Медошевац (Лазаревац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Медошевац
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 642
Географске карактеристике
Координате 44°25′19″ СГШ; 20°18′10″ ИГД / 44.421833° СГШ; 20.302833° ИГД / 44.421833; 20.302833Координате: 44°25′19″ СГШ; 20°18′10″ ИГД / 44.421833° СГШ; 20.302833° ИГД / 44.421833; 20.302833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 158 м
Медошевац на мапи Србије
Медошевац
Медошевац
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Медошевац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 642 становника.

Историја[уреди]

Медошевац се налази североисточно од Лазаревца. За време аустријске владавине ово се насеље помиње као насељено место под именом Medoschevaz (1718-39. г.). Помиње се касније у арачки списковима. Године 1818. Медошевац је припадао Кнежини Гошњића и имао је 20 кућа, а 1822. године је припадао Кнежини Станоевића и имао 176 кућа са 838 становника.

У старије породице убрајају се: Миољћићи и Суботићи (Кумрићи)старином из Сјенице; Воиновићи и Тошићи чији су преци дошли из Херцеговине; Терзићи, Милутиновићи, Јакетићи и Гавриловићи (Јосиповићи) старином из Босне итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Медошевац живи 697 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,9 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 299 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.292
1953. 1.376
1961. 1.548
1971. 1.725
1981. 1.846
1991. 1.095 1.084
2002. 925 962
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
845 91,35 %
Роми
  
60 6,48 %
Југословени
  
2 0,21 %
Буњевци
  
1 0,10 %
непознато
  
15 1,62 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из описа Медошевца од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]