Зеоке (Лазаревац)
Зеоке | |
|---|---|
Зеоке | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Град | Београд |
| Градска општина | Лазаревац |
| Становништво | |
| — 2022. | |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 24′ 21″ С; 20° 19′ 22″ И / 44.405833° С; 20.322666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 134 m |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Зеоке је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису становништва из 2011. год. у селу живи 722 становника. Према попису из 2022. било је 163 становника (према попису из 1991. било је 883 становника).
У месту се налази један од највећих угљенокопа лигнита на Балкану. Осим тога Зеоке је било познато и као виноградарско место.
Историја
[уреди | уреди извор]Најстарији писани документ који зеочани поседују а који говори о старости насеља је из 1528. године. У Попису Београда и околине 1528. год. .[1] стоји да село Зеока има десет домова и то: Јован син Радице, Живко син Ђурђа, Михач син Ђорђа, Бранко син Добривоја, Радул син Радована, Милиша син Добривоја, Радман син Обрада, Никола син Првића, Никола син Обрада.
У деветнаестом веку веома велику улогу у Србији игра зеочка породица Станојевић. Наиме у сечи кнезова 1804. године. Турци су у Зеокама посекли кнеза Станоја Михаиловића. Његов синовац, Никола (1779—1829), који је том приликом убио Турчина, (први Турчин у Првом српском устанку је убијен у Зеокама) је 1819. године од стране Милоша Обреновића постављен за кнеза Кнежине Гошњићке у београдској нахији. Тада је он већ узео презиме по стрицу Станоју, мада се због кнежевског порекла, негде презива и Кнежевић.
Овде се налази Споменик кнезу Станоју. Нова основна школа је освећена у јуну 1935.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису 2002. год у насељу Зеоке живело је 619 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (40,0 код мушкараца и 40,0 код жена). Тада је у насељу имало 276 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, број становника је у паду што је последица ширења површинског копа ПД „Колубара“ ради експлоатације лигнита. У наредних неколико година је у плану да Зеоке потпуно нестане као насеље што се већ десило са суседним селом Сакуља.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 198 | 201 | 248 | 267 | 246 | 245 | 276 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 55 | 82 | 44 | 51 | 27 | 15 | 1 | 0 | 1 | 0 | 2,88 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 325 | 86 | 222 | 12 | 5 | 0 |
| Женски | 328 | 47 | 224 | 54 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 653 | 133 | 446 | 66 | 8 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 181 | 9 | 0 | 113 | 20 |
| Женски | 77 | 13 | 0 | 15 | 14 |
| Укупно | 258 | 22 | 0 | 128 | 34 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 20 | 6 | 2 | 3 |
| Женски | 2 | 2 | 7 | 8 | 0 |
| Укупно | 6 | 22 | 13 | 10 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 7 | 5 |
| Укупно | 0 | 0 | 2 | 8 | 6 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| Укупно | 2 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Шабановић, Хазим. 1964. Турски извори за историју Београда
- ^ "Политика", 12. јун 1935
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
