Пређи на садржај

Лузофонија

С Википедије, слободне енциклопедије
Заједница лузофоних земаља
Comunidade dos Países de Língua Portuguesa
Мапа лузофоних земаља:
  Чланице
  Придружене чланице, посматрачи
СкраћеницаCPLP
Основана(1996-07-17)17. јул 1996.(28 год.)
Датум оснивања(1996-07-17)17. јул 1996.(28 год.)
Типмеђувладина организација
Наменакултурна
СедиштеЛисабон (Португалија)
Подручје деловањаземље португалског језичког подручја
Извршни секретарЗакаријас да Коста
 Источни Тимор
Генерални директорАрминдо Брито Фернандес
 Сао Томе и Принсипе
Међународно чланство9 пуноправних чланица
 Ангола
 Бразил
 Гвинеја Бисао
 Екваторијална Гвинеја
 Зеленортска Острва
 Источни Тимор
 Мозамбик
 Португалија
 Сао Томе и Принсипе
+32 посматрача
Веб-сајтhttp://www.cplp.org/

Лузофонија (порт. Lusofonia), или званично Заједница земаља португалског језика (порт. Comunidade dos Países de Língua Portuguesa; скраћено CPLP)[1][2] међународна је међувладина организација која окупља земље на четири континента у којима је португалски језик званични национални језик.[3] Делује по принципу повлашћеног мултилатералног форума за међусобну сарадњу између држава чланица, како на извршном и министарском нивоу, тако и на нивоу невладиних организација и различитих одељења саме организације. Створена је ради продубљивања међусобног пријатељства и сарадње међу државама чланицама.

Организација је основана 17. јула 1996, а њено седиште се налази у главном граду Португалије Лисабону. Пуноправно чланство у ЦПЛП има девет земаља: Ангола, Бразил, Зеленортска Острва, Гвинеја Бисао, Мозамбик, Португалија, Сао Томе и Принсипе (земље оснивачи), Источни Тимор и Екваторијална Гвинеја. Иако је основана као заједница са примарном културолошком позадином, с временом је прерасла у геополитичку и економску организацију.

Примарни циљеви ЦПЛП-а су следећи:

  • политичка и дипломатска сарадња међу земљама чланицама са циљем јачања присуства на међународној сцени;
  • јача сарадња на свим пољима, укључујући образовање, здравствену заштиту, науку и технологију, одбрану, пољопривреду, јавну управу, правду, културу, спорт и медије;
  • промоција и популаризација португалског језика и културе.

Током конгреса Лузофоније у Луанди 2005. министри културе земаља чланица су прогласили 5. мај Међународним даном лузофоне културе (порт. Dia da Cultura Lusófona). Земље Лузофоније обухватају територију површине 10.742.000 км² са око 270 милиона становника.

Земље чланице

[уреди | уреди извор]
Држава Статус Година прикључења Званичан језик/језици Континент Број становника
 Португалија пуноправни члан 1996. португалски Европа 10.617.575
 Бразил пуноправни члан 1996. португалски Јужна Америка 202.656.788
 Ангола пуноправни члан 1996. португалски Африка 15.941.000
 Мозамбик пуноправни члан 1996. португалски Африка 21.397.000
 Зеленортска Острва пуноправни члан 1996. португалски Африка 499.796
 Гвинеја Бисао пуноправни члан 1996. португалски Африка 1.586.000
 Сао Томе и Принсипе пуноправни члан 1996. португалски Африка 157.000
 Источни Тимор пуноправни члан 2002. португалски и тетум Азија 1.172.390
 Екваторијална Гвинеја пуноправни члан 2014. португалски, шпански и француски Африка 1.014.999
 Маурицијус придружени посматрач 2006. енглески Африка 1.264.866
 Сенегал придружени посматрач 2008. француски Африка 11.658.000
 Грузија придружени посматрач 2014. грузински Азија/Европа 4.935.880
 Јапан придружени посматрач 2014. јапански Азија 126.434.964
 Намибија придружени посматрач 2014. енглески и други афрички језици Африка 2.113.077
 Турска придружени посматрач 2014. турски Азија/Европа 76.667.864
 Чешка придружени посматрач 2016. чешки Европа 10.610.947
 Мађарска придружени посматрач 2016. мађарски Европа 9.797.561
 Словачка придружени посматрач 2016. словачки Европа 5.435.343
 Уругвај придружени посматрач 2016. шпански Јужна Америка 3.444.006
 Андора придружени посматрач 2018. каталонски Европа 76.965
 Аргентина придружени посматрач 2018. шпански Јужна Америка 44.494.502
 Чиле придружени посматрач 2018. шпански Јужна Америка 17.574.003
 Француска придружени посматрач 2018. француски Европа 67.186.638
 Италија придружени посматрач 2018. италијански Европа 60.497.174
 Луксембург придружени посматрач 2018. луксембуршки, немачки и француски Европа 602.005
 УК придружени посматрач 2018. енглески Европа 66.040.229
 Србија придружени посматрач 2018. српски Европа 7.040.272

Најважнији управни орган Лузофоније је Извршни секретаријат који је задужен за доношење и имплементацију усвојених уговора и иницијатива. Извршни секретаријат се бира на двогодишњи мандат и може бити реизабран само једном. Конференције шефова држава и влада земаља чланица одржавају се сваке две године, док се Веће министара спољних послова земаља чланица састаје на годишњем нивоу. Финансирање организације врше земље чланице.

Извршни секретари ЦПЛП[4]
Име Почетак функције Крај функције Држава
Марколино Моко 17. јул 1996. јул 2000.  Ангола
Дулсе Марија Переира јул 2000. 1. август 2002.  Бразил
Жоао Аугусто де Медисис 1. август 2002. април 2004.  Бразил
Зеферино Мартинс (в.д.) април 2004. јул 2004.  Мозамбик
Луис де Матос Монтеиро да Фонсека јул 2004. јул 2008.  Зеленортска Острва
Домингос Симоис Переира 25. јул 2008. 20. јул 2012.  Гвинеја Бисао
Мураде Исак Мурарги 20. јул 2012. 9. јануар 2017.  Мозамбик
Марија до Кармо Силвеира 9. јануар 2017. 15. децембар 2018.  Сао Томе и Принсипе
Франсиско Рибеиро Телес 15. децембар 2018. данас

 Португалија

Конференције шефова држава и влада
Самит Држава домаћин Град домаћин Година
I  Португалија Лисабон 1996.
II  Зеленортска Острва Праја 1998.
III  Мозамбик Мапуто 2000.
IV  Бразил Бразилија 2002.
V  Сао Томе и Принсипе Сао Томе 2004.
VI  Гвинеја Бисао Бисау 2006.
VII  Португалија Лисабон 2008.
VIII  Ангола Луанда 2010.
IX  Мозамбик Мапуто 2012.
X  Источни Тимор Дили 2014.
XI  Бразил Бразилија 2016.
XII  Зеленортска Острва Сал 2018.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Rogers-Glabush, Julie (4. 10. 2009). IBFD International Tax Glossary. IBFD. ISBN 9789087220570 — преко Google Books. 
  2. ^ Africa South of the Sahara 2003. Psychology Press. 31. 10. 2002. ISBN 9781857431315 — преко Google Books. 
  3. ^ „CPLP Objectivos” (на језику: португалски). CPLP. Приступљено 23. 7. 2014. 
  4. ^ „CPLP Anteriores Sec. Executivos” (на језику: Portuguese). CPLP. Приступљено 18. 10. 2018. 

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]