се види из далека. Ко је посматрао јабланове у равници лаксе ће ме разумети. Можда и није тако, можда и јесте. Ако и није, ако и јесте, гост нам је, па је због тога a и да није гост било би некако тако.
Драгољуб је сликар од чијих платана могу да се сашију пелене и кошуље. У пеленама осликаним зимама ни тић не би назебао а камоли дете и бешика. У његовим кошуљама од тамнавски пејзажа ничу синови и ћери, сунца и сунцокрети, а богами се понекад и близне. Његове слике неколико дана ће боравити на Златибору, Златибор ће Тамнавом мирисати.[1]
Изложбе[уреди | уреди извор]
Колективне изложбе има од 1995. и то у:
Убу, Ваљеву, Лозници, Мионици, Љигу, Београду, Зрењанину, Јагодини, Ћуприји, Лајковцу, Златибору;
Самостално излагао:
- Пожаревац- 2000. год
- Уб- 2001.год
- Ћуприја- 2001. год
- Златибор- 2001. год, 2008 .год
- Севојно- 2001.год
- Косјерић- 2001.год
- Ариље- 2001.год
- Љиг- 2005. год
- Ужице- 2007. год
- Београд- 2013. god.
- Пећинци - 2013. 2015, 2018 i 2020. god.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Лирско сликарство”. СРПСКИ НАУЧНИ ЦЕНТАР (на језику: енглески). 2020-05-08. Приступљено 2022-08-11.
- ^ „Biografija”. trindicdragoljub.com (на језику: српски). Приступљено 2022-08-11.
