Медошевац (Лазаревац)

Координате: 44° 25′ 19″ СГШ; 20° 18′ 10″ ИГД / 44.421833° СГШ; 20.302833° ИГД / 44.421833; 20.302833
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Медошевац.
Медошевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 642
Географске карактеристике
Координате44° 25′ 19″ СГШ; 20° 18′ 10″ ИГД / 44.421833° СГШ; 20.302833° ИГД / 44.421833; 20.302833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина158 м
Медошевац на мапи Србије
Медошевац
Медошевац
Медошевац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Медошевац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 642 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Медошевац се налази североисточно од Лазаревца. За време аустријске владавине ово се насеље помиње као насељено место под именом Medoschevaz (1718-39. г.). Помиње се касније у арачки списковима. Године 1818. Медошевац је припадао Кнежини Гошњића и имао је 20 кућа, а 1822. године је припадао Кнежини Станоевића и имао 176 кућа са 838 становника.

У старије породице убрајају се: Миољћићи и Суботићи (Кумрићи)старином из Сјенице; Воиновићи и Тошићи чији су преци дошли из Херцеговине; Терзићи, Милутиновићи, Јакетићи и Гавриловићи (Јосиповићи) старином из Босне итд. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Положај села[уреди | уреди извор]

Медошевац је на побрђу између неколико сеоских потока, који се сливају у Пештан. Дубоки Поток дели га скоро на две једнаке половине. Ипак је већи део насеља на страни према Вреоцима. Насеље је мањег разбијеног типа и дели се на ове крајеве: Каленић до Зеока, Крстељац, у коме има Цигана, Средњи Крај, у коме је општинска судница и школа и Скућин Крај према Вреоцима.

Воде[уреди | уреди извор]

Село је оскудно водом. Има само један извор Јасеновац у пољу. Вода за пиће и остале домаће потребе употребљава са са бунара („ђермова“), а стока се напаја на Церову Потоку, који је на граници Медошевца и Вреоца, и на два безимена потока који лети пресушују. Највећа је вода Пештан, која је на граници према Зеокама, Бурову и Шопићу. Пештан прима притоку Јаругу, која тече кроз сеоски потес и даље за Вреоце. У Јаругу утиче Сакуљанска Река, а у њу утичу Церов Поток и Дубоки Поток.

Земље и шуме[уреди | уреди извор]

Њиве су на местима која се зову: Бољетин, Превале, Ливаде, Честе, Сегедин, Кључеви, Лучице, Луг, Липово, Орнице, Волујак (брдо) до Јунковаца, Липово Брдо до Зеока и Брдо. Има њива које се називају по рекама и потоцима. Шума је у планини и она је издељена.

Старине у селу[уреди | уреди извор]

На месту Црквинама има старих камених надгробних плоча, за које се казује да су остале од Маџара. Од цркве нема никаквог трага.

Име селу[уреди | уреди извор]

Старо насеље Медошевац засновано је у средини села. На том месту била је „пустара“, обрасла „грмењем“ (грмовима). У шуми је било доста шупљих грмова, из којих је капао мед дивљих пчела, Медошевац, па се касније насеље назове тим именом. По другом саопштењу на том месту биле су ливаде са травом „медљиком“, која се међу прстима лепи као мед, па је село добило назив по имену те траве. Насеље се постепено, готово кружно, ширило, а у новије време се спушта према потоку Јарузи. На овај начин се избегава „тескоба“ између кућа.

Подаци о селу[уреди | уреди извор]

Данашње гробље је на коси испод села. У потесу овог села откривене су наслаге мрког (ја бих рекао лигнита, оп. Милодан) угља. Литија се носи на дан Пророка Јеремије а заветни дан („бденије“) је Св. Илија.

У повељи деспота Ђурђа, која је писана 1428. године, помиње се село Медојева Река. Као насеље унето је у Ебшелвицову карту, па се затим помиње по архивским подацима 1811. године. Оно је имало 1818. године 20 кућа а 1844. године било је у њему 32 куће са 238 становника. Данас у Медошевцу има 21 род са 185 кућа и 4 циганска рода са 104 куће.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Медошевац живи 697 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,9 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 299 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.292
1953. 1.376
1961. 1.548
1971. 1.725
1981. 1.846
1991. 1.095 1.084
2002. 925 962
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
845 91,35%
Роми
  
60 6,48%
Југословени
  
2 0,21%
Буњевци
  
1 0,10%
непознато
  
15 1,62%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Подаци су узети из описа Медошевца од М. Маринковића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ „Летопис Подунавских места“ (Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди | уреди извор]