Стубица (Лазаревац)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Стубица (вишезначна одредница).
Стубица
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
Градска општинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.Пад 236
Географске карактеристике
Координате44°21′16″ СГШ; 20°16′26″ ИГД / 44.354333° СГШ; 20.273833° ИГД / 44.354333; 20.273833Координате: 44°21′16″ СГШ; 20°16′26″ ИГД / 44.354333° СГШ; 20.273833° ИГД / 44.354333; 20.273833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина227 м
Стубица на мапи Србије
Стубица
Стубица
Стубица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Стубица је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 236 становника.

Положај села[уреди | уреди извор]

Стубица је јужно од Лазаревца, у врху долине Стубичке Реке а испод Виса и косе Маџарица. Куће су по косама и по странама долина сеоских потока. Насеље је резређеног типа и дели се на крајеве који се називају по већим родовима.

Воде[уреди | уреди извор]

Вода за пиће и за друге домаће потребе употребљава се са бунара који лети пресушују. Због тога се лети доноси вода са неколико извора, од који је најглавнији извор Велики Бунар. По предању он је био тако јак извор да је испод њега некада радило девет ваљарица. Када су Мађари из овог краја одлазили, они су овај извор затварали сланином, па је његова вода провалила, тобож, у Топлицу код Мионице. Кроз село протичу пет безимених поточића, који лети пресушују. У селу има две баре, Дарина Бара и Маџарска Бара, на којима се напаја стока. Кроз сеоски потес протичу Дуги Поток и Мали Поток, оба утичу у Стубичку реку.

Земље и шуме[уреди | уреди извор]

Њиве и ливаде су на местима која се зову: Белутак, Ђурино Поље, Дебело Брдо, Вис, Грабовица, Бело Поље, Церова Коса, Косица, Маџарац, Летиште, Клик, Циганлија (данас ту нема Цигана) и Камаљ у планини. Сеоска утрина и шума је на Вису.

Старине у селу[уреди | уреди извор]

Старо, кажу „маџарско“, гробље је на коси Маџарцу испод Виса. Доскора је ту било веома великих и грубо отесаних надгробних плоча од камена кречњака, које су биле окренуте својом дужином исток-запад. И сада се могу раскопати плоче, јер их је земља прекрила.

У месту Старом Селу у ливадама, испод данашњег гробља, било је старо насеље, данашњег села Стубица. Ту се изоравају парчад „ужичких лонаца“. Са места Циганлије одселили су се Цигани у суседно село Лукавицу.

Подаци о селу[уреди | уреди извор]

-Литија се носи Томине (Водене) Недеље, прве по Васкрсу а заветни дан је летњи Св. Арханђел.

Ово насеље се први пут помиње 1811. године, а 1818. године у њему је било 14 кућа. По Ј. Гавриловићу оно је имало 1844. године 24 куће и 160 становника. Данас Стубица има 12 родова са 96 кућа.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Стубица живи 219 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (41,4 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 77 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,49.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 608
1953. 605
1961. 527
1971. 955
1981. 1.026
1991. 302 302
2002. 269 269
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
263 97,76 %
Хрвати
  
2 0,74 %
Црногорци
  
1 0,37 %
Румуни
  
1 0,37 %
Бугари
  
1 0,37 %
Југословени
  
1 0,37 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]