Лузофонија

Заједница лузофоних земаља Comunidade dos Países de Língua Portuguesa
Застава Лузофоније
Мапа лузофоних земаља:   Чланице   Придружене чланице, посматрачи
Скраћеница	CPLP
Основана	(1996-07-17)17. јул 1996.
Датум оснивања	(1996-07-17)17. јул 1996.
Тип	међувладина организација
Намена	културна
Седиште	Лисабон (Португалија)
Подручје деловања	земље португалског језичког подручја
Извршни секретар	Закаријас да Коста Источни Тимор
Генерални директор	Арминдо Брито Фернандес Сао Томе и Принсипе
Међународно чланство	9 пуноправних чланица Ангола Бразил Гвинеја Бисао Екваторијална Гвинеја Зеленортска Острва Источни Тимор Мозамбик Португалија Сао Томе и Принсипе +32 посматрача
Веб-сајт	http://www.cplp.org/

Лузофонија (порт. Lusofonia), или званично Заједница земаља португалског језика (порт. Comunidade dos Países de Língua Portuguesa; скраћено CPLP) међународна је међувладина организација која окупља земље на четири континента у којима је португалски језик званични национални језик. Делује по принципу повлашћеног мултилатералног форума за међусобну сарадњу између држава чланица, како на извршном и министарском нивоу, тако и на нивоу невладиних организација и различитих одељења саме организације. Створена је ради продубљивања међусобног пријатељства и сарадње међу државама чланицама.

Организација је основана 17. јула 1996, а њено седиште се налази у главном граду Португалије Лисабону. Пуноправно чланство у ЦПЛП има девет земаља: Ангола, Бразил, Зеленортска Острва, Гвинеја Бисао, Мозамбик, Португалија, Сао Томе и Принсипе (земље оснивачи), Источни Тимор и Екваторијална Гвинеја. Иако је основана као заједница са примарном културолошком позадином, с временом је прерасла у геополитичку и економску организацију.

Примарни циљеви ЦПЛП-а су следећи:

• политичка и дипломатска сарадња међу земљама чланицама са циљем јачања присуства на међународној сцени;
• јача сарадња на свим пољима, укључујући образовање, здравствену заштиту, науку и технологију, одбрану, пољопривреду, јавну управу, правду, културу, спорт и медије;
• промоција и популаризација португалског језика и културе.

Током конгреса Лузофоније у Луанди 2005. министри културе земаља чланица су прогласили 5. мај Међународним даном лузофоне културе (порт. Dia da Cultura Lusófona). Земље Лузофоније обухватају територију површине 10.742.000 км² са око 270 милиона становника.

Земље чланице

Држава	Статус	Година прикључења	Званичан језик/језици	Континент	Број становника
Португалија	пуноправни члан	1996.	португалски	Европа	10.617.575
Бразил	пуноправни члан	1996.	португалски	Јужна Америка	202.656.788
Ангола	пуноправни члан	1996.	португалски	Африка	15.941.000
Мозамбик	пуноправни члан	1996.	португалски	Африка	21.397.000
Зеленортска Острва	пуноправни члан	1996.	португалски	Африка	499.796
Гвинеја Бисао	пуноправни члан	1996.	португалски	Африка	1.586.000
Сао Томе и Принсипе	пуноправни члан	1996.	португалски	Африка	157.000
Источни Тимор	пуноправни члан	2002.	португалски и тетум	Азија	1.172.390
Екваторијална Гвинеја	пуноправни члан	2014.	португалски, шпански и француски	Африка	1.014.999
Маурицијус	придружени посматрач	2006.	енглески	Африка	1.264.866
Сенегал	придружени посматрач	2008.	француски	Африка	11.658.000
Грузија	придружени посматрач	2014.	грузински	Азија/Европа	4.935.880
Јапан	придружени посматрач	2014.	јапански	Азија	126.434.964
Намибија	придружени посматрач	2014.	енглески и други афрички језици	Африка	2.113.077
Турска	придружени посматрач	2014.	турски	Азија/Европа	76.667.864
Чешка	придружени посматрач	2016.	чешки	Европа	10.610.947
Мађарска	придружени посматрач	2016.	мађарски	Европа	9.797.561
Словачка	придружени посматрач	2016.	словачки	Европа	5.435.343
Уругвај	придружени посматрач	2016.	шпански	Јужна Америка	3.444.006
Андора	придружени посматрач	2018.	каталонски	Европа	76.965
Аргентина	придружени посматрач	2018.	шпански	Јужна Америка	44.494.502
Чиле	придружени посматрач	2018.	шпански	Јужна Америка	17.574.003
Француска	придружени посматрач	2018.	француски	Европа	67.186.638
Италија	придружени посматрач	2018.	италијански	Европа	60.497.174
Луксембург	придружени посматрач	2018.	луксембуршки, немачки и француски	Европа	602.005
УК	придружени посматрач	2018.	енглески	Европа	66.040.229
Србија	придружени посматрач	2018.	српски	Европа	7.040.272

Управа

Најважнији управни орган Лузофоније је Извршни секретаријат који је задужен за доношење и имплементацију усвојених уговора и иницијатива. Извршни секретаријат се бира на двогодишњи мандат и може бити реизабран само једном. Конференције шефова држава и влада земаља чланица одржавају се сваке две године, док се Веће министара спољних послова земаља чланица састаје на годишњем нивоу. Финансирање организације врше земље чланице.

