Лузофонија
| Заједница лузофоних земаља Comunidade dos Países de Língua Portuguesa | |
|---|---|
Мапа лузофоних земаља:
Чланице Придружене чланице, посматрачи | |
| Скраћеница | CPLP |
| Основана | 17. јул 1996. |
| Датум оснивања | 17. јул 1996. |
| Тип | међувладина организација |
| Намена | културна |
| Седиште | Лисабон (Португалија) |
| Подручје деловања | земље португалског језичког подручја |
| Извршни секретар | Закаријас да Коста |
| Генерални директор | Арминдо Брито Фернандес |
| Међународно чланство | 9 пуноправних чланица +32 посматрача |
| Веб-сајт | http://www.cplp.org/ |
Лузофонија (порт. Lusofonia), или званично Заједница земаља португалског језика (порт. Comunidade dos Países de Língua Portuguesa; скраћено CPLP)[1][2] међународна је међувладина организација која окупља земље на четири континента у којима је португалски језик званични национални језик.[3] Делује по принципу повлашћеног мултилатералног форума за међусобну сарадњу између држава чланица, како на извршном и министарском нивоу, тако и на нивоу невладиних организација и различитих одељења саме организације. Створена је ради продубљивања међусобног пријатељства и сарадње међу државама чланицама.
Организација је основана 17. јула 1996, а њено седиште се налази у главном граду Португалије Лисабону. Пуноправно чланство у ЦПЛП има девет земаља: Ангола, Бразил, Зеленортска Острва, Гвинеја Бисао, Мозамбик, Португалија, Сао Томе и Принсипе (земље оснивачи), Источни Тимор и Екваторијална Гвинеја. Иако је основана као заједница са примарном културолошком позадином, с временом је прерасла у геополитичку и економску организацију.
Примарни циљеви ЦПЛП-а су следећи:
- политичка и дипломатска сарадња међу земљама чланицама са циљем јачања присуства на међународној сцени;
- јача сарадња на свим пољима, укључујући образовање, здравствену заштиту, науку и технологију, одбрану, пољопривреду, јавну управу, правду, културу, спорт и медије;
- промоција и популаризација португалског језика и културе.
Током конгреса Лузофоније у Луанди 2005. министри културе земаља чланица су прогласили 5. мај Међународним даном лузофоне културе (порт. Dia da Cultura Lusófona). Земље Лузофоније обухватају територију површине 10.742.000 км² са око 270 милиона становника.
Земље чланице
[уреди | уреди извор]| Држава | Статус | Година прикључења | Званичан језик/језици | Континент | Број становника |
|---|---|---|---|---|---|
| пуноправни члан | 1996. | португалски | Европа | 10.617.575 | |
| пуноправни члан | 1996. | португалски | Јужна Америка | 202.656.788 | |
| пуноправни члан | 1996. | португалски | Африка | 15.941.000 | |
| пуноправни члан | 1996. | португалски | Африка | 21.397.000 | |
| пуноправни члан | 1996. | португалски | Африка | 499.796 | |
| пуноправни члан | 1996. | португалски | Африка | 1.586.000 | |
| пуноправни члан | 1996. | португалски | Африка | 157.000 | |
| пуноправни члан | 2002. | португалски и тетум | Азија | 1.172.390 | |
| пуноправни члан | 2014. | португалски, шпански и француски | Африка | 1.014.999 | |
| придружени посматрач | 2006. | енглески | Африка | 1.264.866 | |
| придружени посматрач | 2008. | француски | Африка | 11.658.000 | |
| придружени посматрач | 2014. | грузински | Азија/Европа | 4.935.880 | |
| придружени посматрач | 2014. | јапански | Азија | 126.434.964 | |
| придружени посматрач | 2014. | енглески и други афрички језици | Африка | 2.113.077 | |
