Барошевац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Барошевац
Crkva Barosevac.jpg
Црква у Барошевцу
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1054
Географске карактеристике
Координате 44°23′33″ СГШ; 20°22′05″ ИГД / 44.3925° СГШ; 20.368° ИГД / 44.3925; 20.368Координате: 44°23′33″ СГШ; 20°22′05″ ИГД / 44.3925° СГШ; 20.368° ИГД / 44.3925; 20.368
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 138 м
Барошевац на мапи Србије
Барошевац
Барошевац
Остали подаци
Поштански број 11565
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Барошевац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Барошевац данас има 259 домаћинстава а према попису из 2011. живи 1054 становника. Удаљено је 13 километара од Лазаревца. Површина Барошевца износи 1288 хектара, 43 ари и 88 m2. Кроз Барошевац протиче река Пештан која је притока Колубаре.

Порекло имена Барошевац[уреди]

По легенди Барошевац је био раскрсница путева којим су пролазиле бројне војске, путописци, трговци. Пролазећи, запажали су велике баре обрасле зуквом, рогозом и високом травом настале изливањем Пештана или топљењем снега, које су се задржавале током целе гофдине. По барама место је и добило име Барошевац.

Историја[уреди]

Претпоставља се да су ови крајеви насељени још у праисторији али су трагови праисторијских људи врло ретки. Први писане податке о Барошевцу оставио је католички проповедник Бартоломеј Кашић, који спомиње насеље Баошићи (данашњи Барошевац) у равници под брдом Света Петка у својом 'Аутобиографији' из 1612. године. Следећи писани тарг оставио је турски путописац Евлија Челебија у својим 'Путописима'. Он спомиње хришћанско село Барусуџа, које је припадало Смедеревском санџаку (области). Из првих година аустријске владавине Србијом (1718-1739) остала је Ебшелвицова карта (1723. год.) на којој је између осталих места остао Барошевац.. Новим уређењем устаничке Србије Барошевац је припао Гошнићкој кнежевини. Од 1839. године Гошнићка кнежевина , а самим тим и Барошевац припао је Колубарском срезу. Према тадашњој административној подели срезови су били подељени на општине, а једна од општина је била и Барошевац. Барошевачка општина је поред Барошевца обухватала и околна села: Зеоке, Бистрица, Мали Црљени и Трбушница. Ова подела је постојала до 1945. године када је ова административна подела укинута. Од 1952. до 1955. године поново је успостављена стара администартивна подела и Барошевац је поново постао општина. Општина је сада осим Барошевца обухватала Зеоке, Бистрицу, Мале Црљене и Стрмово. Коначно 1955. године ова административна подела је укинута. Основана је месна канцеларија Барошевац која припада г радској општини Лазаревац.

Рудна богатства[уреди]

У Барошевцу је 1908. године отворен је јамски рудник лигнита. Јамски рудник је затворен 1948. године због подземних вода. Од 1960. године вади се угаљ лигнит површинском експлоатацијом. Геолошке резерве угља лигнита у Барошевцу процењују се на 115 милиона тона. Осим угља лигнита и рудника у Барошевцу је постојао мајдан у брду Чоканлија који је служио за вађење камена али он нажалост више није у функцији. Од 1948. године до седамдесетих година двадесетог века вађена је и дијатомејска (бела) земља која се користила за прављење опеке и као изолациони материјал. Шесдесетих и седамдесетих година вађена је и ватростална глина.

Хидроградија[уреди]

Кроз Барошевац протиче река Пештан притока Колубаре. Притоке Пештана на путу до Колубаре кроз Барошевац су са леве стране потоци Ракинац и Хајдуковац, а пре прекопавања са десне стране су били позоци Забел и Букинац.

Река Пештан

Установе[уреди]

Црква[уреди]

Године 1817. саграђена је црква црвнара посвећена Преносу моштију Светог оца Николаја. Изградом нове зидане цркве брвнара је прнешена у Даросаву где се и данас налази, међутим на темељима старе цркве брвнаре изграђена је нова црква брвнара чија је изградња трајала од 2001. до 2004. године. Зидана црква је грађена од 1845. године до 1851. године и посвећна је Покрову Пресвете Богородице. Црква је грађена од ломљеног и тесаног камена и заливена је кречним малтером. Осликавали су хе браћа Константин и Димитрије Атанасијевић као и Јеремија Михаиловић. Од 1863. године у цркви се налази звоно изузетне звучности.

Школа[уреди]

Прва школа у Барошевцу је почела са радом давне 1845. године и то као прва у Колубарском срезу. Школа је имала три разреда и једног учитеља. Због повећања броја ученика 1884. године направљена је нова школа и отворен је четврти разред. Од 1886. године ради два учитеља. Године 1950. почела је са радом осмогодишња школа. Средином деведeсетих година двадесетог века започета је изградња нове школе која је отпочела са радом 2014. године у септембру.

Школа у Барошевцу

Пошта[уреди]

Пошта у Барошевцу постоји од 1932. године.

Амбуланта[уреди]

Амбиуланта у Барошевцу отворена је 1983. године , али лекарска служба постојала је и раније . Прву лекарску службу вршила је рускиња Гали Карабина.

Саобраћај[уреди]

Почетком двадесетог века изграђена је пруга уског колосека, која је повезивала Лајковац и Младеновац а пролазила је и кроз Барошевац. Изградња такозване ћирине пруге трајала је од 1907. до 1910. године, а први возови су кренули 10. јуна 1910. године. Пруга је била у функцији до 1983. године. Од 1960. године кроз Барошевац пролази индустријска пруга ширег колосека, која је изграђена за потребе Рударског басена Колубара.

Исељавање[уреди]

Битан догађај у новијој историји Барошевца, коју има велике последице на село је прекопавање великог дела територије села од старне колубарских површинских копова лигнита. Прекопавања су почела 1960. године исправљањем тока реке Пештан. Рударским радовима су захваћена бројна домаћинства и досада је исељено преко 190 домаћинстава. Прва домаћинства су исељена давне 1967. године. Осим на рељеф и екосистем села , прекопавања су утицала и на одлив становништва.

Спорт[уреди]

Од 1935. године у Барошевцу постоји фудбалски клуб који се до 1947. године звао Обилић а од тада Младост. Највећи успех клуба је пласман у међу 32 екипе у Купу Југославије 1954, године. Данас се Младост такмичи у Првој београдској лиги . Стадион на којим као домаћин игра Младост је изграђен 1978. године и носи назив 'Милош Живковић' по дугогодишњем функционеру и играчу клуба.

Демографија[уреди]

У насељу Барошевац живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,8 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 373 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.070
1953. 1.139
1961. 1.212
1971. 1.219
1981. 1.293
1991. 1.315 1.309
2002. 1.260 1.281
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.229 97,53 %
Муслимани
  
7 0,55 %
Роми
  
6 0,47 %
Црногорци
  
3 0,23 %
Украјинци
  
1 0,07 %
Македонци
  
1 0,07 %
непознато
  
10 0,79 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Барошевац 1612-2012 , Месна заједница Барошевац

Спољашње везе[уреди]