Зеоке (Лазаревац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Зеоке
Zeoke.JPG
Зеоке
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 722
Географске карактеристике
Координате 44°24′21″ СГШ; 20°19′22″ ИГД / 44.405833° СГШ; 20.322666° ИГД / 44.405833; 20.322666Координате: 44°24′21″ СГШ; 20°19′22″ ИГД / 44.405833° СГШ; 20.322666° ИГД / 44.405833; 20.322666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 134 м
Зеоке на мапи Србије
Зеоке
Зеоке
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Зеоке је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису становништва из 2011. год. у селу живи 722 становника. Према попису из 2002. било је 796 становника (према попису из 1991. било је 883 становника).

У месту се налази један од највећих угљенокопа лигнита на Балкану. Осим тога Зеоке је било познато и као виноградарско место.

Историја[уреди]

Најстарији писани документ који зеочани поседују а који говори о старости насеља је из 1528. године. У Попису Београда и околине 1528. год. .[1] стоји да село Зеока има десет домова и то: Јован син Радице, Живко син Ђурађа, Михач син Ђорђа, Бранко син Добривоја, Радул син Радована, Милиша син Добривоја, Радман син Обрада, Никола син Првића, Никола син Обрада.

У деветнаестом веку веома велику улогу у Србији игра зеочка породица Станојевић. Наиме у сечи кнезова 1804. године. Турци су у Зеокама посекли кнеза Станоја Михаиловића. Његов синовац, Никола (1779-1829), који је том приликом убио Турчина, (први Турчин у Првом српском устанку је убијен у Зеокама) је 1819. године од стране Милоша Обреновића постављен за кнеза Кнежине Гошњићке у београдској нахији. Тада је он већ узео презиме по стрицу Станоју, мада се због кнежевског порекла, негде презива и Кнежевић.

Овде се налази Споменик кнезу Станоју.

Демографија[уреди]

Према попису 2002. год у насељу Зеоке живело је 619 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,0 код мушкараца и 40,0 код жена). Тада је у насељу имало 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, број становника је у паду што је последица ширења површинског копа ПД „Колубара“ ради експлоатације лигнита. У наредних неколико година је у плану да Зеоке потпуно нестане као насеље што се већ десило са суседним селом Сакуља.


График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 925
1953. 985
1961. 1.011
1971. 1.052
1981. 895
1991. 883 874
2002. 796 803
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
786 98,74 %
Црногорци
  
3 0,37 %
Роми
  
3 0,37 %
Македонци
  
2 0,25 %
Хрвати
  
1 0,12 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ Шабановић, Хазим. 1964. Турски извори за историју Београда
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]