| придружени посматрач | 2014. | турски | Азија/Европа | 76.667.864 | |
| придружени посматрач | 2016. | чешки | Европа | 10.610.947 | |
| придружени посматрач | 2016. | мађарски | Европа | 9.797.561 | |
| придружени посматрач | 2016. | словачки | Европа | 5.435.343 | |
| придружени посматрач | 2016. | шпански | Јужна Америка | 3.444.006 | |
| придружени посматрач | 2018. | каталонски | Европа | 76.965 | |
| придружени посматрач | 2018. | шпански | Јужна Америка | 44.494.502 | |
| придружени посматрач | 2018. | шпански | Јужна Америка | 17.574.003 | |
| придружени посматрач | 2018. | француски | Европа | 67.186.638 | |
| придружени посматрач | 2018. | италијански | Европа | 60.497.174 | |
| придружени посматрач | 2018. | луксембуршки, немачки и француски | Европа | 602.005 | |
| придружени посматрач | 2018. | енглески | Европа | 66.040.229 | |
| придружени посматрач | 2018. | српски | Европа | 7.040.272 |
Управа
[уреди | уреди извор]Најважнији управни орган Лузофоније је Извршни секретаријат који је задужен за доношење и имплементацију усвојених уговора и иницијатива. Извршни секретаријат се бира на двогодишњи мандат и може бити реизабран само једном. Конференције шефова држава и влада земаља чланица одржавају се сваке две године, док се Веће министара спољних послова земаља чланица састаје на годишњем нивоу. Финансирање организације врше земље чланице.
| Име | Почетак функције | Крај функције | Држава |
|---|---|---|---|
| Марколино Моко | 17. јул 1996. | јул 2000. | |
| Дулсе Марија Переира | јул 2000. | 1. август 2002. | |
| Жоао Аугусто де Медисис | 1. август 2002. | април 2004. | |
| Зеферино Мартинс (в.д.) | април 2004. | јул 2004. | |
| Луис де Матос Монтеиро да Фонсека | јул 2004. | јул 2008. | |
| Домингос Симоис Переира | 25. јул 2008. | 20. јул 2012. | |
| Мураде Исак Мурарги | 20. јул 2012. | 9. јануар 2017. | |
| Марија до Кармо Силвеира | 9. јануар 2017. | 15. децембар 2018. | |
| Франсиско Рибеиро Телес | 15. децембар 2018. | данас |
| Самит | Држава домаћин | Град домаћин | Година |
|---|---|---|---|
| I | Лисабон | 1996. | |
| II | Праја | 1998. | |
| III | Мапуто | 2000. | |
| IV | Бразилија | 2002. | |
| V | Сао Томе | 2004. | |
| VI | Бисау | 2006. | |
| VII | Лисабон | 2008. | |
| VIII | Луанда | 2010. | |
| IX | Мапуто | 2012. | |
| X | Дили | 2014. | |
| XI | Бразилија | 2016. | |
| XII | Сал | 2018. |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Rogers-Glabush, Julie (4. 10. 2009). IBFD International Tax Glossary. IBFD. ISBN 9789087220570 — преко Google Books.
- ^ Africa South of the Sahara 2003. Psychology Press. 31. 10. 2002. ISBN 9781857431315 — преко Google Books.
- ^ „CPLP Objectivos” (на језику: португалски). CPLP. Приступљено 23. 7. 2014.
- ^ „CPLP Anteriores Sec. Executivos” (на језику: Portuguese). CPLP. Приступљено 18. 10. 2018.
Референце
[уреди | уреди извор]- História da Lingua Portuguesa – „Instituto Camões website”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2016. г. Приступљено 10. 07. 2023.
- A Língua Portuguesa in Universidade Federal do Rio Grande do Norte, Brazil
- „Carta de dotação e fundação da Igreja de S. Miguel de Lardosa, a.D. 882 (o mais antigo documento latino-português original conhecido)”. 10. 9. 2019. Архивирано из оригинала 10. 09. 2019. г. Приступљено 10. 07. 2023.Архивирано 10 септембар 2019 на сајту Wayback Machine
- Poesia e Prosa Medievais (3rd изд.). ISBN 978-972-568-124-4., by Maria Ema Tarracha Ferreira, Ulisseia 1998, , .