Извршни секретари ЦПЛП

Име	Почетак функције	Крај функције	Држава
Марколино Моко	17. јул 1996.	јул 2000.	Ангола
Дулсе Марија Переира	јул 2000.	1. август 2002.	Бразил
Жоао Аугусто де Медисис	1. август 2002.	април 2004.	Бразил
Зеферино Мартинс (в.д.)	април 2004.	јул 2004.	Мозамбик
Луис де Матос Монтеиро да Фонсека	јул 2004.	јул 2008.	Зеленортска Острва
Домингос Симоис Переира	25. јул 2008.	20. јул 2012.	Гвинеја Бисао
Мураде Исак Мурарги	20. јул 2012.	9. јануар 2017.	Мозамбик
Марија до Кармо Силвеира	9. јануар 2017.	15. децембар 2018.	Сао Томе и Принсипе
Франсиско Рибеиро Телес	15. децембар 2018.	данас	Португалија

Конференције шефова држава и влада

Самит	Држава домаћин	Град домаћин	Година
I	Португалија	Лисабон	1996.
II	Зеленортска Острва	Праја	1998.
III	Мозамбик	Мапуто	2000.
IV	Бразил	Бразилија	2002.
V	Сао Томе и Принсипе	Сао Томе	2004.
VI	Гвинеја Бисао	Бисау	2006.
VII	Португалија	Лисабон	2008.
VIII	Ангола	Луанда	2010.
IX	Мозамбик	Мапуто	2012.
X	Источни Тимор	Дили	2014.
XI	Бразил	Бразилија	2016.
XII	Зеленортска Острва	Сал	2018.

Види још

• Франкофонија
• Комонвелт
• Латинска унија

Референце

• História da Lingua Portuguesa – „Instituto Camões website”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2016. г. Приступљено 10. 07. 2023. 
• A Língua Portuguesa in Universidade Federal do Rio Grande do Norte, Brazil
• „Carta de dotação e fundação da Igreja de S. Miguel de Lardosa, a.D. 882 (o mais antigo documento latino-português original conhecido)”. 10. 9. 2019. Архивирано из оригинала 10. 09. 2019. г. Приступљено 10. 07. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)Архивирано 10 септембар 2019 на сајту Wayback Machine
• Poesia e Prosa Medievais (3rd изд.). ISBN 978-972-568-124-4. , by Maria Ema Tarracha Ferreira, Ulisseia 1998, , .
• Bases Temáticas – Língua, Literatura e Cultura Portuguesa in „Instituto Camões”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2014. г. Приступљено 10. 07. 2023. 
• Portuguese literature in „The Catholic Encyclopedia”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2005. г. Приступљено 10. 07. 2023. 
• Barbosa, Plínio A.; Albano, Eleonora C. (2004). „Brazilian Portuguese”. Journal of the International Phonetic Association. 34 (2): 227—232. doi:10.1017/S0025100304001756 . 
• Bergström, Magnus & Reis, Neves Prontuário Ortográfico Editorial Notícias, 2004.
• Bisol, Leda (2005), Introdução a estudos de fonologia do português brasileiro (на језику: португалски), Porto Alegre – Rio Grande do Sul: EDIPUCRS, ISBN 978-85-7430-529-5 
• Cruz-Ferreira, Madalena (1995). „European Portuguese”. Journal of the International Phonetic Association. 25 (2): 90—94. doi:10.1017/S0025100300005223. 
• Grønnum, Nina (2005), Fonetik og fonologi, Almen og Dansk (3rd изд.), Copenhagen: Akademisk Forlag, ISBN 978-87-500-3865-8 
• Mateus, Maria Helena; d'Andrade, Ernesto (2000), The Phonology of Portuguese, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-823581-1 
• Rodrigues, Marisandra Costa (2012), Encontros Vocálicos Finais em Português: Descrição e Análise Otimalista (PDF) (thesis), Universidade Federal do Rio de Janeiro, Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2017. г., Приступљено 25. 12. 2015 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Thomas, Earl W. (1974), A Grammar of Spoken Brazilian Portuguese, Nashville, TN: Vanderbilt University Press, ISBN 978-0-8265-1197-3 
• „A pronúncia do português europeu – European Portuguese Pronunciation”. Архивирано из оригинала 10. 07. 2014. г. Приступљено 10. 07. 2023.  - Instituto Camões website
• „Dialects of Portuguese”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2012. г. Приступљено 10. 07. 2023.  – Instituto Camões website
• „Audio samples of the dialects of Portugal”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2017. г. Приступљено 10. 07. 2023.  – Instituto Camões website
• „Audio samples of the dialects from outside Europe”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2015. г. Приступљено 10. 07. 2023.  – Instituto Camões website
• „Portuguese Grammar”. Архивирано из оригинала 21. 03. 2012. г. Приступљено 10. 07. 2023.  – Learn101.org
• Antônio Houaiss (2000), Dicionário Houaiss da Língua Portuguesa (228,500 entries).
• Aurélio Buarque de Holanda Ferreira, Novo Dicionário da Língua Portuguesa (1809 pp.)
• English–Portuguese–Chinese Dictionary (Freeware for Windows/Linux/Mac)
• Cook, Manuela. Portuguese Pronouns and Other Forms of Address, from the Past into the Future – Structural, Semantic and Pragmatic Reflections, Ellipsis, vol. 11, APSA, www.portuguese-apsa.com/ellipsis, 2013
• Cook, Manuela (1997). „Uma Teoria de Interpretação das Formas de Tratamento na Língua Portuguesa”. Hispania. 80 (3): 451—464. JSTOR 345821. doi:10.2307/345821. 
• Cook, Manuela. On the Portuguese Forms of Address: From Vossa Mercê to Você, Portuguese Studies Review 3.2, Durham: University of New Hampshire, 1995
• Lindley Cintra, Luís F. „Nova Proposta de Classificação dos Dialectos Galego- Portugueses” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 11. 2013. г. Приступљено 10. 07. 2023.  (PDF) Boletim de Filologia, Lisboa, Centro de Estudos Filológicos, 1971.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• UCCLA Union of the Capital Cities of Portuguese language