- Bases Temáticas – Língua, Literatura e Cultura Portuguesa in „Instituto Camões”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2014. г. Приступљено 10. 07. 2023.
- Portuguese literature in „The Catholic Encyclopedia”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2005. г. Приступљено 10. 07. 2023.
- Barbosa, Plínio A.; Albano, Eleonora C. (2004). „Brazilian Portuguese”. Journal of the International Phonetic Association. 34 (2): 227—232. doi:10.1017/S0025100304001756
. - Bergström, Magnus & Reis, Neves Prontuário Ortográfico Editorial Notícias, 2004.
- Bisol, Leda (2005), Introdução a estudos de fonologia do português brasileiro (на језику: португалски), Porto Alegre – Rio Grande do Sul: EDIPUCRS, ISBN 978-85-7430-529-5
- Cruz-Ferreira, Madalena (1995). „European Portuguese”. Journal of the International Phonetic Association. 25 (2): 90—94. doi:10.1017/S0025100300005223.
- Grønnum, Nina (2005), Fonetik og fonologi, Almen og Dansk (3rd изд.), Copenhagen: Akademisk Forlag, ISBN 978-87-500-3865-8
- Mateus, Maria Helena; d'Andrade, Ernesto (2000), The Phonology of Portuguese, Oxford University Press, ISBN 978-0-19-823581-1
- Rodrigues, Marisandra Costa (2012), Encontros Vocálicos Finais em Português: Descrição e Análise Otimalista (PDF) (thesis), Universidade Federal do Rio de Janeiro, Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2017. г., Приступљено 25. 12. 2015
- Thomas, Earl W. (1974), A Grammar of Spoken Brazilian Portuguese, Nashville, TN: Vanderbilt University Press, ISBN 978-0-8265-1197-3
- „A pronúncia do português europeu – European Portuguese Pronunciation”. Архивирано из оригинала 10. 07. 2014. г. Приступљено 10. 07. 2023. - Instituto Camões website
- „Dialects of Portuguese”. Архивирано из оригинала 04. 02. 2012. г. Приступљено 10. 07. 2023. – Instituto Camões website
- „Audio samples of the dialects of Portugal”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2017. г. Приступљено 10. 07. 2023. – Instituto Camões website
- „Audio samples of the dialects from outside Europe”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2015. г. Приступљено 10. 07. 2023. – Instituto Camões website
- „Portuguese Grammar”. Архивирано из оригинала 21. 03. 2012. г. Приступљено 10. 07. 2023. – Learn101.org
- Antônio Houaiss (2000), Dicionário Houaiss da Língua Portuguesa (228,500 entries).
- Aurélio Buarque de Holanda Ferreira, Novo Dicionário da Língua Portuguesa (1809 pp.)
- English–Portuguese–Chinese Dictionary (Freeware for Windows/Linux/Mac)
- Cook, Manuela. Portuguese Pronouns and Other Forms of Address, from the Past into the Future – Structural, Semantic and Pragmatic Reflections, Ellipsis, vol. 11, APSA, www.portuguese-apsa.com/ellipsis, 2013
- Cook, Manuela (1997). „Uma Teoria de Interpretação das Formas de Tratamento na Língua Portuguesa”. Hispania. 80 (3): 451—464. JSTOR 345821. doi:10.2307/345821.
- Cook, Manuela. On the Portuguese Forms of Address: From Vossa Mercê to Você, Portuguese Studies Review 3.2, Durham: University of New Hampshire, 1995
- Lindley Cintra, Luís F. „Nova Proposta de Classificação dos Dialectos Galego- Portugueses” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 09. 11. 2013. г. Приступљено 10. 07. 2023. (PDF) Boletim de Filologia, Lisboa, Centro de Estudos Filológicos, 1971.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- UCCLA Union of the Capital Cities of Portuguese language